...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music Mix by Bea

Društvo / Intervju

Godina prestonice kulture počinje uz "Zeniteum"

12.11.2021.

Za manje od dva meseca Novi Sad će postati kulturna prestonica Evrope. Programi podeljeni u programske lukove odavno su određeni, doteruju se nijanse, dok se u isto vreme užurbano radi na ceremoniji svečanog otvaranja koje je zakazano za 13. januar 2022. godine. U tom raspoloženju stigle su i vesti o dobijenoj internacionalnoj nagradi za dosadašnji rad, tačnije za najbolji trend brend u oblasti kulture za 2021. godinu koju je ponela Fondacija EPK 2022.

.

Novosadski glumac Lazar Jovanov aktivno će učestvovati u samoj ceremoniji otvaranja, ali i u okviru programskog luka "Tvrđava mira", u kome je je i glavni menadžer projekta.

"Sama ceremonija otvaranja je jedan širi koncept koji podrazumeva nekoliko događaja, sve u toku tog 13. januara. Pre svega, imaćemo oficijelni deo za zvaničnike, nacionalne i evropske, odnosno internacionalne, u Srpskom narodnom pozorištu. Nakon toga, sledi svečano otvaranje godine titule Evropske prestonice kulture koja je uvek na otvorenom prostoru za naše sugrađane i goste našeg grada. Sve to počinje u 20 časova i 22 minuta", ispričao nam je Lazar na početku razgovora u emisiji "Dnevna soba" Oradija. 

Kako će izgledati ta ceremonija na otvorenom?

Sve će se dešavati na Bulevaru Mihajla Pupina, ispred zgrade Banovine, odnosno, na i oko kule, upravo na mestu gde je simbolički počela modernizacija Novog Sada. Ta građevina, koju je projektovao Dragiša Brašovan, proglašena je za jedan od najboljih radova iz ere Bauhausa. Priprema se predstava koja će biti veliki mutlimedijalni događaj u režiji ex jugoslovenskog, regionalnog pa i evropskog avangardnog umetnika Dragana Živadinova. Ovaj reditelj, postgravitacioni umetnik, koji je poznat  po različitim estetskim pravcima režira "Zeniteum", odnosno predstavu koja glorifikuje nauku, prevenstveno matematiku, umetnost i kulturu. Dve centralne figure Zeniteuma su Mileva Marić Ajnštajn, naučnica koja je dobar deo svog života provela baš u Novom Sadu, a radila na polju fotoelektričnog efekta kao i teoriji relativiteta i Milutin Milanković, naš poznati naučnik, matematičar, astronom i klimatolog. 

lazarjovanov2 jpg

Svemu tome prethodi predstava "Izumetnik" Srpskog narodnog pozorišta posvećena Nikoli Tesli, koja će se završtiti procesijom, koja vodi u Tesla svetlosnu galeriju na prosotru Gradića, a sve to je planirano za 31. decembar. Mi, dakle, tokom godine titule slavimo velika imena naučnika sa ovih prosotra i njihova dostignuća. Sve ovo se dešava na Bulevaru Mihjala Pupina i time smo zaokružili četvoro, možda i najznačajnijih naših naučnika. 

Zašto Zeniteum?

To je jezik izraza. Predstava govori jezikom koji je važan za ove naše prostore, a to je jedan od umetničkih pravaca, možemo reći i platformi koji je doživeo internacionalnu dimenziju, gde su uzeli ušešće veliki avangardni umetnici Evrope, od Moskve, preko Beograda, Zagreba, Milana i Praga. Ove godine se navršava tačno sto godina Zenita, a veza sa Novim Sadom je zanimljiva, ide preko Dadaista koji su izveli jedan protoperformans u ulici Kralja Petra u tadašnjem klubu Ameriken. Praktično, simbilički predstavljamo i taj autentični umetnički pravac, kao metod kojim će govoriti predstava.

Novosađani su navikli da u okviru platforme "Doček" budu organizovani i razni koncerti širom grada. Da li će tako biti i ove godine?

Predstave su samo deo jednog šireg plana, u kome predstavljamo mutlikulturni karakter grada slaveći dva kalendara, dva računanja vremena, dva pisma, upravo tog 31. decembra i 13. januara. Pored ovih centralnih događaja i ceremonija otvaranja, nastaviće se tradicija muzičkih događaja koji će se dešavati širom grada. Nakon "Zeniteuma", na nekih četrdesetak lokacija u zavorenim prostorima i institucijama kulture, u klubovima, kafićima, biće niz muzičkih koncerata o kojima ćemo posebno govoriti u narednom periodu. Sve informacije za koncerte, kao i za sam "Zeniteum" ćemo blagovremeno dostaviti. Glavna ceremonija će svakako biti besplatna, ali će verovatno biti potrebna neka vrsta prijavljivanja i kontrole ulaska, zbog akteuelnih kovid mera.

Angažovan si u okviru Fondacije i kao glavni menadžer projekta za platformu Tvrđava mira. Šta se od programa, u godini prestonice, planira u okviru ove platforme?

"Tvrđava mira" je jedna od programskih celina Novog Sada, kao Evropske prestonice kulture, čiji je generalni slogan "Za nove mostove". U okviru tog slogana imamo osam tematskih jedninica koje su duboko vezane za identitet Novog Sada, sa ciljem da promovišu osnovne vrednosti Evrope i Evropske unije. Jedna od tih celina, koja će se dešavati od polovine juna do polovine jula je "Tvrđava mira". Ona se bavi politikom mira, kulturom dijaloga, kulturom sećanja, posebno na žrtve ratova i holokaust. U okviru platforme "Tvrđava mira" očekuje nas niz programa koji odaju poštu žrtvama ratova, posebno velikih ratova 20. veka, ali i ratova u 21. veku. Imaćemo veliki internacionalni program, od racije do Aušvica, "Novi Sad grad kulture sećanja", gde će učestvovati eminentni govornici iz različitih segmenata kulture sećanja.

lazarjovanov3 jpg

Očekuje nas, u okviru jednog programskog klastera, veliko izvođenje Malerove "Simfonije vaskrsnuća" čime se praktično slavi život. Programska celina "Eutopija" sadržaće niz govornih celina koji će tematizovati pitanje modela pomirenja. Zatim, očekuje nas možda i najveće izođenje Betovena u koprodukciji Beogradske i Dortmundske filharmonije, u jednom danu izvešće se svih devet njegovih simfonija. Deveta, ona nedovršena, kao i sama Evropska unija, slaveći njene tekovine biće organizovana na prostoru Petrovaradinske tvrđave. U poslednjem programskom klasteru koji simbolično nazivamo "Golubica", prvo putujemo u praistoriju, pa se bavimo kulturom i civilizacijom stare Evrope, proučavamo neolitsku kulturu koja je slovila za kulturu mira, progresa i suživota. Biće tu i filmski maraton na Tvrđavi gde će naš grad, po prvi put dobiti igrani filmski testament, u režiji Gvozdena Đurića i Žanka Tomića, o tome kako su bez ijedne prolivene kapi krvi Novi Sad i njegovi sugađani, žitelji različitih nacionalnih pripadnosti, izvojevao svoju slobodu.

Ogromna je količina programa koja se pripremaju. Da ne zalazimo u detalje, šta ostali lukovi obađuju?

Nakon Dočeka, svečanog otvaranja i proslava koje smo pomenuli, nastvaljamo sa programskim lukom pod nazivom "Seobe" koji se bavi temom migracija, kako lokalnih tako i onih identitetskih, ali i aktuelnih migracija sa Bliskog istoka. U aprilu i maju sledi programska celina "Budućnost Evrope" koja se bavim mladim stvaraocima, kulturom mladih i za mlade. Sledi progrmska celina "Heroine" koja se odnosi na žensku kulturu, žensko stvaralaštvo, žensko nasleđe Novog Sada, Srbije i Evrope. Nakon toga na programu je "Tvrđava mira", a u julu i avgustu nas očekuje "Dunavsko more" koje se bavi načinom života na Dunavu i oko Dunava stavljajući u fokus onsnovna ekološka pitanja, pre svega zagađenje reka, odnosno samog Dunava. Nakon toga očekuje nas programska celina koja se već godinama organizuje i realizuje u Novom Sadu i koja okuplja različite aktere u konceptu grada-scene, pod nazivom "Kaleidoskop kulture", koji je već tradicionalno u septembru mesecu. Godinu titlule završavamo programskom celinom "Druga Evropa" koja se bavi marginalizovanim izrazima, subkulturom i alternativnom kulturom Novog Sada, koje predstavljaju jedno autentično evropsko nasleđe.

Za kraj, vratimo se na početak i na ceremoniju otvaranja. Učestvuješ i kao glumac, kako se pripremaš za svoju ulogu?

Prevashodno, po profesiji sam glumac, pa ću uz ove ogranizacione poslove imati i glumačku ulogu u samoj ceremoniji otvaranja, u "Zeniteumu". Biću domaćin i neko ko će naše sugrađane i goste uvesti u godinu titule Evropske prestonice kulture, ko će dati pozdravnu i završnu reč, sa zdravicom, zajedno sa svima njima. Pripremam se kao i za svaku ulogu, čitam, istražujem i pišem između ostalog. Sve ostalo je neka vrsta rutine koja se dešava uz rad sa rediteljem i autorskom ekipom. Ono što je važno napomenuti, sada je već izvesno, da će ulogu Milutina Milankovića igrati veliki novosadski, srpski i regionalni glumac Boris Isaković, koji je završio novosadsku akademiju, a tu je i profesor, jedan od naših najboljih i najnagrađivanijih glumaca. Ulogu Mileve Marić Ajnštajn će igrati velika Anita Mančić, najnagrađivanija glumica Sterijinog pozorja. Od autorske ekipe valja pomenuti da je asistenkinja režije Maja Grgić, dramaturg Svetislav Jovanov, kompozitorka Dragana Jovanović. Imamo i dve trube, to su najpoznatiji trubači klasične muzike Laura Vukobratović i Nenad Marković, uz njih i veliki glumački ansambl kao i veliki duvački orkestar. Biće to događaj koji broji više od osamdeset aktera.

Gostovanje Lazara Jovanova u emisiji "Dnevna soba" možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Fondacija EPK 2022

Možda te još zanima:

.

Porodično nasilje na selu: ćuti i trpi, šta će selo reći

Priča o ravnopravnosti žena traje jako dugo i to s velikim razlogom. Ta borba za jednakost, toleranciju i nenasilje je…

.

"Biološki minimum" bio pun pogodak, na proleće nove pesme

Nikola Vranjković je prošle nedelje dva puta svirao u novosadskoj SKC Fabrici. Kultni beogradski rok autor u Novom Sadu ima…

.

Program podrške za održive ideje mladih preduzetnika

Smart kolektiv uputio je poziv mladim preduzetnicima koji imaju između 18 i 35 godina, a koji razvijaju održiva rešenja za…

.

Budi lider inicijative "Mladi protiv nasilja nad ženama i devojčicama"

UN Women u Srbiji te poziva da budeš deo inicijative "Mladi protiv nasilja prema ženama i devojčicama" i postaneš lider…

.

Petar Holik: Pokreću me pozitivne stvari - tango, paraglajding i priroda

Kontrabasista Petar Holik, nakon završene klasične akademije postao je član svetski poznatog kvinteta Beltango, domaćeg sastava koji neguje tango muziku.…

.

Razmene i prilike za mlade, Evropski dnevnik i konkurs “Evropa i ja”

Radi što boljeg informisanja mladih o Evropskoj uniji i prilikama za neformalno obrazovanje koje im ona pruža, Delegacija Evropske unije u…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:10 Pesma dana

Anketa

Koliko se uvođenje kovid propusnica pokazalo kao dobra mera protiv koronavirusa?

Oradio logo