Od buke do zvuka i harmonije

Nikola Macura, akademski vajar iz Novog Sada i profesor na novosadskoj akademiji došao je na ideju da od raznoraznih vojnih objekata, bilo da je u pitanju naoružanje ili oprema, napravi svojevrsne zvučne objekte, odnosno veoma specifične instrumente. Uz muzičare, kolege umetnike, ovi zanimljivi objekti uspeli su da proizvedu sazvučje koje će publika našeg grada, u okviru ovogodišnjeg NEO fesitvala moći da čuje, po prvi put uživo, 1. jula u parku pored Muzeja revolucije. Ova ideja, u prvom redu antiratna i mirnodopska, a svakako umetnička, naišla je na jako dodar odziv širom sveta pa će izrada instrumenata od vojne opreme sigurno biti nastavljena. 

"Ja ovo ne nazivam instrumentima već zvučnim objektima koji su nastali u procesu redizanjiranja vojnih rekvizita, među kojima su puške, rakete, ručni bacači, šlemovi i slično. Ovi zvučni objekti ipak se oslanjaju na forme nekih insturmenata poput violončela, gitare, violine, klarineta i perkusija. Za 1. jul je planiran koncert, dok će dva dana kanije biti izložba u Muzeju revolucije gde će ljudi moći da pogledaju sve ove instrumente, ali i da vide i crteže kao i čitav proces nastanka cele ideje", ispričao nam je Nikola na početku našeg razgovora u ovkiru emisije Dnevna soba Oradija.

Odakle ideja da počneš da se baviš ovim projektom?

Ono što mene zanima, još od početka studija, sada već skoro 20 godina unazad su socijlano angažovane teme kroz formu instalacija i performansa. Ovo je jedan od mojih projekata koji već dugo planiram, ovog puta sam uspeo da mu nađem i namenu. Ideja je jednostavna, živimo tu gde živimo, na žalost i dalje smo okruženi oružjem. Ja sam odrastao u tom ambijentu na granici sa Hrvatskom gde je oružja bilo na sve strane i srećom da sam tada bio dete. Čak je i moja baba sadila cveće u tenkovske čaure. Na žalost, živimo na takvom područiju i sasvim je logično to koristiti, a ja želim da mu dam jednu sasvim drugu namenu i drugi pogled na čitavu situaciju.

Koliko je teško napraviti ovakvu vrstu objekta na kojem može da se svira?

Moja ideja je da iskoristim što više vojnih stvari i pretvorim ih u instrumente. Sve je zapravo krenulo eksperimentom i sa idejom da dobijem neku vrstu zvuka. Ideja kojom sam se vodio mogla bi da stane u jednu rečenicu koja glasi: iz buke u zvuk. Dakle, transformišem objekte, ali i njihov zvuk i time im dajem potpuno novi kontekst u koji su postavljeni. Ispostavilo se da se do zvuka dolazi lakše nego što sam mislio, do pekrusija se dolazi takođe relativno lako, pogotovo što će to koristiti ozbiljan perkusionista, ali na duvačkim instrumentima još uvek radim. Osnovni problem je što su instrumenti mahom od drveta, a ja ih pravim od metala, dok problem predstavlja i njihova težina, odnosno dosta su teški (smeh). Za sada je gotovo nekih pet ili šest instrumenata, a planiram i jedan tenk da pretvorim u zvučni objekat i to je proces koji traje. Pvog jula ćete moći da vidite početak formiranja jednog zarđalog orkestra za koji bih ja voleo da bude regionalni.

Dobiti zvuk od ovakvih objekata je jedan deo posla, ali više takvih instrumenata zajedno moraju da formiraju harmoničnu zvučnu sliku. Koje kompozicije će izvesti ovaj zanimljivi orkestar?

Pa prvo sam želeo da dobijem zvuk i to sam naravno radio sam. Ali, pošto ja ne sviram ništa, sve je zvučalo katastrofalno, pa sam odlučio da napravim tim koji čine uglavnom muzičari, a uz njih su tu i vizuelni umetnici, reditelj, akustičar i taj tim je doveo do toga da ti instrumenti ne samo da proizvode ton nego se ispostavilo da na njima može i da se svira. Probali smo prvo sa muzičkim imporvizacijama i to je dosta dobro zvučalo, ali muzičari koji su sada uključeni u projekat prave određene aranžmane prilagođene ovim objektima. Ovi instrumenti asociraju na postojeće, ali samo vizuelno jer se na njima mnogo drugačije svira i mnogo se drugačije koriste pa muzičarima treba vremena da shvate šta se iz tih objekata može dobiti.

Na kakav odjek si naišao predstavljajući svoj projekat kod nas i u svetu?

Ovaj projekat ima veliku medijsku pažnju u Evropi, Americi i takoreći u čitavom svetu. Kod nas se o ovome malo priča i piše, ali se ovaj rad ne mora promovisati u Srbiji. Za mene je bitnije kakav odjek ovo što ja radim ima, pre svega, u okruženju, a zatim i dalje. Moj stav je da ono što radimo predstavlja ne samo nas nego i našu državu i da se odavde šalje neka druga poruka. 

Gde si sve ovo nabavio?

(smeh) Pa moglo je relativno lako da se nabavi do nedavno, a neke stvari sam dobio. Recimo, na primer, neke čaure sam dobio od komšija, šlemove takođe i na žalost još uvek ima puno toga privatno, među ljudima, ko zna gde. Uglavnom sam se snabdevao na vojnom otpadu u Temerinu kod Gojka gde je u jednom momentu bilo svašta, sad se taj otpad malo sužava, ali i dalje ima zanimljivih stvari. Ono što je ideja dalje, jer ovo što sam napravio je otpad koji imamo ovde, u Srbiji, je da se orkestar proširi i bude regionalni, ali ne samo da orkestar putuje nego da više putujem ja i pronalazim muzičare koji bi bili zainteresovani da se uključe. Želja mi je takođe i da pronalazim objekte, odnosno oružje iz regiona, od kojeg bih mogao da narpavim druge instrumente kojim bi se sam orkestar proširio.

Po zanimanju si vajar, koje projekte bi iz prethodnog svog rada izdvojio?

Tako je, po zanimanju sam vajar, predajem na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od samog starta se bavim instalacijom i angažovanom umetnošću. Više od deset godina sam učestvovao u projektu koji se zvao "Art klinika" gde sam vodio neke programe i realizovao izložbe. Radio sam dosta vizuelno različitih instalacija, ali ih spaja to što, kao i ovaj projekat, uključuju publiku i podrazumevaju korisnike. Sve što sam do sada radio, na određeni način, ima svoju upotrebnu vrednost, odnosno namenu. Pre deset godina sam, na primer, postavljao ljudima instalaciju po kojoj mogu da gaze, od veštačkog cveća koja je realizovana na više različitih lokacija. Bilo je tu i raznih zvučnih, svetlosnih i ostalih instalacija. 

Ko su muzičari koji će biti deo ovog projekta?

To su muzičari iz Srbije i Austrije, tačnije iz Novog Sada i Graca. Sarađujem sa imenjakom i prezimenjakom Nikolom Macurom koji je inače saksofonista, a ovaj zvučni objekat koji svira u ovom orkestru izrađen je od šlema i neke rakete. Milica Svirac, inače čelistkinja orkestra SNP-a i mnogih drugih, svira nešto što najviše podseća na violončelo napravljeno od ručnog raketnog bacača i kante za naftu. Iz Graca nam stižu tri muzičara u organizaciji centra "Aporon" i to će biti Viktor Palić perkusionista koji je rodom iz Novog Sada, ali živi i radi u Gracu. Tu je i Verner Melbrnger koji svira gitaru koja je napravljena od automatske puške i šlema, svira "slajd" tehnikom, a violinu će svirati Boris Mihaljčić, rođeni Zrenjaninac, ali takođe već dugo u Gracu. 

Nikolino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija