Za dobro volontiranje informisanost je ključna

"Ako želimo da naše nade ka građenju boljeg i bezbednijeg sveta postanu više od želje, više nego ikad trebaće nam angažovanje volontera".

Kofi Anan

ilustracija: Pixabay.com

Volontiranje se smatra nečim što na mnogo načina utiče na poboljšanje zajednice i društva u kome živimo. Motivi za volontiranje kod mladih su različiti, od testiranja svojih granica, preko upoznavanja sa novim ljudima, do traženja posla, ali ono u sebi uvek nosi davanje vremena, koje se isto tako smatra neprocenjivim. 

Ne kaže se bez razloga da je volontiranje jedan od najvažnijih stubova u zajednici, ali i jedan od najvažnijih stubova u razvoju pojedinca. Baš zbog toga što ima toliko uticaja, volontiranje je uređeno i formalno, te tako i u Srbiji postoji Zakon o volontiranju.

Koordinator Novosadskog volonterskog servisa Vojislav Prkosovački, koji je i omladinski radnik, aktivista i koji se više od 15 godina bavi volontiranjem, ističe ljudske vrednosti koje se moraju poštovati u odnosu volonter - osoba koja angažuje volontera. Bitno je poštovanje zakona i poštovanje potreba koje volonteri imaju, a pre svega - zdrav odnos i uspešno volontiranje uvek su potkrepljeni dobrom informisanošću.

"Postoji pravilo da, kada ideš da volontiraš, postoje tri stvari koje moraš da znaš. To je da si informisan, da si pročitao poziv i da znaš o čemu se radi. Druga stvar je da dođeš na vreme i treća stvar je da tražiš od onoga ko organizuje taj volonterski rad i aktivnosti da ti sve dodatno pojasni, da ti pruži sve materijale, instrukcije kako bi to bilo bezbedno, sigurno i uspešno volontiranje. Ako krenemo od tih stvari, onda ćemo uspeti u svakom volontiranju", ističe Vojislav.

Prema njegovim rečima, važno je detaljno pročitati poziv, jer se dešava da se ljudi pogrešno prijave ili da se prijave na nešto što nije ono što su očekivali. On dodaje i da su različiti motivi zbog kojih se osobe odlučuju za volontiranje.

"Neko je tu da bi stekao novo poznanstvo, neko da bi, ako se radi na engleskom ili nekom drugom jeziku, naučio ili ispraksovao se u jezicima. Neko je tu da bi upoznao ljude i pokušao da se zaposli, što je savim legitimno i ne treba da pravimo famu oko toga. Neko volontira, pogotovo seniori, zato što žele da budu deo neke veće priče, da pomognu gradu. Dakle, od tih svih motiva svako bi trebalo da izvuče najbolje od onoga zbog čega je došao", kaže naš sagovornik.

Vojislav Prkosovački, foto: Vladimir Veličković  

Osim Novosadskog volonterskog servisa, uz titulu Omladinske prestonice Evrope 2019 - OPENS, mladi su dobili još jedno mesto u gradu gde mogu da volontiraju. Podsećamo da su se, u tekstu u kome smo se bavili rekapitulacijom OPENS-a, mladi osvrnuli i na volontiranje u ovoj organizaciji. Neki od odgovora su bili ovi:

"OPENS i omladinski centar bi trebalo da se bave unapređenjem volonterizma".

"Rukovodeći ljudi uzimaju veliki novac, dok je motor OPENS-a baziran na volonterima koji ne dobijaju ništa. Ti volonteri sutra mogu da postanu značajan deo kulturne zajednice u Srbiji, te bi moj predlog bio da se, ukoliko se već ne plaćaju, sa njima potpišu stipendije ili se jednostavno plate. U takvom slučaju vi mladom čoveku dajete želju da to što radi i nastavi."

Iskustva su različita, kao i želje i očekivanja. Ono odakle je moguće da dolazi nezadovoljstvo, jeste nedostatak informacija ili loša komunikacija. U OPENS-u trenutno ima oko 200 volontera, a jedna od osoba koja svakodnevno radi sa njima je asistentkinja koordinatorke omladinskih aktivnosti Jelena Karać.

"Mi imamo bazu, grupu OPENS volontera. U okviru baze postoji mogućnost za različite pozicije i postoji mogućnost da se volontira na različitim događajima. Svi oni koji se odluče da izdvoje par sati na nedeljnom ili mesečnom nivou, mogu da biraju da li će volontrati na edukativnim programima, na zabavnim, kreativnim, itd... Pored toga što imaju mogućnost da volontiraju, mogu, kao i svi ostali mladi da budu korisnici našeg sadržaja. Rekla bih da su u maloj prednosti, jer su dobili neko iskustvo sa te organizacione strane. Da vide kako izgleda organizovati i napraviti događaj, da vide kako je to iza kulisa", ističe Jelena.

Prema njenim rečima, veliki je rezultat i veliki pomak za osobu koja se usudila da pokloni svojih par sati nekoj organizaciji, zato što je vreme nešto najdragocenije što imamo.

Foto: opens2019.rs.

O svom iskustvu o volontiranju i o ličnom razvoju kroz volontiranje, razgovarali smo i sa volonterkom OPENS-a, ali i dobitnicom Youth Hero nagrade Bojanom Krgović.

"Apsolutno vidim svoj lični razvoj, jer je i volontiranje, pre svega učenje, rad na sebi, u svakom smislu. Ja sam kroz volontiranje uspela da prevaziđem neke svoje strahove. Prvenstveno od javnog nastupa, uvek sam imala tremu, drhtanje nogu i znojenje dlanova. Sada nemam taj problem, sve zahvaljujući volontiranju. A najveći uspeh u svemu tome je što sam od nekog običnog volontera iz pozadine uspela da dođem do neke pozicije, da se zaposlim, a dobijala sam i nagrade", priča Bojana.

Sa druge strane, ima i onih koji prestaju da volontiraju onda kada im to više nije izazov. Budući omladinski radnik i volonter Aleksa Stanišić smatra da je volontiranje odlična stvar za mlade ljude, ali da se mora paziti na međuljudske odnose u toku tog procesa.

"Kroz volontiranje sam upoznao nevladin sektor i video kako to sve funkiconiše, ali i upisao se na kurs za omladinskog radnika o kome sam saznao u OPENS-u. Volontiranje u OPENS-u je bilo dobro. Na početku je bilo izazovno, ali posle, kada sam se uštosio, na žalost više nije bilo izazova za mene, pa sam malo smanjio svoj doprinos. Jedna od negativnih stvari je da ljudi koji nisu u omladinskom sektoru mogu da budu zaista loši prema volonterima, u smislu nepoštovanja i neadekvatnog obraćanja njima, što mnoge mlade odbija da se upuste u volontiranje", kaže Aleksa.

Nastja Prodanić, takođe volonterka OPENS-a, za sebe kaže da je profesionalni volonter zbog iskustva i mnogobrojnih organizacija kroz koje je volontirala. Smatra da volontiranje podstiče pomeranje ličnih granica i izlazak iz zone komfora, ali i da kroz volontiranje daješ i dobijaš najvrednije stvari, kao što su vreme, informacije i kontakti.

ilustracija: Pixabay.com

Prema rečima Vojislava Prkosovačkog, treba da se volontira zato što se veruje u nešto, veruje u ideju koja stoji iza određene organizacije ili institucije, ili u nešto što ta organizacija radi.

“Kada neko volontira zato što veruje ili mu je potrebno zbog dodatnog znanja ili učenja, onda je motiv nekako jasan. Ako biram volontiranje samo da bih našao posao, to onda, po meni, možda nije u redu, ali je legitimno i legalno", naglašava Vojislav.

Između ostalog, Zakon o volontiranju ima načela zaštite omladine, zabranu diskriminacije i načelo solidarnosti, što i jesu neke od vrednosti koje su temelji za zdrave odnose u društvu, za razvijanje pojedinca i vrednosti koje se upravo kroz volontiranje uče i van ovog zakona. Prava i obaveze volontera i onih koji angažuju volontera se moraju poštovati.

Ono što je ključno, osim negovanja međuljudskih odnosa i pozitivnih društvenih promena i vrednosti, jeste informisanost. Bez obzira kakvo iskustvo neko stekne kroz volontiranje, bilo ono pozitivno ili negativno, dobro poznavanje procesa u koji se upuštamo dovodi do što manjih razilaženja u realnosti i očekivanjima. Kako za druge sfere našeg života, tako i za volontiranje.

J. Božić