Pokušavam da ostanem van sistema

Retko koji muzičar, pogotovo sa ovih prostora, svoj rad ostvaruje u različitim vrstama muzike. Jedan od takvih retkih primera je naš sugrađanin Jovan Obradović, daleko poznatiji kao Shpira. Od komponovanja, produciranja, dižejinga, sviranja, repovanja i svega ostalog, njegova karijera kreće se od klasike, preko rokenrola, svo do hip hopa i natrag. Kroz to putovanje, stvarao je u bendovima Hain Teny, Trance Balkan Desorganisation, Don’t Touch Anything, ali i sarađivao sa najrazličitijim ljudima iz sveta muzike. Poslednju u nizu ostvario je sa Igorom Lečićem Lekom, poznatijem kao Medicine Man, a u skorije vreme najpoznatijim pod pseudonimom Milan Dog, na čijoj novoj pesmi je učestvovo i Shpira, zajedno sa drugim poznatim novosadskim muzičarima. Rezltat svega je kompozicija "Olovo", teška, odgovorna, angažovana, odlična...

"Leka i ja smo stari drugari, snimali smo više puta, a često i džemujemo zajedno. On mi je nekako go to lik kada treba da se džemuje u elektronskoj muzici, a i on mene zove kad mu treba neko za vokal. On je napisao tekst i uradio muziku, čak mi je poslao na njegov način otpevanu pesmu. Odlučio sam da samo jednom poslušam i sigurno ne uradim kako je on uradio, što se njemu jako dopalo, a naknadno je snimio Cecu Paladu i finalizovao stvar", ispričao nam je Shpira na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

O čemu govori pesma "Olovo"?

Pesma je o težini svih tih lanaca koje nosimo. Mislim da je dosta politička, odnosno, izazvana političkim situacijama. Tekst je pisao on, a retko kad izvodim tekstove koje nisam lično napisao i to mi se jako svidelo. Mislim da je baš onako, milandogovski i sve ono što on kroz svoj strip i delovanje obrađuje. Sve se to nekako prožima kroz pesmu.

Kolika je šansa da se sa ovom ili sličnom ekipom nastavi saradnja?

Zaista ne znam šta je Leka tačno zamislio, pošto je ovo potpisao kao Milan Dog. Vidim da je otvorio istoimeni kanal na Jutjubu, pa je moguće da će toga biti još. Sa njim bih svakako uvek sarađivao i biće mi drago ako se nešto od toga nastavi. On uvek zove ljude koji mu odgovaraju za određenu pesmu, pa onda napravi neki takav sklop. Ako ne u ovoj onda u nekoj drugoj varijanti ćemo sigurno sarađivati.

Zanimljivo je da si postao zajednički imenitelj kod mnogih, možda malo zaboravljenih muzičkih zvezda Novog Sada. Nedavno si sarađivao i sa Keckecom na pesmi "Metamorfoza". Kako je došlo do toga?

Krenuo sam da radim neki svoj bluz projekat, uslovno rečeno bluz rok, koji trenutno miksam, a za jednu od tih pesama sam zvao Keckeca, pošto se mi znamo još iz tinejdž dana. Zvao sam ga da mi odsvira gitaru, sve je to super ispalo, a posle toga sam bio u fazonu da snimimo i jednu njegovu pesmu, jer zaista dugo nije ništa radio. Slao mi je svojevremeno tu njegovu pesmu, mislim da ju je i na jednom od koncerata i izvodio, a ja sam pokušao da nakucam neki bubanj, čisto da vidim kako bi ispalo. Krenuli smo iz početka, on je snimio demo, kao neku skicu i od toga smo krenuli. Zajedno smo dogovorili koji nam instrumenti trebaju, mislim da je ostao vibrafon kao segment, a saksofon je snimio Predrag Okiljević. Sa Keckecom uvak imam dobar vajb, sve je teklo baš kako treba.

Saradnja sa muzičarima najrazličitijih žanrova može da bude i teška. Kako se razumeš sa svima njima?

Ne znam, sve zavisi, mislim najviše od nekog ljudskog odnosa, da li ti neko lično odgovara ili ne. Primetio sam da, kada sa ljudima džemujem, mogu da ih upoznam kroz petnaestak minuta. Bukvalno kao da sam sa njima pričao 20 godina. Mislim da je sve to na nekom duhovnom nivou, mnogo više nego na tehničkom. Pri tom, nisam baš nešto fasciniran virtuoznim izvedbama. Sve je to lepo, ali mi uvek više znači ko ima kakav vajb, ko i koliko doprinese pesmi. Kod svakog realno možeš naći nešto zanimljivo, naravno od onoga što odaberem da radim. Kada neku pesmu produciram, pokušavam da nađem šta taj neko može da uradi najbolje, odnosno, na koji način on može da zasija.

Radiš sa raznim autorima koji pripadaju najrazličitijim muzičkim žanrovima, od hip hopa, elektronike, rok i bluz muzike, sve do klasike. Kako se pripremaš za sve to?

Slušam razne vrste muzike privatno i uvek postoje neke stvari koje mi se sviđaju. Zavisi i koji je deo dana, od toga zavisi koju vrstu muzike slušam ili u kakvom sam raspoloženju. Desi se i da nisam raspoložen baš za to što treba da radim, pa pustim jednu pesmu, pa se to nastavi na ceo dan... Nemam neke specijalne pripreme i mislim da je opet najviše do tog ljudskog faktora. Ako volim i znam određenu vrstu muzike i znam da mogu da je uradim, onda bi mi bilo jako dosadno da radim uvek istu stvar. Nekad, kao i svi, imam duže periode kada me nešto malo više zanima. Na primer, u poslednje vreme, u saradnji sa Brankom Parlić, radio sam jednu numeru Filipa Glasa i Alana Ginsberga, koju smo izvodili dva puta do sada. To mi je, recimo, bilo jako zanimljivo. Radio sam i sa Aleksandrom Vrebalov, jednu njenu numeru za Kronos kvartet, a radimo i još na dve njene numere. Nekad to samo dođe, bez plana, prosto se neko javi i krenemo da radimo.  

Ono čega se lično prvo sećam da si radio, a da se pojavilo kao album, bilo je sa bendom Hain Teny. Kako sada gledaš na taj period?

Skroz sam zadovoljan svojim radom na ta dva albuma na kojima sam učestvovao. Kasnije je hip hop prestao toliko da me interesuje, ali mi je sjajano da smo neke stvari na određeni način pomerili. Niko, ili jako malo ljudi, na taj način je radilo apstraktan hip hop. I dalje smo u kontaktu, a nedavno je izašla ploča za IBMCs, gde su na celom albumu instrumentali Hain Teny, između ostalih ima i dve moje pesme. Super je zadovoljstvo kada imaš nešto svoje na vinilu. Svi oni rade u svojim formama, MG Gost radi svoj jazz hiphop, DJ Dee i Zupany rade svoj instrumentalni projekat koji se zove Beatchukaz i za njih sam nedavno radio bass lajnu.

Imam utisak da te je kasnije privukao live nastup uz više svirke, radio si sa Trance Balkan Desorganisation i sa Don’t Touch Anything. Kako si se našao u tim projektima?

Sve su to super iskustva. Trance Balkan je bio zanimljiv i dosta sam naučio od Bebeca koji svira u Obojenom, a nekada je bio član Boja. Od njega sam mnogo naučio o aranžmanima, spajanjima melodija. Način na koji on razmišlja je meni potpuno genijalan. Dok je DTA sa Moshom Terrabeats sa kojim se najbolje razumem još iz vremena kada smo, pre sto godina, radili neki trance projekat. On je čovek sa kojim najbolje radim i odlično se razumem, praktično od kad se znamo pravimo muziku zajedno, a to je skoro 20 godina. Sa njim, kad sednem, to je baš igra, faktički ne moramo ni da pričamo, a razumemo se. Oba projekta i Trance Balkan i DTA su kombinacija lajva i elektronike, odnosno, svira se preko matrice što nekad zna da bude teška stvar, ali super zvuči.

Ti, naravno, nisi samo muzičar, baviš se i vizuelnim umetnostima. Jedno od tvojih polja je street art. Kako danas izgleda na umetnički način baviti se jednim takvim alternativnim pravcem?

Baš sam nedavno pričao sa ekipom kako se taj odnos prema grafitima i street artu promenio u odnosu na pre nekih 15 godina. Nekada su ljudi na to gledali kao na neki satanizam i kao da je to nešto jako pogrešno. Danas se nekako, kroz sve te murale, promenilo mišljenje o street artu i potpuno je postalo normalno, a možda su i neke naše generacije postale starije, dok je klincima to normalno. Što se toga tiče, situacija je mnogo bolja nego ranije - mnogo lakše možeš da dobiješ neki zid i da sve radiš legalno. Ipak, ja nekako volim i taj ileglani momenat, jer to ima svoj adrenalinski trip i mislim da svako ko crta grafite ne može od toga da pobegne.

Može se reći da situacija za umetnike nikad nije bila teža. Kako danas jedan slobodni umetnik može da preživi?

Nemam pojma, dosta je teško. Pokušavam da, koliko god mogu, ostanem van sistema i van u raznih udruženja, ali je dosta teško, ukoliko nemate posao koji je, uslovno rečeno, razrađen. Na svu sreću, moj posao je dizajn, nekako je više tehnički, ali ne mogu da zamislim da sam, na primer, slikar i sa kojim se sve problemima oni susreću. Ili ako si muzičar koji se oslanja samo na živu muziku, ne znam kako preživljavaju. Znam da im je ova rupa napravila jako veliki problem. Svima je, ne samo umetnicima ali njima možda najviše.

Šta je ono čemu se najviše nadaš u narednom periodu, čemu ćeš se posvetiti?

Krenuo sam da miksam taj svoj bluz album, mada ne znam ni šta je to tačno, jer kao i uvek ima i elektronike i roka i bluza. Ljudima bude malo čudno kada čuju, kakav ti je ovo bluz? To je neki miks svega, imam za sada šest stvari, hoću da uradim neki EP. Uvek nešto iskrsne novo. Sada je opet došlo lepo vreme pa ćemo sigurno da izađemo na zidove. Radio sam za Fokus i Kilo Kilo video za spot, dogovaramo na tom polju i neku dalju saradnju, a očekuje me i pravljenje mojih video spotova. 

Shpirino gostovanje u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte ovde:

Jovan Vanja Marjanović

Foto: Aleksandar Jovanović