...
TRENUTNO20:00 - 00:00Music Mix by Bea

Društvo

Čudesni slučaj Vladimira Čvorovića iliti kako se osamostaliti u Srbiji

01.11.2021.

Vladimir Čvorović je urbani mit. Tridesetogodišnji apsolvent Veterinarskog fakulteta u Beogradu i jedan od retkih mladih ljudi u ovoj zemlji koji je uspeo da ubedi svoje roditelje da treba da mu plaćaju stanarinu i račune kako bi najzad počeo da živi samostalno. Oko pola miliona mladih ljudi između 20 i 34 godine živi sa roditeljima, ali ne i Vladimir. Ovaj mladi čovek odlučio je da svoj život uzme u svoje ruke i od roditelja zatraži neophodan novac za osamostaljivanje.

.

Okej, ovo jeste stara arhiva Njuz.neta, ali urbani mit stoji, evo već deceniju skoro. Zašto je tako teško osamostaliti se Srbiji?

Pa više je razloga. Pre svega ekonomski.

Niske zarade ili njihovo odsustvo utiču na kasno osamostaljivanje mladih od roditelja, što direktno utiče na kvalitet njihovog života. Skoro 60 odsto mladih ne zarađuje, a tek 18 odsto ima zaradu veću od prosečne plate u Srbiji, pokazuje istraživanje KOMS-a o položaju i potrebama mladih 2021. godine.

Broj nezaposlenih mladih u aprilu 2021. godine iznosi 115.533, što predstavlja 21 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. U odnosu na prošlu godinu, imamo 10.831 mladu nezaposlenu osobu više, odnosno, porast od 10,3 odsto.

Ipak, iako tužne, to su samo brojke. Iza brojki su stvarni ljudi. Ljudi kao devetnaestogodišnji Novosađanin, student FTN-a, Marko Mitošević.

"Više faktora utiče na osamostaljenje, ali je najbitniji ekonomski jer nije praktično živeti sam dok nemaš konstantan priliv novca preko dobro plaćenog posla. To je najveći faktor. Dalje, cene nekretnina samo rastu. Sve je teže naći stan sa normalnom cenom, jer je ogromna potražnja i oni koji izdaju stanove to koriste. Ali je takođe bitno i koliko si spreman za to osamostaljenje. Jer se može desiti i to da roditelji dosta praktičnih veština ne nauče mlade, te da se neko može plašiti da neće sam preživeti. Dakle i strah je faktor", priča Marko.

osamostaljivanje3 jpeg

Kako samostalan život donosi veću odgovornost, preciznije planiranje organizacije života, mladi koji žive sami ranije sazrevaju, adaptabilniji su na promene i lakše se suočavaju sa životnim izazovima. Ipak, veliki broj obaveza ume da bude frustrirajući, a organizacija svega je iscrpljujuća. Ako se tome doda i gimnastika da se sve postigne sa minimumom finansijskih sredstava, samostalan život može za mlade da predstavlja ozbiljnu prepreku i teret. Doduše ne i za ljude kao što je dvadesetdvogodišnja studentkinja iz okoline Šapca, Milica Stojadinović.

"Dolazim iz manjeg mesta nadomak Šapca. Recimo da je to dosta usmerilo moj put i osamostaljenje u tom smislu. Dakle prvi put sam krenula da živim sama sa 15 godina, kada sam krenula u srednju školu. Budući da veze autobusa nisu tako praktične, a ja sam imala dosta vannastavnih aktivnosti, bilo je nužno odvojiti se. Kada krećemo u školu, nama iz manjih sredina se govori da, ukoliko smo odlučili da pratimo put boljih đaka, moramo vrlo brzo da se odreknemo roditeljskog doma. Dakle, za to smo pripremljeni", priča Milica, ali i napominje da to pomaže pri daljem osamostaljivanju.

MOŽE LI NEZAINTERESOVANA GENERACIJA PROMENITI SVET?

POLOVINA MLADIH BI OTIŠLA IZ SRBIJE

"Svakako da u srednjoškolskom periodu nisam osetila koliki je to problem, dok nisam došla na fakultet. Dakle sa 18 godina osetila sam kako je to tražiti posao, ponovo se uklopiti u novu, još veću sredinu, uz traženje stana, koji je prvi i osnovni uslov da dođeš tu gde treba da dođeš. Prvi put je to teško, posebno što u želji da ne zavisiš od roditelja biraš da sam zarađuješ, pa kad uzmemo u obzir zaradu i potražnju kirije na mesečnom nivou, koja je obrnuta zaradi koju dobiješ, dolaziš do problema. Tada postaje važna nova podrška roditelja“, objašnjava Milica.

osamostaljivanje2 jpeg

Osamostaljivanje je bez sumnje ekonomsko pitanje. Ali, ne može da svede samo na to. Osamostaljivanje je i stvar kulture. Mediteranske zemlje kulturološki, jelte, zadržavaju mlade u roditeljskim domovima što duže. Sa druge strane, u Sjedinjenim američkim državama, ali i u zapadnim zemljama, mladi se dosta ranije navikavaju na rad, tako da nije neobično da u osnovnoj i srednjoj školi neko treba da zaradi sam za svoj džeparac. Kod njih je tokom studija samostalno oko 90 odsto dece: anglosaksoni režim, dakle, podrazumeva da mladi u Americi, Skandinaviji i Velikoj Britaniji odlaze u drugi grad i navikavaju se da sami žive i funkcionišu i odlaze iz komfora primarne porodice.

DO STANA SAMO UZ DOBITAK NA LUTRIJI

PENZIJA KAO NAUČNA FANTASTIKA

Ali činjenica da se neke stvari prenose decenijama, ne znači da danas ipak nema više izazova. Društvo nam je drugačije, kaže sociološkinja Jelena Karać.

"Mislim da se mladi danas definitivno znatno teže osamostaljuju u odnosu na naše roditelje i generacije pre nas. Živimo u vremenu koje se znatno brže menja, a nažalost, mladi nisu dovoljno pripremljeni na veliku količinu tih promena. Živimo u društvu rizika, kako kaže poznati savremeni sociolog Urlik Bek, gde su stvari i odnosi poprilično fluidni. Živimo u vremenu gde su izuzetno promenljive okolnosti pod kojima stupamo u partnerske odnose, gde su promenljive okolnosti u smislu obrazovanja, okolnosti traženja posla i toga šta je trenutno na tržištu rada aktuelno. Ovo je vreme koje od mlade osobe zahteva da se jako brzo adaptira na promene koje zahtevaju različiti trendovi i ovo je vreme koje od mlade osobe zahteva da bude jako otporna", priča Jelena.

osamostaljivanje5 jpeg

Neizbežna tema za kraj - Kovid je na neki način postao vidljivi i nevidljivi član porodice, ne deluje kao da će se skoro osamostaliti, a njegove posledice su još nesagledive.

Pandemija ne može da se poredi sa finansijskom krizom koja je pogodila sve 2008. godine, ali je uporediva sa promenama koje su donele istorijska razdoblja, poput revolucija, Prvog i Drugog svetskog rata.

Ako je i ranije bilo loše, sada je sva prilika da mladi ne znaju šta znači potpisati neki ugovor o radu, niti šta su poreske olakšice. Danas lakše nego ikada mogu da odu u neku drugu zemlju, jer poslovi lako mogu da se nađu putem interneta.

Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko rade nešto za šta se nisu školovali.

U takvoj postavci stvari, mladi postaju deo kulturološke, ekonomske i emotivne statistike zemlje sa najstarijim mladima.

Za kraj, čestitamo što si stigao do kraja ovog teksta. Bio je toliko dug da se jedan Norvežanin u međuvremenu osamostalio. 

Ako i ti imaš pritužbe na nemogućnost osamostaljivanja, celu emisiju poslušaj u podcastu.

I. Miloradov

Možda te još zanima:

.

I najvatrenije ljubitelje brendova moda na kraju pregazi

Pre samo nekoliko godina, jedna od dnevnih tema bilo je vršnjačko nasilje među tinejdžerima opsednutim originalnom ili brendiranom garderobom. Za…

.

Konferencija "Novi lideri" za sve koje žele da uče i rade na sebi

Konferencija Novi lideri biće održana 27. i 28. novembra. Namenjena je mladim ljudima koji žele da uče, rade na sebi,…

.

Generacija odrasla na veronauci

Pre tačno 20 godina, fizika, matematika, hemija i drugi đački bauci, kao nove školske drugove dobili su veronauku i građansko…

.

Zbog Kovid propusnica i noćnog života mladi sve više u redovima za vakcinaciju

Pandemija koronavirusa traje gotovo dve godine. Sluša se i govori o ovoj temi svakodnevno i isto tako se mere za…

.

Šta sve slučaj zakona o abortusu u Poljskoj može da nas nauči

Protesti u Varšavi i još osamdesetak mesta izbili su nakon što je tridesetogodišnja trudnica umrla u bolnici. U 22. sedmici…

.

Uskoro peti Brave New Media Forum

Peti Brave New Media Forum (BNMF) biće održan 26. i 27. novembra, kao i prošle godine, u online formatu. Ove…

  • 15:00 90 u 60
  • 16:00 Music Mix by Bea
  • 20:00 Music Mix by Bea

Anketa

Koliko se uvođenje kovid propusnica pokazalo kao dobra mera protiv koronavirusa?

Oradio logo