Jasno postavljen cilj olakšava multitasking

Jasno postavljanje cilja, određivanje prioriteta i razlikovanje bitnih od nebitnih obaveza najbolji su načini za dobru organizaciju vremena i efikasno ispunjavanje zadataka. Na ovaj način lakše se podnosi multitasking i što je važnije, obaveze se obavljaju sa manje stresa. 

Najvažniji savet za bolju organizaciju vremena je razlikovati ciljeve od želja, kojima se većina ljudi vodi, ali su problematične jer se menjaju u skladu sa raspoloženjem. Ovako objašnjava Predrag Đukić, autor NTC:M obuka koje nas uče kako da upravljamo vremenom i uspešnije ostvarujemo ciljeve i član predsedništva Mense Srbije.

"Veoma je bitno postaviti jasne ciljeve koji će vas potom voditi u organizaciji aktivnosti i omogućiti strateško donošenje odluka. Bez orjentira nije lako izabrati pravi put. Bitno je i da naučite da određujete prioritete jer da biste uspešno realizovali neku aktivnost, neophodno je da je držite u fokusu svoje pažnje do kraja. Da biste znali koja aktivnost je trenutno najvažnija morate imati dobar pregled svega onoga što želite da ostvarite", kaže on.

Pored ovoga, neophodno je razlikovati hitno od bitnog jer ukoliko je nešto hitno, to ne znači nužno da je i bitno, a svako od nas može da se seti prilike u kojoj je nešto obavljao navrat-nanos, da bi se posle ispostavilo da to nije ni trebalo uraditi. Još jedan važan savet je i da naučimo da pristojno kažemo ne.

"Neoprezno davanje obećanja da ćete nešto uraditi može da predstavlja korak u zonu sumraka. Koliko puta ste nešto preuzeli na sebe jer vam je rečeno da ćete to lako uraditi jer ste sposobni? Obećanje dato u najboljoj nameri se često pretvori u trku sa vremenom jer se stvari otimaju kontroli, a draga vam osoba zavisi od vas", dodaje on.

Obuke koje vodi obuhvataju i tehnike pamćenja koje su važne jer omogućavaju da naučimo, zapamtimo i povežemo više informacija za manje vremena. Krećući se kroz obrazovni sistem, učimo mnogo toga ali ne i kako se uči, što nam često zadaje problem kada jednom izađemo iz sistema i suočimo se sa novim obavezama i profesionalnim izazovima. Da bismo znali kako se efikasno uči, prema Đukićevim rečima, moramo razumeti kako mozak funkcioniše.

"Mozak nije računska mašina. Po svojoj prirodi on ne sabira niti množi, on sakuplja iskustva u traganju za obrascima sredine u kojoj živimo. Da bi to radio on stalno traga za vezama između pojmova, odnosno stvara asocijacije. Ovo je razlog što je asociranje moćan alat za učenje. Ako želite da zapamtite nečije ime, povežite tu osobu sa nekom slavnom ličnošću ili nekim prijateljem. Stvaranjem asocijacija ubrzava se period usvajanja znanja. Ista stvar se može praktikovati prilikom učenja stranih reči, novih pojmova i tako dalje", kaže on.

Funckionalno odnosno primenjivo znanje stičemo učenje putem asocijacija, vizuelnim pamćenjem odnosno slikama, pamćenjem kroz pričanje priča i naravno učenjem na greškama, koje su još jedno moćno sredstvo kojeg se odričemo u obrazovnom sistemu, jer se greške kažnjavaju. Ovi načini učenja osnove su NTC programa, koji je namenjen školskoj i predškolskoj deci jer učenje o učenju od malih nogu povećava šanse da se u odraslo doba lakše nosimo s načinom života, novim saznanjima i civilizacijskim postignućima čiji savremenici postajemo. Prema rečima Ranka Rajovića autora NTC programa i izvršnog direktora Mense Srbije, mnoštvo infomacija kojima smo "bombardovani" izaziva stres.

"Kada čovek ulazi u dva, tri, četiri posla, hteo, ne hteo prima veliki broj informacija, a informacije su stres. Naučnici u Norveškoj su pre dvadest godina dokazali da nije bolest menadžera jer ima stres, svi mi to možemo da preživimo, ali ako je u pitanju dugotrajan stres, a to podrazumeva puno informacija koje ne možemo da procesuiramo, to postaje problem. Zato mladi ljudi treba da uče kako da organizuju vreme", kaže Rajović.

Bez obzira na to šta i kako planiramo, svet je nepredvidiv i mnogo toga ne zavisi od nas. Otud ne treba gubiti samopouzdanje ukoliko se "okliznemo" na nekom od stepenika koje prelazimo u postizanju ciljeva. Važno je koncentrisati se na aktivnosti, pre svega na to šta ćemo da uradimo na putu do cilja, a ne isključivo na zacrtani krajnji rezultat.

"Na primer, mogu da zacrtam sebi da skinem ili nabacim 10 kilograma telesne težine u toku određenog perioda. Međutim, ovde postoji mnogo uticaja koji nisu pod kontrolom moje svesti. Recimo vremenske prilike, sezonske zaraze, metabolički procesi u mom organizmu… Ukoliko ne postignem zacrtano, osećaću se kao gubitnik i to može da utiče na moje samopouzdanje i spremnost da istrajem ili pak da me podstakne na korišćenje radikalnih mera koje mogu ozbiljno da naruše moje zdravlje. Ukoliko pak definišem ciljeve kao svakodnevno vežbanje u trajanju od pola sata i ograničavanje dnevnog unosa kalorija na 1800, ja ću ostati na stazi napretka čak i ukoliko ne smršam koliko želim", navodi Predrag Đukić.

Prema njegovim rečima, to je jedan od razloga zbog koga je potrebno savladati veštinu postavljanja ciljeva.

"Iako se na prvi pogled čini jednostavnim, veoma je bitno da se oni postave na pravi način i da nas motivišu da kroz njihovo ostvarivanje istrajemo na igradnji našeg boljeg izdanja. Treba imati na umu da je život više nalik maratonu nego sprintu na 100 metara. Veoma je bitno sačuvati snagu i volju za bitne završnice", zaključuje Đukić.

Jovana Zdjelarević