Neo festival: Neklasičan pristup klasičnoj muzici

Nedavno završeni NEO festival doneo je novosadskoj publici veoma zanimljiv i bogat program, nastavljajući ideju da se klasičnoj muzici pristupi na drugačiji način, uz vrhunski kvalitet izvođenja u novim, neklasičnim prostorima. Pokretač ideje NEO festivala i njegov umetnički direktor Marko Miletić kaže za Oradio da je drugim izdanjem festivala pogođena suština ideje održavanja jednog ovakvog događaja.

"Ideja NEO festivala jeste da animiramo prostore, ne samo muzičke dvorane, da animiramo publiku, proširimo i povećamo publiku koja možda ne bi došla na koncerte u klasične prostore. Uradili smo programe koji vrlo amblematično prikazuju da je u pitanju Novi Sad, jer su koncerti bili u Katoličkoj porti, ispred Banovine, na Bulevaru Mihajla Pupina, u Saletli Dunavksog parka... Sve su to mesta koja smo želeli da istaknemo ne samo muzikom, nego i da skrenemo pažnju na građevine, arhitekturu, prostore uopšte", kaže Marko na početku našeg razgovora.

NEO festival nije ponudio samo različite prostore već i raznoliku kvalitetnu muziku?

Za mene je jako važno da to ne bude serija nekih "nabacanih" koncerata već da svaki koncert ima svoju priču. Krenuli smo sa koncertom 19. avgusta, koji je bio deo turneje majstorske radionice koja se zove "Calluvio" i sastoji se od devet klavirskih umetnika, studenata koji su odabrani preko konkursa. Radi se deset dana i ide na turneju po zemljama Evrope, a ove godine imali smo prilike da ih vidimo i u našem gradu. Potom smo 23. avgusta imali obeležavanje 30 godina od osnivanja orkestra Kamerata Akademika uz soliste, Ištvana Vargu koji je ovaj ansambl i osnovao i moje malenkosti, koji trenutno vodim Kameratu. Za tu priliku naručena je kompozicija Dragane Jovanović i koncert je zaista bio sjajan. Uspeli smo da napravimo još jedan iskorak napred u produkcijskom smislu, vizualu i ostalim segmentima organizacije koncerta u odnosu na prošlu godinu.

Ove godine ste pokrenuli i koncept NEO ansambla. O čemu se radi?

Tako je, 24. avgusta smo imali koncert u Gradskoj kući, gde smo spojili naše poznate i priznate umetnike sa stranim kiolegama. Ovde smo vežbali i pripremali se, a na koncertu su nastupili Robert Lakatoš, Jožef Bisak, Julija Hartig, Benjamin Cirfogel, pred prepunim auditorijumom Gradske kuće. Nakon ovog koncerta nastupio je Zrenjaninski kamerni orkestar na brodu Zeppelin, koji se ispostavio kao veoma dobar i zanimljiv prostor za klasičnu muziku, a na repertoaru su bile kompozicije domaćih autora.

Poseban sektor NEO festivala čine i nastupi mladih nada?

Možda sam i najponosniji na to što smo zajedno sa Fondacijom 2021 uspeli da napravimo, iznedrimo Filharmoniju mladih, pod dirigentskom palicom Tamare Adamov Petijević. Sličan orkestar je postajao pre 30-40 godina u Novom Sadu i uspeli smo to ponovo da pokrenemo. Želja je bila da odsviraju koncert za početak nove školske godine u dvorišti Zmaj Jovine gimnazije, ali nam vremenske neprilike nisu dozvolile, pa smo koncert prebacili u Sinagogu. Filharmonija je imala probe u hotelu Norcev i bilo je zaista jako lepo, a članovi su bili učenici srednjih škola širom Vojvodine. Uz njih, mlade nade, deca, budući umetnici nastupili su u Saletli Dunavskog parka. To je takođe bio jako lep i veoma posećen koncert.

Završetak NEO festivala obeležio je jedan zaista nesvakidašnji koncert Vojvođanskih simfoničara. Da li ste zadovoljni kako je sve prošlo?

Pre samog kraja festivala imali smo nastup poljskog pijaniste Marjana Sobule, koji nam je svirao kompozicije svog poznatog suranodnika Šopena, ponovo u Gradskoj kući, koja je bila prepuna iako smo zbog preklapanja sa drugom manifestacijom koncert morali malo da pomerimo za kasniji termin.

Zatvaranje festivala bio je nastup koji smo nazvali Korzo i kojim smo zaista oživeli nekadašnji duh grada, vratili se na mesto na kojem je nekad bio korzo. Milsim da ne postoji bolji način da se tom prostoru i samoj građevini, Banovini, da na značaju. Fantastičan nastup Vojvođanskog simfonijskog orkestra, uz koji smo obeležili ne samo zatvaranje NEO festivala nego i godišnjicu rada Fonda Melanije Bugarinović, što je opet sjajna stvar, je je ta žena uradila jako mnogo na razvoju klasične muzike, posebno solo pevanja. Simfoničari su uz dirigenta Aleksandra Kojića odradili neverovatan posao, tehnika je bila na vrhunskom nivou, ton je bio jako dobar, što je uvek problem kada je u pitanju klasična muzika na otvorenom prostoru. Uz sve to i nova bina koja je tek stigla bila je promovisana po prvi put ovim koncertom i sve to je dalo jedan fantastičan utisak.

Velika je bila odgovornost, nije bilo lako sve to uraditi i postaviti i zato smo možda naljutili neke Novosađane zatvaranjem saobraćaja na par dana. Ipak, mislim da prostor od 180 metara jednog bulevara nije presudan za funkcionisanje grada, što je praksa na terenu i dokazala. Na kraju, možda je najvažnija od svega bila poseta. Više od 10.000 ljudi koji su došli na koncert i koji su imali priliku da čuju i vide ovako nešto govori u prilog tome da smo uradili pravu stvar, da je vredno i važno što smo binu i ceo događaj stavili baš tu i omogućili svima koji su želeli da prisutvuju. Takđe je važno da smo imali jako veliku podršku i grada i pokrajine i da oni, koji se danas bave kulturom prepoznaju i podržavaju ovakve stvari, uviđaju važnost celog projekta. I da im neki sitni poeni koje su možda izgubili nisu bitniji od same suštine.

Pretpostavljam da je ovogodišnje izdanje NEO festivala podiglo lestvicu na mnogo viši nivo i dalo zadatak za sledeću godinu?

Jeste, velika je odgovornost posle ovakvog festivala ući u realizaciju narednog koji ćemo, nadam se, napraviti da bude još bolji. Što se ideja tiče imamo nekoliko jako dobrih, na samo za narednu godinu, već za period koji nam sledi. Svakako treba pratiti ne samo NEO festival, već odlaziti na koncerte dobre, kvalitetne muzike i tokom godine. Smatram da su naši sugrađani nedvosmisleno pokazali da im kultura treba i da žele ovakva dešavanja i ubuduće.

Jovan Marjanović