Društvo / Intervju
Većina ljudi misli da Japan izgleda kao anime
Isidora Pejakov je sociološkinja iz Novog Sada koja trenutno živi i radi na Malti. Pored sociologije, Isidora je eskpert za japansku kulturu, koju prati još od malih nogu. Nedavno je spojila te dve ljubavi i objavila prvu knjigu pod nazivom "A Brief Sociology of Japan". Kako i sam naziv kaže, knjiga predstavlja kratku analizu kompletnog japanskog društva, u vidu studije koja je rađena literarnom metodom.
foto: artstation.com/rapejakov
U prvoj objavljenoj knjizi spojila si dve ljubavi sociologiju i Japan. Da li je knjiga duže vreme bila u planu?
To je apsolutno tačno. Spojila sam ugodno i korisno, dve moje velike ljubavi. Jednu koju sam studirala i drugu koju nisam, ali kojom sam se aktivno bavila. Knjiga je u planu od druge godine mojih studija i tada sam napravila prvu skicu. To je bilo 2015. godine. Tada sam u roku od dve nedelje napisala celokupan kostur za knjigu i kako sam zamišljala da sve to izgleda. Onda se na to sve kasnije dograđivalo dodatno znanje, dodatna literatura, koju sam tokom godina skupljala.
Kada i kako se rodila ljubav prema Japanu?
Moj prvi dodir sa japanskom kulturom bio je kada sam imala devet godina i kada me je majka upisala na džudo. Mene je džudo fascinirao kao veština zato što to nije bila samo prazna priča, nego me je interesovala psihologija i filozofija iza cele te veštine. Posle tri godine sam, međutim, odustala od tog sporta, ali je ljubav prema Japanu i borilačkim veštinama ostala. U osnovnoj školi sam iz geografije dobila da radim referat na temu japanskih ostrva i tada je krenulo malo dublje istraživanje. U tom periodu sam počela da konzumiram japansku popularnu kulturu, anime, muziku i tu se razvila ljubav prema Japanu.
S obzirom na to da nikada nisi bila u Japanu, kako i gde si toliko naučila o njihovom društvu i njihovoj kulturi? Koliko je tu bilo istraživanja?
Uglavnom sam znanje o Japanu dobijala iz naučne literature posvećene baš japanskom društvu i njihovoj istoriji, uz pomoć prijatelja sa japanologije na Univerzitetu u Beogradu, koji su mi davali literaturu koja je specifična za taj odsek. Oni su mi, uz pomoć mojih profesora na odseku za sociologiju, preporučivali naučnu literaturu. Naravno, tu je i ono što sam sama istraživala. Sećam se dok još nije bilo toliko informacija na internetu, da sam gledala dokumentarce na TV-u i hvatala beleške, jer bih tako mogla da pokupim neko znanje. Tu je dosta YouTube klipova i japanska pop kultura. Radila sam i kao učiteljica engleskog japanskim učenicima, pa sam dosta naučila i kroz razgovor s njima. Što se tiče istraživanja, bilo ga je mnogo, možda i previše, jer to sve ide u nedogled i mogla sam da ne objavim knjigu nikada. Uvek postoji još neka literatura koju bih mogla da inkorporiram u svoje delo.
Zbog čega su ljudi, ne samo u Srbiji već i celom svetu, opsednuti japanskom kulturom? Da li je to misterija koju pominješ u knjizi?
Razlog opsesije prema Japanu je veoma dobro implementiran metod proizvodnje i širenja japanske kulture u njihovim proizvodima. Ukratko, to je vrlo uspešan marketing. To je model prema kome je američko društvo izvozilo svoje kulturološke proizvode. Zato imamo "vesternizaciju", "mekdonaldizaciju" i sve te sociološke fenomene. Po istom principu je i japansko društvo dostiglo neki nivo priznanja na svetskom nivou. Šta je toliko misteriozno kod Japana što ljude zanima je način na koji izvoze svoju kulturu. Njihova kultura je veoma lepo sklopila modernizaciju sa tradicijom. Oni su to uspeli savršeno da uklope, izvezu i predstave celom svetu i da se približe određenoj generaciji publike. Ako bismo uradili istraživanje na tu temu, rezultati bi, po meni, pokazali da većina tih ljudi spada u mlađu generaciju, odnosno, milenijalce. Ne postoji ključ misterije zašto su ljudi toliko opsednuti Japanom, ali mislim da je to pre svega zato što je drugačiji od zapadnjačke kulture i onog sa čim smo mi upoznati. Na isti način na koji smo mi kao "zapadnjaci" opsednuti njihovom kulturom, tako su oni opsednuti su Evropom.
OBRATI PAŽNJU
Knjiga je izdata samostalno, nema izdavačke kuće. Kako samostalni izdavač dođe do Amazona?
Kada se knjiga izdaje preko izdavačke kuće, proces je dosta kompleksniji. Uglavom je potrebna određena svota novca. Izdvačka kuća traži od mene kao autora da platim određenu svotu novca, da oni to odštampaju, dizajniraju, prelome. Pošto je danas sve na dohvat ruke, vrlo je lako naučiti da sam nešto uradiš. Ja sam uz pomoć tutorijala i lekcija na internetu naučila kako sama da radim u programu za prelamanje knjiga. Sve sam sama naučila da odradim, tako da je ova knjiga zapravo prvi produkt koji sam sama uradila. Amazon ima svoj odsek za objavljivanje knjiga koji se zove kindle direct publishing, gde bukvalno bilo ko na svetu, ko ima kompletan proizvod, sa prelomom, dizajnom i koricama, može da objavi knjigu potpuno besplatno. Amazon čak obezbeđuje registarski broj i barkod. Jedino što naplaćuju je cena štampanja autorskih kopija. Ako hoćeš da naručiš primerak za sebe, moraš da platiš cenu za štampu i to je to.
Video sam da imaš i hobi, praviš slike u japanskom stilu, na taj način si napravila i vizual za promociju knjige. Kaži nam malo više o tom hobiju, kako se tačno zovu te animacije?
Od malena sam volela da crtam. Uglavnom sam bila opsednuta motivima iz epske fantastike i pesmama iz metal žanra. Htela sam da crtam nešto vezano za to. Kada sam upoznala supruga, pitao me je zašto ne pređem na digitalnu umetnost. Nikad nisam razmišljala o tome, pa nikad nisam uzela to da radim. On je kao grafički dizajner već bio duboko u tome, pa je i mene naučio. Pošto je sve na dohvat ruke, naučila sam da radim u više tih programa. Našla sam novi hobi kojem se posvetim u pauzama i preko vikenda, kada sam slobodna. Uglavnom crtam kawaii motive, tu neku slatku umetnost. Došla sam na ideju da napravim samopromociju i nacrtala sam nešto što bi približilo moju knjigu na taj način.
Isidora Pejakov, privatna arhiva
Da li su u planu neke promocije knjige i hoće li biti nešto u Srbiji?
Trenutno nemam vremena da se bavim marketinškom promocijom knjige. U cilju mi je prvo da napravim internet marketing za društvene mreže, gde bih knjigu reklamirala određenim interesnim grupama. Za promociju uživo ti, ipak, treba određena količina publike koja bi došla na tu promociju. U planu mi je da na sledećem Comic Conu na Malti 2023. uzmem štand da napravim promociju, jer je tu auditorijum uglavnom zainteresovan za temu Japana. Za naučno istraživanje o Japanu je malo ljudi iz tog auditorijuma zainteresovano. Uglavnom su zainteresovani za produkte popularne kulture – anime, mange, igrice i tako dalje. Većina ljudi misli da je Japan kao u anime. Oni misle, ako odu u Japan da će tako i biti, što je kardinalna greška. Što se tiče srpske publike, mislim da u Srbiji, na žalost, nema dovoljno ljudi koji su zainteresovani za takvo štivo. Mislim da ih nema dovoljno da bih došla u Srbiju tim povodom. Ukoliko budem pozvana od organizatora konvencija ili izdavačke kuće koja bi izdala i prevela moju knjigu, nemam ništa protiv i otvorena sam za svaku saradnju.
Intervju sa Isidorom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
