Mogu se uklopiti nauka, backpacking i alpinizam

Među deset najcool naučnika na ovogodišnjoj Noći istraživača bila je Danijela Tešendić. Diplomirala je 2004, a 2010. je odbranila doktorsku disertaciju. Vanredni je profesor na Katedri za informacione tehnologije i sisteme Departmana za matematiku i informatiku. Osim toga ona je najzabavnija osoba ikada i bavi se pored nauke, alpinizmom, backpackingom i streličarstvom.

Kao i sve najcool naučnike koje smo imali kao goste u našem programu, pitali smo i Danijelu da li je ova titula, a i sama manifestacija Noć istraživača dobar način za popularizaciju nauke u Srbiji?

Danijela se rekreativno bavi streličarstvom i članica je kluba SK Velos

Mislim da bi nauka trebalo da se promoviše u Srbiji zato što nam je sistem vrednosti trenutno pomalo smaknut. Zapravo svako ko se trudi, školuje i ulaže u svoje znanje, može doći do toga da se bavi naukom i mislim da promocije poput Noći istraživača, gde se ljudima na zanimljiv način približava koncept nauke, mogu da pomognu u tome i da ohrabre mlade ljude da već tokom školovanja biraju svoj put i odluče da će da se bave naukom. Nije svaki naučnik Nikola Tesla, ne mora to da bude neki vrhunski rezultat koji će da promeni čovečanstvo. Nauka je dosta bliža ljudima nego što oni to smatraju.

Pošto ste u direktnom kontaktu sa studentima na Katedri za informacione tehnologije i sisteme, kakvi su njihovi potencijali i gde se Srbija danas nalazi kada govorimo o IT sektoru?

Srbija se nalazi na zaista visokom mestu kada pričamo o IT-ju. Recimo, ja ne znam ni jednog našeg studenta koji nije uspeo da nađe posao. Puno njih ima mogućnost da ode i na školovanje u inostranstvo, nakon što ovde dobiju zaista dobre osnove. Danas je trend da mnogo firmi iz Evrope outsource-uju svoje projekte u Srbiji, tako da puno IT firmi zapravo sarađuju sa firmama iz inostranstva i zato imamo jako veliku potražnju za stručnjacima iz ove oblasti.

Šta je zapravo Katedra za informacione tehnologije i sisteme na kojoj predajete? Šta studenti mogu da nauče od vas?

Mi studente najviše učimo o tehnologijama koje se danas koriste u privredi. Dakle, učimo ih konkretnoj primeni nekih znanja, algoritama i koncepata. Na primer, ako pričamo o Katedri za računarske nauke, tamo se više uče algoritamski problemi, struktura podataka i slično, a na našoj katedri učimo konkretne tehnologije koje će studentima trebati ako se zaposle u privredi. Znači, kako da naprave aplikaciju, razvoj android aplikacija, razvoj višeslojnih aplikacija, Angular... Sve što je potrebno da bi student, kada zavši fakultet, mogao odmah da počne negde da radi, ukoliko mu je to ambicija.

Danijela se do sada popela na Mont Blanc (4.810 m), Grossglockner (3.798 m), Gran Paradiso (4.061 m), Castor (4.228 m), Dolomiti (3.343 m), Atlas (4.167 m)

Bavite se mrežama i vlasnica ste CISCO CCNA sertifikata. Koliko je oblast računarskih mreža danas važna, s obzirom na vrtoglavi razvoj interneta?

Zavšila sam CISCO akademiju, jer me veoma interesuje oblast računarskih mreža i taj predment držim kod nas na fakultetu. Ako neko želi da se bavi time i da bude mrežni administrator, takve obuke su veoma korisne. Sa druge strane, tu dobijete znanje o tome kako mreže funkcionišu i šta se dešava ispod površine, što je odlično kada već masovno koristimo internet. Kada malo više znate o tome šta se dešava ispod, onda već počinjete na drugačiji način da koristite internet i možete lakše da izbegnete da vam se desi nešto što ne želite.

Koliko je recimo Edward Snowden doprineo da promenimo pogled na stvari i da ljudi počnu malo više da zanimaju za to šta je "ispod", kako ste to lepo objasnili?

Snowden nam je ustvari samo pokazao koliko nismo bezbedni i pokazao ono što nismo mogli ni da zamislimo da se dešava. Uvek se o tome priča, postoje razne teorije zavere, svi su čuli da nas tamo neko snima, prisluškuje, a Snwuden nam je pokazao da se stvarno dešava. Treba malo više da vodimo računa o tome, da počnemo da se interesujemo i da pazimo šta radimo na internetu. Na primer, sve one igrice na Facebooku koje instaliramo, za koje mislimo kako su kul i zabavne, zapravo daju pristup vašim podacima, koji su danas veoma dragoceni iskupi. Tu ima jako puno zloupotreba. Problem zaštite podataka danas je jako veliki, a rešenje problema je u svakom pojedincu i svako mora da razmišlja šta radi.

Da li to znači da ste pristalica enkripcije?

Da, uvek treba koristiti enkripciju gde god da to može. Bilo koja komunikacija koja u sebi sadrži neke bitne, lične podatke, treba da bude enkriptovana. Kada koristite internet, treba uvek da pogledate da li piše u adress baru http ili https. Ukoliko stoji https, onda je to enkriptovana komunikacija, ako piše http onda nije i ako vam u tom slučaju neko traži e-mail adresu ili password, treba da budete svesni da onda ti podaci idu kao tekst i da bilo ko, na bilo kom serveru može da ih pokupi i da ih u nekom momentu zloupotrebi.

Koliko zapravo danas treba čovek da se potrudi da bi koristio enkripciju?

U današnje vreme je to jednostavno, jer vam tu uslugu pruža onaj ko vam pruža i servis. Vaše je samo da odlučite da li ćete da koristite taj servis ili ne. Vi samo treba da kažete ovo nije sigurno i ne želim to da koristim. Ukoliko vam je baš jako stalo da koristite neki servis koji nije enkriptovan, onda morate biti svesni da podaci koje šaljete više nisu sigurni i da mogu da odu negde gde vi ne želite.

O svetu enkripcije i interneta možete čitati i u knjizi Darknet, Džejmija Bartleta. Visok nivo svesti o tome kako funkcioniše internet, danas je važan barem isto toliko koliko i sama nauka koju Danijela promoviše. A nju smo pitali kako uopšte uspeva da uklopi nauku i alpinizam, kojim se bavi iz hobija?

Alpinizam je moj hobi. Jedostavno volim da idem u prirodu, na planine i to radim kada god mogu. Krenula sam sa šetnjama po Fruškoj gori, pa su apetiti porasli.

Porasli do Mont Blanca? Kako je uopšte izgledao uspon na tu ogromnu planinu, koja je visoka 4.810 metara?

Nije to tako strašno (smeh). Naravno, čovek treba da bude pripremljen za takve uspone. Treba rada, iskustva na planini. Tamo je hladno, teško i visoko, borite se sa svim tim aspektima planinarenja. Ali to je nešto što morate da uradite ukoliko želite da se popnete gore.

Kakav je taj filing kada od gore pogledate i shvatite gde ste?

To je ono zbog čega se ljudi penju na planine. Kada se popnete gore i pogledate oko sebe, kada vidite taj pogled, to je veliko zadovoljstvo i to je najveća nagrada.

Danijela na usponu (foto Google)

Što se tiče backpackinga, da li je to način putovanja koji biste prporučili mladima, kao najjeftiniji, ali i onaj koji donosi neke posebne benefite u odnosu na drugačije turističke aranžmane?

Jeste. Taj način putovanja najviše volim. Najlepše je kada se spakujete i prosto odete negde, ali uvek morate imati i plan. Potrebno je da se pripremite i organizujete. No, kada putujete sami, bez neke agencije, onda imate privilegiju da komunicirate s ljudima u zemlji u kojoj ste, da upoznajete taj narod. Na taj način, u stvari, čovek i sebe stavi u neki kontekst i zapita se gde smo mi u svemu tome, gde smo u svetu... Tu se puno uči i o sebi, i o ljudima. Pre mesec dana sam posetila Iran i putovala po ovoj zemlji 20 dana. Mogu da kažem da mi je to najlepše putovanje na kojem sam bila. Iran ima jako lošu sliku u svetu i kod nas. Kada sam rekla da idem tamo, svi su mi rekli da ne idem, da su tamo teroristi, da ćeme neko ubiti. Međutim, slika je zaista drugačija. U Iranu je najnormalnija stvar da vam neko na ulici priđe i da vas pita da li vam treba pomoć, odakle ste, da vam poželi dobrodošlicu. Ljudi su jako neposredni i drago im je kada vide da je neko došao.

A imate li možda planove o tome šta je sledeće na vašoj mapi?

Sledeći plan mi je da idem na Island, a zatim u Gruziju i Jermeniju. Ono što znam sigurno da ću realizovati je put na planinu Elbrus, na koju ćemo da se penjemo. A ovi turistički putevi, to ćemo videti kada će se uklopiti u raspored.

Nije lako postići da budeš aktivan i putuješ, i to uklopiti sa naukom i akademskom karijerom, ali ako je to mogla Danijela, možete svakako i vi!

Maja Leđenac