Sazrevanje na koncertima

Uvek postoji vreme za pravi rokenrol. Taman kada su objavljene sve domaće i regionalne liste najboljih albuma u prošloj godini, u samom foto finišu 2019. pojavljuje se "Čovek koji ima obaveze" beogradskog trija Straight Mickey and the Boyz. Novo, drugo zvanično izdanje benda dostupno je u fizičkom obliku kao CD, ali i na svim digitalnim platformama. Što se muzičke slike albuma tiče, u prvi plan, pored odgovarajuće energije i uigranosti, izlaze i nešto melodičnije konstrukcije ovog nojzičnog trija. Miki (glas i gitara), Danilo (bubanj) i Bole (bas i glas) metaforično su iz kožnih jakni ušli u stilizovane sakoe, čija postava itekako ume da greje zajedno sa besprekorno uvežbanim ritmom. Sa članovima benda razgovarali smo o novim pesmama, a svoje utiske izneo je i njihov dugogodišnji producent Lazar Kerezović. 

Koliko je i da li je singl "Dalek svet" bio kompas i nacrt zvuka "Čoveka koji ima obaveze"?

Miki: U principu, ta pesma je trebalo da bude sastavni deo prvog albuma. Nismo bili zadovoljni kako je zvučala, pa smo je stavili u stranu neko vreme i kada je bila zrela, ponovo smo je snimili. Ušli smo u studio, za jedan dan je snimili, drugi dan je izmiksali, a treći smo snimili spot. Imamo mi i kompozicije koje pokušavamo da sviramo, ali ih nismo dovoljno dobro savladali da se osećamo komotno sa njima. Čekaju na svoj red. Tako su se na novom albumu našle pesme koje datiraju od pre par godina, a tu su i stvari koje imaju samo nekoliko meseci.

Kako je protekao proces snimanja?  Sve zvuči jako energično i stiče se utisak da je album snimljen dosta ekspresno.

Danilo: Sve se dešavalo jako spontano. Uopšte nisam razmišljao o vremenu koje nam je potrebno, da li imamo neki limit, itd. Jedino što mi je bilo bitno i o čemu sam vodio računa bio je motiv kako ću to da izvedem najbolje moguće. Potpuno je logično da je snimanje prošlo tako brzo. Mi smo te pesme svirali, isprobavali ih na koncertima, menjali im aranžmane... Bukvalno smo sve odradili bez iznenađenja. Da smo odugovlačili u studiju, to ne bi bilo to.

Spot za pesmu "Snažna volja"

Po kom principu ste onda napravili selekciju pesama za novi album?

Bole: Generalno, smatram da puno toga zavisi od procesa rada. U našem slučaju, suština postojanja sastava Straight Mickey and The Boyz je da dosta toga radimo spontano. Vodimo se nekim unutrašnjim osećajima koje, kasnije, zajedno možemo da prepoznamo jedan kod drugog. I kada se te stvari poklope, onda jedino tada možemo da sviramo. Pre svega, jako je bitno to što smo mi bend koji je sazreo na putu – na koncertima. Definitivno smo praktikovali takav sistem. Zato ovaj album za nas trojicu predstavlja novo iskustvo. Što je strava stvar koja se desila posle deset godina rada. Sa druge strane, to izdanje je bila jedna velika i nezgodna prepreka. Pritisak je bio prisutan, ali smo sve prevazišli zajedno. Sve kompozicije sa albuma su tu sa pravom, jer upravo govore o svemu tome – o prevazilaženju stvari. Same teme, sa kojima smo se bavili, došle su iz sadašnjeg trenutka i perioda života.

Bend je oduvek pokazivao kompaktnost u postavi. Šta je to još novo što je proizašlo iz zajedničkog rada i snimanja ovog albuma?    

Miki: Novo je to da smo malo više krenuli da pevamo na ovom albumu. Većina pesama koje smo odabrali za "Čoveka" je to i zahtevala. Nije to bilo nikakvo moranje, bilo je tu i kompozicija koje su produžena ruka prvog albuma. Tu prvenstveno mislim na "Moje srce prazno je" i na "Ako nemaš snažnu volju". Naslovna kompozicija je, recimo, nešto između klasične pop i klasične rok forme. Album je zapravo kolaž aranžmana koji su nam najviše odgovarali. Trenutno! Ali, kada već pominjemo i prvi album i pop forme sa njega, imamo mi stvar koja se zove "Ne osećam se dobro". Princip rada i snimanja prvog i drugog albuma bio je totalno drugačiji. Sada smo se više bavili karakterom zvuka, aranžmanima...

Bole: Mislim da smo promenili način razmišljanja. Gledajući muziku, kao formu, mislim da smo se mi oduvek bavili suštinom forme. To smo i na albumima i na koncertima umeli da pokažemo kroz zajedničku energiju, tim napadom zvuka. Sa druge srane, u našem bendu ne postoji taj fizički napad i to je baš dobra stvar. Sa snimanjem albuma smo pokupili razna iskustva i počeli da razmišljamo o tome na koji način treba izbrusiti i sklopiti stvari. Na taj način smo dobili melodičnije oblike pojedinih pesama. Dakle, bavimo se i dalje suštinom, ali iz nekog šireg ugla.

"Moje srce prazno je"

Lazare, na koji način si ti doživeo rast benda kroz razvoj njihovog zvuka?

Lazar: Ja na to gledam malo drugačije. Nisam čovek koji je sa njima radio povremeno i sa strane. Znamo se i družimo pre same muzičke priče. Što se tiče brzine snimanja albuma i novog načina rada, mislim da je osnovna ideja bila zacrtana već u samom startu. Ceo materijal se kuvao neko vreme i čekali smo zreli momenat za egzekuciju. Moja ideja je bila da njima ostavim prostora, uz sugestije, kao neko ko je to sve posmatrao sa strane.  

Album je na taj način slobodan jer ne može žanrovski da se okarakteriše, što je dobro. Da li je zapravo suvišno praviti neki zvuk samo zato da bi se on nazvao ovako ili onako?

Bole: Ja to, na primer, objašnjavam sebi tako što u svakoj pesmi idemo do kraja. Mislim, koliko mi osećamo da je kraj, koliko nam naši kapaciteti to dozvoljavaju. Citiraću sada Ognjenku Lakićević (Autopark): "Svako vidi istinu do svojih kapaciteta". Naša istina je u našim pesmama. A kada tako sa njima ideš do kraja, onda zapravo ti sklanjaš sve te stege aranžmana i žanrova.

Miki: Mi nikada nismo ni pričali na takav način, niti smo vodili računa o stvarima tipa, šta je žanr u pravom smislu te reči. Bitno je samo da li nam se to sviđa ili ne.

Bole: Upravo tako. Da bi rekli nešto do kraja nama tačno, mi ne možemo da patimo od takvog pritiska. Jedni tako stvari mogu otići u šta god.

Svi u isto vreme sviraju: Miki, Danilo i Bole

Šta je onda to novo što ste otkrili u samoj emotivnoj slici benda? Da li su to neke nove mogućnosti, potencijal ili kapacitet?

Miki: Za mene, "Čovek koji ima obaveze" predstavlja ponovo nađenu energiju sa početka, koja je sada prešla u novi oblik, a sve to zahvaljujući iskustvu od deset godina. Cela priča je dobila širinu s kojom sam jako zadovoljan, a trudićemo se da tu boju jako brzo pretočimo u pozitivne svari.

Bole: Ono što smo naučili je da, slušajući miks, ne poklanjamo pažnju samo na sopstvene instrumente. Kao, ja slušam samo bas, Miki samo gitaru, a Danilo samo bubanj. To se promenilo. Cela slika je bitna i tako se gradi otpor prema neznanju. Neznanje treba osvestiti. Tu se ogledala i naša lična, ali i zajednička borba, iz koje smo izašli sa zaključkom kako sva trojica osećamo isto. Put po kome smo išli bio je tvrd i trnovit.

Miki: Išli smo bosi – sada smo našli cipele.

Samo vam fali odelo poput onog sa omota novog albuma.

Miki: Upravo se šije!

"Čovek koji ima obaveze"

Danilo: Ne znam da li je i jedna pesma nastala na isti način, što je baš interesantno. Finalni proizvod je naš, zato i jesmo zajednički autori svega. I teksta i muzike i aranžmana. Neko od nas trojice dođe na probu sa potpuno jasnom vizijom nove pesme, a možemo i neplanirano da izađemo na binu sa nečim što je super u sviračkom i tekstualnom smislu. Nekad pišemo samostalno, a nekad sednemo zajedno i prosto napadnemo tekst.

Miki: Naš proces stvaranja pesama je uvek različit i sada se to najaviše čuje na novom albumu. Toliko različite muzike ima u nama i sve volimo, tako da sve zajedno izmešamo.

Lazar: Ja sam ispratio celu njihovu evoluciju. Kao kada odrastaš i svakodnevno sebe posmatraš u ogledalu. Onda nađeš neku svoju fotografiju od pre deset godina i shvatiš razliku. Koliko god da je album brzo urađen, stvari su bile dosta temeljnije. O svemu smo unapred razmišljali i napravili plan kako bi sve moglo da se uklopi. Sve smo sklopili na jedan veoma zreo način.

Bonus sa novog albuma: "Haos radi"

Kako bi mogli da opišete tekstove sa ovog albuma?

Miki: Naši tekstovi su uvek odraz gledanja na određene stvari. Ljubavne i sociološke teme. I smatram da će svaki sledeći album biti takav, samo iz nekog ugla u koji se budemo postavili. Još uvek se ne bavimo parapsihologijom. Sa druge strane, ovde nema ni trunke ironije. To je možda jedina stvar kojom se ne bavimo.

Bole: Puno i dugo razgovaramo o tekstovima. Na kraju se sve svede na komentar u vezi sa našim društvom i svetom. Došli smo do tog nivoa zrelosti u kome smo skonatali da je ceo svet koji vidimo naše ogledalo. Govorimo o nama samima. Ovaj bend je jedan oblik, jedno telo.

Miki: Bend sastavljen od tri različita karaktera, ali se svako od nas trojice može pronaći u svim tekstovima. Zato me ne radi samo jedna pesma, nego ceo skup. On sudara sve ono što mi jesmo. Drugačije sviramo, drugačije zvučimo i sve ide u nekom pravcu koj nam je inspirativan posle duže vremena. Ponovo smo našli iskru deteta.

U nastavku poslušajte pesmu "Svi u isto vreme pričaju"

Dušan Majkić