Kako da uživate u prirodi i pritom je ne uništite

Sve lepše vreme dolazi, pa je to idealna prilika da se prošetate po Fruškoj gori, parkovima ili prosto prirodi. Ono što je važno je da obratite pažnju na to da ostavite okolinu onako kakva je i bila. Bilo da se spremate za Prvi maj ili uživanje u prirodi, treba da znate nekoliko stvari, kako ne biste uništili okruženje koje ćete na kratko koristiti. Mnogi od nas nisu ni svesni šta to znači, ali ukratko – ponesite smeće sa sobom, ugasite vatru, nemojte ništa da berete ili skupljate insekte i slično.

Foto: Fruškać i Damir Trnovac

Fruška gora je nacionalni park u kom je zabranjeno branje bilo čega, što mnogi ne poštuju, kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

"Vrlo malo ljudi koji žive u Srbiji umeju da se ponašaju u prirodi. Često ljudi doživljavaju da je odlazak u prirodu u stvari beg iz svakodnevnog života, pa sve ono što ne smeju da rade u svojim domovima, da viču, smetaju komšijama itd, oni to rade u šumi. Na žalost, nakon brojnih aktivnosti u šumi često ostane i otpad, nekad nastane i požar - ljudi su jednostvano vrlo nemarni, pa onda i unište prostor na koji dolaze. Ne svi, naravno, ali dobar deo njih", kaže Ružić za O radio.

Ukoliko želite da uživate u prirodi, treba da isključite mobilne telefone, muziku, šetate se i otkrivate vrste biljaka i životinja koje do sada u gradi niste videli. Na primer, na Fruškoj gori ima više od 200 vrsta ptica, kao i biljaka koje nisu specifične za ovo područje, kao što je mediteranska kostrika. Ta biljka i dalje raste na Fruškoj gori, koja je nekada bila ostrvo u Panonskom moru. Međutim, postoje i otrovne biljke.

"Ne bi trebalo u suštini ništa da se bere, ali s obzirom na to kakvo je stanje kod nas, to naravno niko ne poštuje. Treba paziti na neke otrovne vrste biljaka. Sada raste Euphorbia, odnosno Mlečika, ona ima karakterističan zeleni cvetić, njen sok je otrovan i to može da iziritira kožu, oči i tako dalje. Neke vrste cvetnica jako su ugrožene baš zbog velikog branja, naročito u vreme osmomartovskih praznika, kao i početkom proleća, jer se sve odmah pobere i proda, što je jako veliki problem", kaže ekolog Damir Trnovac.

Veoma je važno da smeće koje proizvedete u prirodi ponesete sa sobom do najbližeg kontejnera, a ne da ga ostavite tamo gde ste bili. Nakon svakog velikog događaja na Fruškoj gori, aktivisti mnogih udruženja odlaze na planinu kako bi je očistili, međutim, ne uspevaju sve da pokupe.

Ako odete rano ujutru ili uveče, pa čak i tokom noći, negde na obodu šume, uz vikend naselje ili u žbunju možete čuti slavuja, čija je pesma jedna od najlepših koje biste mogli da čujete u Evropi. Osim toga, na Fruškoj gori žive i brojne druge vrste ptica pevačica, detlića, sova. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije već nekoliko godina rade projekat istraživanja i zaštite šumskih sova na Fruškoj gori, postavili su gotovo 50 drvenih kutija za njihovo gnežđenje i skoro sve su zauzete.

Ukoliko želite da naučite nešto tokom boravka u prirodi, možete da se javite nekom od udruženja koja često organizuju šetnje. Jedno od tih udruženja je i Naučno istraživačko društvo studenata biologije i ekologije "Josif Pančić" koje organizuje razne akcije u parkovima i šetnje po Fruškoj gori, gde uvek ide nekoliko studenata koji se bave određenim grupama biljaka ili životinja.

"Obično organizujemo vikend šetnje, najčešće po Fruškoj gori, tako da možete pratiti našu stranicu na Fejsbuku i tamo videti šta se dešava. Mislim da je Fruška gora zapravo jedno jako dobro mesto za učenje, zato što je kultivisana, odnosno ima mnogo sela, tako da je istražena, ima puteva, nije divlja, ali zato ima veoma bogat biodiverzitet", kaže Jelena Gavrilov iz Društva "Josif Pančić".

Besplatne šetnje će organizovati i Fruškać, Ekološki centar Radulovački, kao i nekoliko studentskih udruženja sa Prirodno-matematičkog fakulteta. Na sajtu Fruškaća možete da nađete i interaktivnu mapu na kojoj je zabeležen svaki izvor, manastir, jezero, spomenik, izletište, livada, vidikovac, ribnjak i vodopad, tako da nema šanse da biste se izgubili ukoliko odlučite da se sami prošetate planinom!

Trenutno na Fruškoj gori ima mnogo krpelja, tako da treba da pazite da vas ne ujede. Pokušajte da uvučete pantalone u čarape ili čizme, kao i da budete dobro zakopčani. Ukoliko planirate da pravite roštilj u prirodi, obavezno obratite pažnju da li ste na kraju dana ugasili vatru. Sigurno ne biste želeli da vas pamte kao nekoga ko je zapalio Frušku goru ili neki park.

Jasna Žugić