Društvo / Intervju
Generacijski špil karata: Zašto smo svi pomalo sluđeni brzinom promena?
Naše društvo prolazi kroz brze promene podstaknute tehnologijom, stvarajući konfuziju i primetne generacijske razlike. Dok starije generacije i dalje drže principe ponašanja koje teško menjaju, mladi promene prihvataju lakše i spretnije koristeći tehnologiju. Sve to se dešava globalno, bilo da je u pitanju porodica, društvo ili poslovni odnosi. O razumevanju modernog doba govorio je dr Predrag Okanović, jedan od osnivača TIM centra iz Novog Sada, koji je bio gost "Dnevne sobe" Oradija.
ilustracija: Pixabay
Kako ti izgleda današnje društvo i koliko je, u globalu, "normalno" dostižno?
Nisam siguran da uopšte postoji "normalno" ili da makar ja znam šta je to. Zapravo, mislim da je ono što se trenutno dešava u društvu jedno veliko mešanje karata. Prebacujemo špil koji smo lagano mešali decenijama; sve se potpuno raspršilo i sada pravimo novi špil koji ćemo deliti međusobno. Trenutno su promene brže nego ikada i biće sve brže, zbog čega smo svi pomalo sluđeni. Ta brzina promena zapravo je nešto što nas opterećuje bez obzira kojoj generaciji pripadamo. Tehnološki razvoj ubrzava sve ostalo, a mi kao bića nismo predviđeni za tu brzinu i količinu informacija koja nam svakodnevno prolazi kroz mozak. Tehnologija koju smo sami napravili nas rasteže do krajnjih granica i svi smo se u tome malo zbunili.
Kakva je, po tvom mišljenju, današnja mlada generacija?
To je jedna od mojih omiljenih tema. To su generacije koje su odrasle u potpuno drugačijim uslovima nego mi. Kako bi rekao Torbica u "Državnom poslu" – rođeni su pored radijatora, odnosno pored telefona. To je najveća razlika, uz dostupnost komfora i informacija. Čini mi se da je generacijski jaz uvek postojao – i mi smo ga imali sa svojim roditeljima – ali ove generacije prolaze kroz ekstremnije promene. Ranije je sve išlo sporije i mi smo bili relativno slični svojim roditeljima. Danas su mladi drugačiji već u startnim pozicijama koje smo im mi obezbedili, praktično im "uvalivši" neku vrstu zveri koju sada treba da ukrote. Niko od nas nije objektivan; svi vidimo svoju generaciju kao zlatnu, a mlađe često etiketiramo kao lenje ili nefokusirane, što je zapravo samo posledica drugačijeg vremena.
Predrag Okanović
Mladi provode mnogo vremena uz tehnologiju. Da li ih to čini zatvorenijim ili introvertnijim?
Vratio bih struku u ovaj razgovor na razumljiv način. Mladi provode vreme sami uz tehnologiju jer je ona primamljiva i dostupna. To postaje stil života drugačiji od onog koji su imale prethodne generacije – mi smo tražili zabavu napolju jer u kući nije bilo zabavno. Sada imate PlayStation, YouTube i TikTok, što ispuni vreme uz minimalan trud. Da bi vam bilo zabavno s drugarima, morate malo da se "iscimate" i uložite trud, a to nije uvek svojstveno mladima. Ipak, introverzija je nešto drugo. To je tip ličnosti. Ekstraverti su druželjubivi i pune baterije u velikom društvu, dok introverti to čine u miru i tišini, fokusirani na sebe ili na razgovor "jedan na jedan". Dakle, mladi možda provode više vremena unutra zbog stila života i tehnologije, ali to ne znači da su svi po prirodi introvertni.
Da li je osobi koja je introvertna potrebna pomoć?
To zaista treba razdvojiti – kad je neko introvertan, ne treba mu pomoć. To je glavna lekcija. To nije poremećaj koji treba rešiti ili pobediti, već jednostavna sklonost organizma. Ja sam, na primer, introvert i naučio sam da funkcionišem sam sa sobom. To ne znači da sam antisocijalan ili da ne volim ljude, već mi prijaju mirnije stvari. Više volim smislenije, dublje razgovore nego površni "small talk". Važno je da društvo razume da to nije problem.
OBRATI PAŽNJU
Ipak, u današnje vreme, kada mlada osoba ode na razgovor za posao, mora da se predstavi u najboljem svetlu. Da li je to introvertima teže?
Tako je, ali bih okrenuo situaciju na drugu stranu. Introverti imaju "supermoći" koje ekstraverti nemaju. Svet jeste možda više napravljen za ekstraverte, koji su prodorniji i često uspešniji u društvenim situacijama, ali introverti su ti koji jako dobro slušaju, razumeju stvari, radoznali su i analitični. Oni imaju dubok fokus koji ekstravertima često nedostaje. Zanimljivo je da su Bil Gejts, Ilon Mask, Cukerberg, pa čak i Nikola Tesla i Ajnštajn bili introverti. Podaci govore da je čak 70 odsto genijalnih ljudi introvertno.
Da li je moderno vreme donelo usamljenost, s obzirom na to da naša tradicija sugeriše veći krug ljudi i kolektivizam?
Tradicija nosi taj momenat okupljanja jer nas je to održalo kao vrstu. Međutim, to se menja pod uticajem modernog društva koje popularizuje individualizam. Danas ljudi imaju dovoljno visok standard da mogu da biraju šta će raditi, što vodi ka stavu "neću da radim ono što mi se ne radi". Ranije se radilo ono što porodica ili zajednica kaže. Muzika je super paralela – nekada se igralo kolo, a danas klinci konzumiraju muziku sami sa slušalicama u svojoj sobi. Kolektivizam gubi na značaju pred individualnim izborom.
Vidimo i promene u muzičkim buntovima. Kako to doživljavaš?
Muzika je "soundtrack" života. Naročito je zanimljiva pojava panka i rokenrola kao bunta protiv tradicije. Mene fascinira kod mlađih generacija što one uopšte nemaju te granice. U našoj generaciji je bilo striktno određeno ko je roker, a ko narodnjak. Danas to ne postoji. Mladi se ne deklarišu i nemaju to opterećenje; mogu da slušaju i tehno i metal i narodnjake. Njihov identitet je fluidan jer im je sve dostupno i nemaju potrebu da se ograničavaju etiketama.
Kako funkcionišete u TIM centru s obzirom na generacijski jaz među kolegama?
Pola našeg tima je 17 godina mlađe od mene i oni su sada noseća generacija na koju se jako oslanjamo. U početku se nismo snašli jer smo očekivali da će svi biti kao mi, sa našom radnom etikom iz devedesetih. Naučili smo da moramo da se prilagodimo. Uveli smo rad od kuće i fleksibilno radno vreme, uvažavajući njihov individualizam i potrebu za balansom između posla i privatnog života. To je proces koji i dalje traje, ali sada funkcionišemo odlično.
Čime se ti lično opuštaš i pripremaš za sledeći dan?
Možda zvuči čudno, ali ja slušam metal ceo dan. To je sklonost organizma; mene unervozi "lounge" muzika u pozadini. Pored metala, volim da kuvam, gledam filmove i serije i provodim vreme sa svojom porodicom.
Gostovanje dr Predraga Okanovića u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: TIM centar
