Da li je pegla ugašena?

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj koji mogu imati svi, ne postoji osoba imuna na njega. Iako još uvek nisu poznati tačni uzroci njegovog nastanka, znamo da se OKP može pojaviti posle intenzivnih, dugotrajnih ili ponavljajućih stresnih situacija ili traumatskih događaja. Takođe simptomi se pojačavaju u periodima povišenog stresa. 

Da li sam isključila ringlu? Da li sam isključila peglu? Kako mi je grozan nos, jao vidi moju kosu na šta liči. Zvuči li vam poznato? Ako je odgovor da, welcome to the club! Imate dijagnozu - OPK. Psihološkinja Danijela Čelebić kaže da je opsesivno kompulsivni poremećaj zapravo neuronsko anksiozni poremećaj.

"To znači da se on manifestuje kroz trajnu preplavljujuću strepnju i intenzivne iracionalne strahove. Ono što ga izdvaja od drugih poremećaja jeste da su ti strahovi i anksiozno repetativni. Te misli i strahovi se konstantno ponavljaju i njihov sadržaj je dosta specifične prirode. Na primer, 'da li sam ugasila peglu' i strahovi od izvora zaraze i neadekvatnog i agresivnog ponašanja", objašnjava Danijela.

Vesna J. kaže da misli da ima OKP, a to povezuje sa činjenicom da se odvojila od roditelja i sada živi sa momkom.

"Nikad ne znam da li sam isključila šporet ili rernu. I onda, da mi se ne bi dešavalo da brinem o tome kada odem negde, ja to fotografišem. Tako da, ako pomislim da nisam nešto ugasila, pogledam fotografiju pa se smirim. Nije mi se to ranije dešavalo. Kada sam živela kod mojih nisam brinula, jer sam znala da je tu mama, pa ako ja zaboravim isključiće ona. Ali kad znaš da nema nikoga u stanu nije ti baš svejedno", kaže ona.

Danijela Čelebić objašnjava da osobe koje imaju ovaj poremećaj prepoznaju te misli kao iracionalne.

"Pa u cilju da se opusti ta napetost koju izazivaju, često obavljaju neke ritualne ili stereotipne radnje kojima će neutralisati misli koje imaju. Na primer, kada ljudi često i dugo peru ruke kako bi se izbegla zaraza. To može veoma dugo da traje i da utiče na svakodnevni život te osobe i da ga remeti u velikoj meri".

Najveći broj istraživanja pokazuje da postoji veza između OKP-a i neurotransmitera seratonina, koji je između ostalog odgovoran i za osećaj sreće, a leči se lekovima na bazi regulacije seratonina, rekla je naša sagovornica.

"Veoma je važno osvestiti da postoji poremećaj i promena ponašanja. Ne treba se stideti, što je inače slučaj sa pacijentima. I ne treba misliti da će vreme da izleči, jer neće. I onda biva sve gore i teže je sanirati posledice. Kada primetimo prve znake OKP-a moramo se konsultovati sa stručnjacima, nikako Gugl lekar i prijatelji. Ja bih preporučila kao najbolji psihoterapeutski pristup ovom vidu poremećaja kognitivnu bihevioralnu terapiju, gde se radi o promeni uverenja o okidačima stresa", navodi Danijela.

Pitali smo i Novosađane da li su u poslednje vreme primetili promene u svom ponašanju. Evo nekih odgovora:

"U stanu ne, ali na poslu mi se dešavalo da pazim na neke glupe detalje, da sve mora da bude pod pravim uglom. Ali iskreno nikada nisam razmišljala o tome šta bi mogao da bude okidač za to".

"U poslednje vreme sam primetila da imam samo tri boje na sebi, svaki put kada pogledam svoj autfit shvatim da imam tri boje. Doduše nikad nisam razmišljala da li je to OKP dok me sad ti nisi pitala".

Psihološkinja Danijela Čelebić kaže da opsesivno kompulzivni poremećaj uopšte nije retkost.

"U praksi često srećemo opsesije koje su povezane sa gubitkom kontrole, sa smrću, detaljima i simetrijom i sa seksualnim i agresivnim sadržajima, a često je prisutan i strah od potencijalne agresivnosti i da ne povredimo druge u našoj okolini. U suštini je ovde teza da se radi o polaritetima u unutrašnjosti same ličnosti. Mogu da budu povezane sa manifestom prljavštine i čistoće, tu možemo da nađemo koren unutar ličnosti i toga kako mi sebe posmatramo", objašnjava naša sagovornica.

Pročitajte kojih deset znakova mogu da znače da patite od opsesivno kompulsivnog poremećaja:

1. Pranje ruku

Kompulzivno pranje ruku i upotreba sapuna za dezinfekciju je vrlo čest simptom OKP-a, a opisuje ga stalan strah od bakterija i prljavštine.

2. Preterano čišćenje

Iako je teško odrediti granice kompulzivnog čišćenja, problem je očigledan ako nakon čišćenja osetite olakšanje, ali ono ne traje dugo, već ubrzo ponovo mislite kako je sve prljavo.

3. Stalne provere

Takozvani rituali proveravanja tipični su za opsesivno-kompulzivni poremećaj, a najčešće je reč o stalnom vraćanju kući, kako biste proverili da li ste ugasili rernu, zaključali automobil i slično.

4. Računanje

Opterećenost brojevima, te sabiranje ili oduzimanje svakodnevnih predmeta ili događaja su još jedan simptom OKP-a. Na primer, verovanje da je broj sedam dobar, te da treba zastati nakon svakog sedmog koraka nije samo praznoverje, već pokazatelj poremećaja.

5. Organizacija

Ljudi sa OKP-om organizaciju dovode do savršenstva, a svodi se na tačno tempiranje, simetriju i poređenje koji drugim ljudima zvuči iracionalno. Uredan sto pomoći će vam da budete produktivniji, ali ako ne možete da radite jer imate papirić na stolu, tada to nije urednost već opsesija.

6. Strah od nasilja

Svakom se ponekad javljaju misli o mogućnosti da se njima ili bliskim ljudima dogodi nešto strašno, ali nemogućnost izbegavanja takvih misli specifična je za opsesivno-kompulzivni poremećaj.

7. Neželjene seksualne misli

Poput straha od misli o nasilju, i misli seksualne prirode često se javljaju kod ljudi s OKP-om. One su obično neprikladne, te dotiču seksualne tabue, poput zamišljanja pedofilskih činova ili seksa sa životinjama.

8. Analiziranje odnosa sa drugim ljudima

Opsesivne analize ljubavnih, porodičnih i prijateljskih odnosa mogu biti rezultat problema u njima, ali ako ta razmišljanja ne prestaju i usmerena su na osećaj bespomoćnosti i otuđenosti, tada postaju simptom OKP-a. Najčešće se radi o potvrdi i traženju sopstvene krivice u odnosima, iako to nema veze sa stvarnošću.

9. Traženje potvrde

Jedan od načina na koji ljudi s OKP-om nastoje da umire svoj nemir je traženje mišljenja prijatelja ili članova porodice. Zbog toga su skloni da isto pitanje postavljaju više puta.

10. Kompleksi zbog fizičkog izgleda

Poremećaj doživljaja vlastitog tela jedan je od oblika ponašanja OKP-a, a karakteriše ga fokusiranost na određeni deo tela koji smatramo nenormalnim, ružnim i neprivlačnim. Najčešće se radi o kosi, koži ili nosu, ali za razliku od poremećaja u ishrani, nema veze s doživljajem telesne težine.

Jelena Mijatović