Uz tastaturu i gratis bonton

Da li se sećate vremena kad smo internet koristili samo u krajnjoj nuždi, gledajući na taj tehnološki napredak kao na nešto što se baš i neće 'primiti'. O kako smo se samo grdno prevarili. I ne samo to, usput smo se i preselili. Nekada smo na internetu samo provodili vreme, a danas na njemu praktično živimo.

Baveći se temom lepog ponašanja na internetu u emisiji "O tome se priča", tražili smo primere i definicije gde drugo nego upravo onlajn. Internet je poslednjih godina postao virtuelna stanica za dežurne sajber ratnike koji, zbog raznih tema zaboravljaju na manire i pravila lepog ponašanja. Iako nam ovo globalno selo nudi mogućnost razvijanja u svim životnim sferama, a ponajviše u pravu na slobodan govor, neretko čujemo da je neko zbog toga dobio prijavu. Zapitate se 'Zašto? Pa samo je rekao svoje mišljenje'. Tačno, svako ima pravo na to, ukoliko to mišljenje ne vređa drugoga po rasnoj, verskoj, polnoj ili bilo kakvoj drugoj osnovi. Ali tu onda nema slobode govora, reći će neko, kao da sloboda podrazumeva isključivo i samo vređanje drugog i drugačijeg.

U ovoj digitalnoj kući ne poštuju i razumeju svi kućni red i pravila ponašanja. Da li, kao u stvarnom životu, pazimo na to šta i kako govorimo ili se onlajn prepuštamo lažnom osećaju nevidljivosti i anonimnosti, pa samim tim mislimo i da nam je sve dopušteno? Neretko je odgovor na ovo pitanje potvrdan. I zbog toga je pri samim počecima interneta formiran i internet bonton, kako ne bi dolazilo do ugrožavanja nečije privatnosti i ličnosti.

Na brojnim sajtovima koji su se bavili ovom temom može se pročitati i ovo: "Internet bonton su uglavnom formulisali korisnici interneta, a on je spoj zdravog razuma i uobičajene ljubaznosti. Bonton iz svakodnevnog života adaptiran je i primenjen uzevši u obzir specifičnosti internet tehnologije. Iako su mnoge od ovih smernica evoluirale u formalna pravila ponašanja na internetu, internet bonton je, u širem smislu, još uvek zasnovan na neformalnom sistemu časti".

Emisiju "O tome se priča" poslušajte u našem plejeru:

Da li svakodnevni korisnici interneta znaju na koji način da komuniciraju onlajn? I treba li uopšte ta komunikacija da se razlikuje od one svakodnevne face2face? Odgovori naših mladih sugrađana se razlikuju u nijansama, ali su svi složni u jednom - bonton onlajn jednak je onome oflajn, ili bi barem tako trebalo da bude. I da, što je možda još važnije - nije sve dozvoljeno samo zato što je virtuelno.

Izdvojili smo neke odgovore:

Nije sve dozvoljeno samo zato što je virtuelno i tu greše, jer se pod tim velom anonimnosti prikrivaju i imaju osećaj da mogu sve da kažu, prete i vređaju. A to, na primer, ne bi radili u stvarnom životu. Pristojno ponašanje u stvarnom životu je jednako onom na internetu.

Možda na društvenim mrežama stvaraju prividnu sliku o svom boljem i lepšem ponašanju, nego što to čine kada u realnosti komuniciraju i ophode se prema drugim ljudima. Trebalo bi ograničiti pravo da svako sve komentariše na određeni način, ali mislim da se to nikada neće promeniti.

Uslovna sloboda govora, koju imamo na internetu, dovela je do toga da ljudi daju sebi za pravo da previše komentarišu stvari u koje se možda i ne razumeju. Zbog toga često budu negativni i vređaju, naročito omalovažavaju.  

Foto: Fejsbuk Kontrazen

Nažalost, kako smo videli i na drugim sajtovima istražujući ovu temu, život u virtuelnim zajednicama često nije toliko miran i prijatan kako se u početku očekivalo. Napadanje, vređanje, pogrdna imena pa čak i vulgarnosti, postale su česte pojave na internetu, a čitav fenomen ovog neprihvatljivog ponašanja dobio je ime flejmovanje (engl. flaming). Ljudi su često spremniji na društveno neprikladno i neprihvatljivo ponašanje, ukoliko imaju utisak da su osobe sa kojima komuniciraju daleko, u ovom slučaju, neretko na drugom kraju sveta. Pričali smo i sa psihološkinjom Danijelom Čelebić o tome zbog čega odvajamo virtuelni od stvarnog života, kada je lepo ponašanje u pitanju.

"Društvene mreže predstavljaju naš avatar, mogućnost da pristupimo svetu iz kog možemo da se isključimo i uključimo kad god poželimo. One nama daju mogućnost da ostanemo anonimni i da budemo ko god poželimo i kažemo šta želimo bez fizičkih posledica. Upravo taj zid sigurnosti daje ljudima bezbednu zonu u kojoj mogu da manifestuju vrlo neadekvatna ponašanja. Postoji stara izreka 'daj čoveku moć, pa ćeš videti kakav je'. Zapravo ne može se ispoljiti nešto što unutar nas već ne postoji. Zato ne treba pominjati maske iza kojih se ljudi skrivaju vređajući druge na društvenim mrežama, već govorimo o delovima ličnosti koju ispoljavaju u naizgled sigurnim zonama", rekla je naša sagovornica.

Mnogi ne znaju koja su to pravila ponašanja na internetu. Pravila koje vrede u stvarnom svetu – vrede i u virtuelnom. Vređanje po bilo kojoj osnovi i na internetu je strogo zabranjeno. Evo nekih pravila koja su objedinili razni sajtovi, kada je reč o ponašanju onlajn:

Na web stranicama koje posećujete trebalo bi da se ponašate pristojno, kao gost. To podrazumeva lepo izražavanje.

Nemojte se upuštati u rasprave ili tračarenja.

Imajte na umu da, ako nekome odgovarate isključivo velikim slovima, osoba može steći utisak da se derete na nju.

Nemojte lagati, vređati, psovati, pretiti ili na bilo koji drugi način psihički maltretirati druge korisnike interneta.

Ako ste ljuti, nemojte da šaljete poruke ili komentarišete na društvenim mrežama, forumima i slično. Ne žalite se na poslodavca jer to može da se odrazi na vaš posao. Takođe, imajte na umu da ostavljate pisani trag na internetu do kog neko u budućnosti može i da dođe.

Jelena Mijatović