Društvo
Dosta mladih se vratilo u Srbiju, ne samo zbog pandemije
U periodu od oktobra 2020. do oktobra prošle godine, oko 40 hiljada mladih se iz inostranstva vratilo u Srbiju, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj. Između ostalog, tome je umnogome doprinela pandemija koronavirusa.
Među mladima najviše povratnika je uzrasta od 24 do 29 godina, a više od polovine dolazi iz Nemačke i Austrije. Odmah za tim zemljama su i Amerika, Velika Britanija, Švajcarska i Rusija. Doktorantkinja na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka Helena Ivanov (29) je prvi put otišla iz Srbije 2015. godine na master studije, a školovanje je nastavila u Londonu.
"U martu 2020. kada je počela pandemija i kada je bilo izvesno da će i Britanija ući u lockdown, odlučila sam da se privremeno vratim za Srbiju, jer sam smatrala da mi je bolje da tu krizu prebrodim ovde, a ne tamo. U toku te 2020. godine ponuđeno mi je stalno zaposlenje u Americi i početak tog posla u Njujorku se poklapao sa završetkom mojih doktorskih studija. U septembru 2021. godine sam se preselila u Njujork, ali sam tamo vrlo brzo spoznala da taj posao nije za mene. Ali da za mene ni Amerika kao država, ni Njujork kao grad, nisu mesto u kojem bih ja mogla da živim i gde mi je prijatno. S obzirom na to da sam 2020. i veliki deo 2021. godine provela u Srbiji, nekako mi je delovalo da ima smisla da se ovde vratim. Tako sam u novembru, relativno brzo, odlučila da se spakujem iz Njujorka i za sada sam locirana u Beogradu, a videćemo šta će posle biti", kaže Helena.
Helena objašnjava i šta je to mladoj osobi bitno da ima u zemlji u kojoj živi i zašto se, prema njenom mišljenju, mladi vraćaju u Srbiju.
"Postoji neka doza sigurnosti koja, pogotovo u krizama, znači i mislim da je najlakše i najčešće možete imati samo u zemlji u kojoj ste rođeni. Druga stvar, koja je za mene bila jako bitna, jeste blizina moje porodice. Deluje mi da, kada bi u Srbiji mladi ljudi prepoznali da mogu da dobiju posao sa kojim mogu pristojno da žive i napreduju, kada bi taj posao bio zasnovan na meritokratiji, a ne na nepotizmu, da bi to bio dovoljan razlog da se mnogo mladih vrati", ističe Helena.
OBRATI PAŽNJU
Šef istraživanja u Laboratoriji za ubrzan razvoj UNDP Srbija Draško Drašković kaže da su do broja povratnika u Srbiju došli upotrebom alternativnih podataka. Pokrenuli su izazov “Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije” i uputili javni poziv svima koji su zainteresovani. Tim koji je radio na podacima sa Fejsbuka, došao je do procena da se više od 90 hiljada građana vratilo u Srbiju u periodu od oktobra 2020. godine do oktobra 2021. godine. Među njima je skoro polovina mladih.
"Taj tim čini troje istraživača sa Univerziteta Hardvard u Americi, jedan od njih je iz Srbije, ostali su iz drugih zemalja. Oni su koristili nešto što je relativno lako dostupno. To su podaci o korisnicima Facebook Ads. To su oglasi na Fejsbuku koji pružaju procenu broja srpskih državaljana u inostranstvu. Ona može da se osvežava u realnom vremenu, a zasniva se na podacima koje algoritam koristi na osnovu lokacije odakle se pristupa internetu, kao i na osnovu podataka o komunikaciji tih korisnika", kaže Draško.
On dodaje da bi ti podaci trebalo da budu dopuna zvaničnim statističkim podacima, a da je njihova prednost upravo to što mogu da prate realno vreme.
Kada je reč o migracijama, Draško ističe rezultate još jednog istraživanja, koje se bavilo akademskom migracijom, a koje može biti vrlo značajno za profesionalni razvoj mladih. To istraživanje pokazuje da je u proteklih 20 godina skoro hiljadu naučnika otišlo iz Srbije.
"Oni su pravili i analizu kako produktivnost naših naučnika značajno raste ukoliko se zaposle u stranim institucijama, ali i kako produktivnost naučnika koji su ostali u Srbiji raste ako sarađuju sa naučnicima u inostranstvu. To je zanimljivo, jer je vrlo jasna sugestija naučnoj zajednici i kreatorima politika da je značaj cirkuralnih migracija najobrazovanijeg sloja stanovništva vrlo veliki. Takođe i da odlazak mladih na školovanje u inostranstvo ne mora nužno da vodi famoznom odlivu mozgova, već umrežavanju i saradnji, ali i razvoju društva", naglašava Draško.
OBRATI PAŽNJU
Aleksandar Jakovljević iz Programa za cirkularne migracije "Tačka povratka" tvrdi da se trend promenio. Prema njegovim rečima, do sada je glavni narativ bio da veliki broj mladih ljudi napušta Srbiju, ali se to poslednjih meseci, prema istraživanjima promenilo.
"Povećano je interesovanje za povratak, a pogotovo nas raduje činjenica da među njima ima sve više visokoobrazovanih i mladih ljudi. Iz iskustva našeg programa vidimo da se sve veći broj ljudi interesuje za poslovne prilike u Srbiji i prilike da u Srbiji razvijaju svoje karijere i poslove. To je promena u odnosu na prethodni period, kada su se ljudi prevenstveno vraćali u Srbiju zbog porodice, prijatelja ili kulture koja im je nedostajala. To je neki kontekst i okruženje koje je nama najpribližnije, gde se osećamo najkomfornije, a opet možemo i da ostvarimo svoje profesionalne zamisli. Mislim da je to jedna veoma lepa kombinacija i poruka, da mladi pored mogućnosti da ostaju u zemljama u kojima su studirali i radili, žele da svoju karijeru grade u Srbiji", kaže Aleksandar.
Osim porodice i prijatelja, prilike za zaposlenje i dostojanstven život su ono što je mnogim mladima važno kada biraju grad ili državu gde će živeti. Pandemija je takođe doprinela tome da se mladi vrate u Srbiju i da se trend odlaska smanji. Ostaje nam da vidimo da li će ti mladi ljudi koji su došli iz inostranstva i ostati ovde, a program UN za razvoj će i u 2022. godini pratiti migracije mladih, ali i ostalih građana.
Emisiju " U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušaj u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
