Ulaganje u nauku ključ za bolju budućnost

Dr Aleksandra Cvetanović, naučna saradnica na Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo novosadskog Tehnološkog fakulteta, jedna je od 14 dobitnika ovogodišnje prestižne nagrade Danubius Young Scientist Award za najboljeg mladog naučnika. Iz svake od 14 zemalja podunavske regije po jedan naučnik dobija nagradu, a Aleksandra je ovu nagradu donela u Srbiju. Zanimljivo je da je nagrada drugi put uzastopno stigla u Novi Sad.

Aleksandra, dobila si nagradu za najboljeg mladog naučnika, u ovom slučaju naučnicu za 2019. godinu u Srbiji. Koji je cilj ove nagrade, kakvim pitanjima se bave naučnici koji ulaze u konkurenciju za nju?

U pitanju je nagrada koju dodeljuje austrijsko ministarstvo za nauku u saradnji sa Institutom za Dunavsku regiju i Centralnu Evropu i zapravo nagrada ima za cilj da afirmiše mlade naučne radnike čiji rad može značajno doprineti rešavanju nekih gorućih problema i pitanja u Dunavskom regionu. To su problemi različlitih kategorija počevši od ekoloških, pa sve do političkih, tako da zapravo u konkurenciju za nagradu ulaze mladi naučnici iz svih ovih oblasti.

Možeš li nešto više da kažeš o oblasti tvog rada koja je doprinela tome da dobiješ ovu nagradu?

U najširem smislu ja se bavim bioaktivnim molekulima, njihovim dobijanjem ali i pronalaženjem različitih načina kako da te bioaktivne molekule iskoristim. To praktično znači, da počevši od sirovine, od resursa koji su relativno jeftini, i lako dostupni, kao što je recimo biootpad, otpad poljoprivredne, prehrambrene industrije, koji zapravo predstavlja stvarni problem, ne samo u našoj zemlji, već i u Dunavskoj regiji, kako da se iz njega dobiju neka jedinjenja koja mi kasnije možemo pametno da iskoristimo: za proizvodnju različitih prehrambenih proizvoda, kao zamenu sintetičkim aditivima, za različlite kozmetičke proizvode itd...

Kako se neko može prijaviti za nagradu?

Za ovu nagradu se ne možete prijaviti lično, potrebna je nominacija određene institucije u smislu univerziteta, fakulteta, mene je u mom slučaju nominovao moj fakultet, bilo je i drugih kolega sa drugih univerziteta iz čitave Srbije i moram da kažem da me je u tom smislu nagrada veoma iznenadila jer smatram da danas u Srbiji postoji jako veliki broj mladih kvalitetnih naučnika. Tako da kada pogledam konkurenciju i kvalitet mojih kolega iz Srbije, faktor iznenađenja, kada je nagrada u pitanju je stvarno veliki.

Što se tiče ostalih zemalja i dobitnika, kojim oblastima se oni bave?

Od prirodnih nauka, pored Srbije, imali smo još dve zemlje koje su se takmičile u kategoriji prirodnih nauka. Ostali su bili iz najrazličitijih oblasti, ali većinom su to društveno - humanističke nauke.

Postoji više kriterijuma koji se posmatraju pri odabiru dobitnika, šta je sve važno, šta se sve gleda u radu i karijeri?

Sagledavan je čitav naučno- istraživački rad, počevši od toga čime se bavimo, koliko je naše istraživanje inovativno, koliko su rezultati koje dobijemo primenjivi u praksi, zatim koliko smo prisutni u naučnom svetu, kroz publikacije i kvalitet tih publikacija, koliko smo uključeni u međunarodne i domaće projekte ali i koliko je razvijena naša lična saradnja van granica Srbije. U tom smislu, u mom slučaju, mislim da je veliki plus bio što me je kineska Akademija za šumarstvo prošle godine uvrstila u 100 eminentnih naučnika sveta. 

Posebno se ističe učešće u međunarodnim projektima i aktivnostima, kao i saradnja sa naučnicima i institucijama van Srbije, zašto je to važno?

Jako je bitno. To recimo nemaju svi naučni radnici, to je učešće na različitim međunarodnim konferencijama kao i naš rad u nekim radnim telima. S tim u vezi ja sam bila više puta član nekih naučnih odbora velikih svetskih kongresa i bila sam nebrojeno puta plenarni predavač po pozivu što je za mladog naučnog radnika velika čast, jer kada vas pozovu kao plenarnog predavača znači da imate nešto važno i inovativno da kažete jer istupate i govorite pre svih i dobijate najveću minutažu i pažnju. 

Više puta smo je pomenuli, šta podrazumeva kategorija mladi naučni radnik?

Kategorija mladi naučni radnik odnosi se na naučne radnike koji su doktorirali u poslednjih 5 godina, ali ne više od 5. Dakle taj neko je mogao da doktorira i sa 30 godina, do 35 je mladi naučni radnik. 

Koliko je ova nagrada značajna za tebe, da li misliš da će se nešto promeniti u tvom profesionalnom životu?

Mislim da počinje polako da se menja, još uvek sam pod snažnim emocijama i nabojem energije, još sa dodele nagrade, ali mislim da polako i ja počinjem da shvatam veličinu svog uspeha. Moj rad je prepoznat od kolega iz inostranstva što na neki način jeste kruna mog dosadašnjeg rada, ali zaista daje novi vetar u leđa, meni predstavlja pokretač za dalji rad i veliku motivaciju.

Onda, u tom smislu država treba da poklanja pažnju i ulaže u nauku i obrazovanje mladih i više nego do sada?

Apsolutno! Mislim da u tome i leži ključ naše bolje budućnosti. Mislim da bez mladih u nauci, nema ni bolje privrede, ni industrije, samim tim nema ni napretka. Nauka i obrazovanje su nešto što bi trebalo postaviti kao temelj za budući razvoj. 

Definitivno je da si radila, istraživala i upoznala naučnike iz mnogih zemalja. Bila si na nebrojeno svetskih konferencija i u svetskim laboratorijama. Koje su razlike u radu u Srbiji i u drugim zemljama?

Najviše se primećuje taj finansijski momenat, oni zaisat imaju veliki komfor u radu i nemaju neke probleme sa kojima se mi susrećemo. Sa druge strane, mi smo valjda naučili da budemo dosta kreativniji, da ni iz čega stvaramo čuda. Mogu da kažem da je meni bilo jako veliko iskustvo, u profesionalnom smislu, boravak u Poljskoj, u laboratoriji koja spada u četvrtu po opremljenosti u Evropi. I kada vi uđete u jedan takav sistem i kada imate takav komfor u radu, sa takvim uređajima i instrumentima sa kakvim niste ni slutili da ćete raditi, sa kojima sa lakoćom dobijate rezultate, tek onda shvatate veličinu onoga što radite, jer mi zaista dobijamo rezulate koji su poredivi sa njihovim.

Osim ove, postoji li još neko priznanje ili nagrada na koju si ponosna i zašto?

Mogu da kažem da sam veoma ponosna jer sam nedavno dobila Oktobrasku medalju svog rodnog grada, Leskovca, i to je nešto što mimo svih priznanja, nagrada i uspeha je meni lično veoma značjano jer je došlo od ljudi koji su mi najdraži, koji su moji zapravo.

Na čemu najbolja mlada naučnica u Srbiji trenutno radi?

Na nečemu što je jako inspirativno, nečemu što je za mene velika novina, veliki istraživački izazov. Ulazim u jedno polje sa kojim se do sada nisam susretala a to je dizajn funkcionalne hrane za ruske kosmonaute i to radim sa kolegama sa Ruske akademije nauka, sa Instituta za medicinska istraživanja. Imamo jedan jako specifičan zadatak.  Radimo na hrani za kosmonaute koji idu u misiju i  koja će trajati 30 dana,  gde ćemo neke ekstrakte dobijene u Srbiji, koje ću ja ovih dana pripremati, poneti sa sobom u Rusiju i zajedno sa kolegama pokušati da pripremimo neki napitak za njih. 

J. Božić