Društvo / Aktivizam
Javni prostori moraju biti bezbedniji za žene
Javni prostori, poput ulica, parkova i javnog prevoza, često su nebezbedni za žene, pokazuju istraživanja. Suočene sa neprepoznavanjem njihovih potreba u urbanom planiranju, žene često smatraju da su same odgovorne za sopstvenu bezbednost, te neretko ograničavaju svoje kretanje u javnom prostoru kako bi se zaštitile.
Nošenje biber spreja ili ključeva u rukama, razgovaranje telefonom tokom kretanja po nebezbednim zonama, prelazak na drugu stranu ulice i odabir dužih putanja zbog toga što su osvetljenije i bezbednije, samo su neke od strategija kojima žene pribegavaju kako bi se u javnom prostoru osetile sigurnije.
Istraživanje o bezbednosti žena u javnom prostoru koje je FemPlatz sproveo 2022. godine pokazalo je da se žene i devojčice suočavaju sa nasiljem u svim javnim prostorima koji su vezani za njihov svakodnevni život. Žene u javnom prostoru imaju najveći strah od fizičkog nasilja - silovanja, ubistva, otmice, ali i drugih oblika seksualnog uznemiravanja i džeparenja.
Gotovo svaka deseta ispitanica suočila se sa silovanjem ili pokušajem silovanja u javnom prostoru, a više od trećine žena koje su učestvovale u istraživanju doživelo je neprikladno gledanje ili fiksaciju pogledom u javnom prostoru, kao i psovanje i vređanje.
Programska direktorka FemPlatza Kosana Beker kaže da je tokom istraživanja FemPlatza uočeno da žene često ne umeju adekvatno da prepoznaju sve oblike nasilja u javnom prostoru. One pod nasiljem najčešće podrazumevaju fizičko nasilje, iako ono obuhvata i neprikladno gledanje i fiksaciju pogledom, neprimerene komentare, psovke, uvrede, nepristojnu gestikulaciju, te zviždanje i dobacivanje iz automobila. Upravo zbog neprepoznavanja različitih oblika nasilja u javnom prostoru, ono se često ne prijavljuje.
"Neke stvari se ne prijavljuju zato što ih žene ne percipiraju kao nasilje, nego kao lošu ili nelagodnu stvar koja im se desila. Sa druge strane, ako vas u javnom prevozu neko seksualno uznemirava i vi vi izađete odatle, postavlja se pitanje kome to da prijavite i koga da prijavite, jer se u javnom prostoru najčešće dešava da su ljudi koje ne poznajete ti koji vas uznemiravaju ili su nasilni. Takođe, žene nemaju poverenja u institucije koje se time bave i veruju da ih oni neće adekvatno zaštititi", objašnjava Beker.
Kosana Beker, foto: Anastasija Kojić
Kada je reč o bezbednosti žena u javnom prostoru, Jovana Timotijević iz Ministarstva prostora ističe da je jedan od problema to što ne postoji zvanična sistemska i višegodišnja statistika o ovoj temi. Ono što znamo, znamo iz iskustva rada nevladinih organizacija i njihovih istraživanja.
"Pomenuto istraživanje FemPlatza je pokazalo koliki nivo rizika i straha osećaju žene u javnom prostoru. Način na koji grad odgovara na njihove potrebe je vrlo problematičan, od toga da su trotoari neadekvatni ili puni parkiranih automobila, do toga da brojni fizički prostori nisu pristupačni, nemaju rampe ili su privremeno privatizovani. To su sve znaci zanemarivanja grada u odnosu na to šta su potrebe žena", ističe Timotijević.
Istorijski, uzrok ovome, između ostalog, možemo tražiti u činjenici da je uloga žena u društvenom životu vekovima bila ograničena na kuću i privatni prostor. Kada je reč o nevidljivosti žena u urbanom planiranju, i arhitektica Jovana Timotijević ističe da su se u arhitekturi decenijama koristili standardi gradnje prilagođeni muškom zdravom telu.
"Imamo, na primer, čuvenu Nojfertovu 'Bibliju standarda' koja globalno važi kao lista standarda u vezi sa time kako se različiti prostori projektuju i koje mere se koriste. Kada pogledate skice svih tih prostora i mera, tu su uvek muške figure. Jedina mesta gde su prikazane ženske figure jesu mesta kao što je kuhinja ili kancelarija. U tom smislu se vrlo jasno očitavaju rodne uloge, odnosno šta su poslovi i prostori koji su namenjeni ženama. Dakle, kada imate takve zacrtane standarde koji se koriste već decenijama, zamislite koliko je mnogo prostora napravljeno zanemarujući neka drugačija tela i drugačije dimenzije", kaže naša sagovornica.
Jovana Timotijević, foto: lična arhiva
U situaciji kada su potrebe žena zanemarene, imamo i podatak iz istraživanja FemPlatza koji nam govori da više od 70% ispitanica smatra da su same odgovorne za sopstvenu bezbednost u javnom prostoru. Kosana Beker ističe da postoji niz mera koje bi se mogle uraditi na sistemskom i infrastrukturnom nivou kako bi žene u javnom prostoru bile bezbednije.
"Ako su ulice neosvetljene, zna se ko je odgovoran za to, jer postoji neko ko se time bavi. Ako postoji problem nasilja u javnom prevozu, na to mogu uticati prevoznici, kao i gradske i opštinske uprave. Ono što je problem je što se ženski strahovi ne uzimaju ozbiljno u obzir, niti nas ko šta pita kada se razmatraju bezbednosna pitanja u gradovima", kaže Beker.
Da je prilikom izgradnje prostora neophodno konsultovati građane i građanke koji žive u tim zajednicama, ističe i Jovana Timotijević iz Ministarstva prostora.
"Neophodno je učešće zaista svih članova i članica zajednice u ovim procesima, a ne samo onih koji imaju neki ekonomski interes ili tehničko znanje u urbanom planiranju. Tek tada će taj grad odražavati sve razlike u našim potrebama i afinitetima i onda možemo govoriti o nekom ultimativno pravednom ili inkluzivnom gradu", kaže naša sagovornica.
OBRATI PAŽNJU
Kako bi pokrenulo diskusiju o ženama u gradovima, Ministarstvo prostora će u narednim mesecima organizovati seriju javnih događaja i diskusija, sa ciljem da istraže kako bi javni prostori mogli biti jednako dostupni ženama.
"U okviru programa ‘Njeno pravo na grad’ planirano je održavanje deset događaja koji će biti realizovani do juna naredne godine. U okviru njih, kroz različite formate želimo da rasvetlimo aspekte rodne asimetrije čitane kroz prostor grada. U gostima će nam biti žene iz različitih sektora koje se bave određenim fenomenima u gradu iz perspektive feminizma i inkluzivnosti", objašnjava Jovana Timotijević.
Jedan od prvih narednih događaja biće 7. novembra, kada će Selena Savić, istraživačica iz Amsterdama, govoriti o fenomenu ‘neprijateljskih arhitektura’, odnosno o tome na koji način je dizajn prostora planiran tako da određene društvene grupe isključuje iz tih prostora.
Celu epizodu Rodnopravnosti možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
