Uroš Kabić: Fudbal igram da bih uživao

Mladi fudbaler Vojvodine Uroš Kabić svojom igrom i golovima skrenuo je pažnju na sebe još dok je bio u mlađim kategorijama. Iako još uvek nije napunio 18 godina, postao je redovan član prvog tima, a domaće, ali i evropske ljubitelje fudbala oduševio je svojim potezima, posebno golom na prepunom Karađorđu, koji je bio i njegov prvi u najjačem timu Vojvodine. Lob u stilu Lea Mesija prepričavaće se još dugo, mada će novi golovi i uspesi sigurno doći uskoro.

Kakav je osećaj dati takav gol?

Verujte mi, taj osećaj se ne može opisati rečima. To je sigurno najbolji osećaj u mojoj fudbalskoj karijeri, jer zaista, takva energija i strast, to do sada u životu nisam doživeo. To je i moj prvi gol za seniore i sigurno najdraži gol u dosadašnjoj karijeri.

Iza tog gola sigurno stoji mnogo truda, treninga i odricanja. Koliko si vremena posvetio fudbalu?

Fudbal treniram od svoje pete godine i uvek sam ga igrao iz ljubavi. Upravo su ti potezi deo moje igre, ne igram fudbal da bih ga odradio već da bih uživao u njemu. Često pokušavam takve i slične poteze, a eto ostvario mi se san da tako nešto uradim na evropskoj utakmici. U glavi znam koliko mogu, koje su moje sposobnosti i mogućnosti.

Koliko se razlikuju napadači od odbrambenih igrača i kada se odlučuje ko će na kojoj poziciji igrati?

To se odluči jako rano. Još kao klinci dobijemo svoje mesto u timu i onda se razvijamo. Ipak vremenom sve više stasavaš i pronalaziš svoju pravu poziciju. Problem je što dosta igrača ne nađe svoju poziciju i u svemu tome se izgube. U suštini dosta je drugačije, bukvalno napadači imaju jedan, a odbrambeni potpuno drugi zadatak.

Kako ti se čine ovogodišnji nastupi FK Vojvodine, kakvi su planovi i želje?

Veoma mi je drago i srećan sam zbog golova, ali moram priznati da mi nije drago što smo ispali iz evropskog takmičenja, a i u prvenstvu nismo na sjajnoj poziciji. Kada se sve pogleda, ni ti moji golovi nemaju toliki značaj, meni imaju, ali realno za klub i nemaju. Ekipa je vredno trenirala, nadam se da ćemo u narednom periodu biti bolji i da ćemo već u narednoj utakmici protiv Metalca, kod kuće, pobediti. Žao mi je zbog „Evrope“, to je jedno ogromno iskustvo i ne mogu da objasnim koliko sam bio srećan u tom periodu.

Kakav je Uroš Kabić, ali ne na terenu nego privatno?

Za sebe bih rekao da sam običan, skroman dečko koji ide u Zmaj Jovinu školu, sportsko odeljenje, imam devojku i družim se sa svojim drugarima.

Siguran sam da su ti planovi vezani za fudbal, šta je ono što bi poželeo?

Fudbal je svakako tu, a pored toga želeo bih da se osamostalim i da počnem da vozim kola. 

Jovan Vanja Marjanović

foto: FK Vojvodina/Jelena Grlić