Za prvi tim potreban je kompletan igrač

Jedna od najjačih fudbalskih škola u našoj zemlji, pa i u regionu, škola koja je iznedrila mnoge velemajstore ove igre priznate i poznate u svetu, svakako je omladinska škola fudbalskog kluba Vojvodina. Trener omladinaca Dušan Bajić, koji se ovim zanimanjem bavi više od 15 godina, zadužen je za generaciju koja bi polako trebalo da zauzima mesto u prvom timu najstarijeg prvoligaša. Ko će od ovih momaka imati priliku da zaigra u Superligi i na svojim grudima ponese grb FK Vojvodine ostaje da se vidi. Do tada, Dušan sa momcima iz tima vredno radi i očekuje novu sezonu.

"Počeli smo pripreme krajem maja, jer smo iz saveza dobili informaciju da 18. jula kreće novo prvenstvo, pa smo se prema tome i ogranizovali. Nakon toga, start lige bio je odložen za 25. jul, a poslednja informacija je 1. avgust. Kako god da bude, mi smo već pet nedelja u treningu, pred kraj juna smo bili u Vrnjačkoj Banji na pripremama, gde smo imali odlične uslove za treniranje i smeštaj. Na žalost, nekolicina igrača se tamo razbolela pa smo opet imali prekid, a konačno smo se svi okupili i nastavili 13. jula. Situacija je jako specifična, datume i rokove, odnosno ceo plan treninga smo dosta adaptirali i u skladu sa početkom lige ali i vodeći računa o svim merama koje su trenutno na snazi. Teško je, jer je sve spakovano praktično u dve nedelje i ceo pripremni proces treninga mora do tada da se završi", priča Dušan na početku razgovora.

Kako je sve ovo oko koronavirusa uticalo na igrače i njihovu fizičku spremu?

Kada se desila prva pauza, u martu ove godine, preko zoom aplikacije smo imali treninge online. Uglavnom je sa njima radio kondicioni trener, na fizičkom aspektu trenažnog procesa. To svakako nije bilo dovoljno, ali se ipak postigla neka vrsta kompenzacije u odnosu na ono što bi se radilo na redovnim treninzima. To je bila praktično jedina mogućnost koja nam je preostala. Sve to smo radili od sredine marta do sredine maja, kada smo se vratili normalnim treninzima. Sigurno da je sve to negativno uticalo, jer se nikada nije desilo da se napravi takva pauza i ovo je prva generacija koja kroz to prolazi. Kada smo i pravili pauzu, ona nije bila duža od tri ili četiri nedelje, posmatrajući samo fudbalski aspekt, pa je ova pauza najviše traga ostavila upravo u tom sektoru treninga. Sreća je da su se momci brzo vratili i već posle nekih nedelju dana sa loptom mogli su da ispune moje zahteve u igri, dok je fizički aspekt bio dosta korektan, jer su na tome dobro radili.

Ti si trener omladinaca i momci kod tebe stižu kao već skoro formirani fudbaleri. Šta mora da ima jedan budući profesionalac, član prvog tima Vojvodine?

Mora mnogo toga da zadovoji da bi postao prvotimac FK Vojvodine. Svi oni, ili velika većina, nastaviće negde da igraju fudbal, ali neće svi zadovojiti kriterijume za prvi tim. Da bi se to ipak desilo, mnogo stvari mora da bude na top nivou, jer su u našem klubu uvek velike ambicije. Dakle, u fudbalskom smislu, budući prvotimci moraju da zadovolje sve što se od njih zahteva, u smislu tehnike, taktike, fizički aspekt, ali uz sve to i psihološki kao i karakterni aspekt. Sve to mora da se zaokruži u jednu celinu. Za ekipu momaka koje ja treniram, a to je najstarija grupa omladinaca, danas je normalno da već u tom uzrastu imaju menadžere koji ih zastupaju. To može da bude dobro, ali ponekad može da bude i problem. jer ima upliva u nekom savetodavnom smislu i kad treba i kad ne treba. Sve to utiče na mogućnost da neki igrač u jednom trenutku postane prvotimac Vojvodine, ali najvažnije su lične osobine koje igrač mora da ispuni.

Koliko se često dešava da nekom igraču promeniš ulogu i staviš ga na neku drugu poziciju u timu?

Ne dešava se to previše često i nisam imao priliku da ta promena bude jako drastična. Dešava se da recimo nekog veznog igrača prebacim na poziciju ofanzivnog bočnog. Sve je to stvar procene, trenerskog oka i kavliteta, ali i iskustva. Ovim poslom se bavim već 16 godina i veoma mi je drago što promene koje sam napravio kod nekih igrača, baš u smislu njihove pozicije u timu, većinom i dan danas igraju tako da mogu da kažem da se nisam prevario.

Prvi tim Vojvodine konačno je, posle nekoliko godina, osvojio kup Srbije. Deluje da to češće rade mlađe kategorije, a da prvi tim ne donosi toliko često radost pobede i osvajanja odličija?

Generalno, omladinski fudbal je razvojni fudbal i što su starije kategorije sve više se teži takmičarskom aspektu. Mada je čak i naš seniorski fudbal takođe razvojni, zato što nam igra jako puno mladih igrača i dosta njih kao mladi odlaze u inostranstvo. U seniorskom fudbalu jedino je rezultat merilo, dok u omladinskom rezultat nije jedino bitan i važan. Prosto nije na prvom mestu, jeste bitan, ali nije najbitniji. Mislim da je u poslednje vreme upravo taj razvoj, koji će se igrači kvalifikovati za prvi tim, najvažniji aspekt. Treba da napravimo definisanog igrača za potrebe prvog tima, a to se sada u prvom timu i vidi. To su momci poput Topića, Zukića, Neškovića, Devetka, dok je, na primer Veselinović, već nastavio karijeru u inostranstvu. Veoma mi je drago da je i prvi tim posle šest godina ponovo uzeo kup, pa nam to pokazuje da se u poslednje vreme zaista radi kako treba u klubu i da će se tako nastaviti.

Gde vidiš sebe u narednom periodu, ostaješ u omladinskom fudbalu ili želiš da radiš sa seniorima?

Mislim da je ovo možda i poslednja sezona u omladinskoj školi. Dosta sam dugo u tome i mislim da treba da nastavim svoj put prema nekoj seniorskoj ekipi, to bi trebalo da bude nastavak moje karijere.

Jovan Marjanović

fotografije: privatna arhiva