Izazovi i putevi mladih umetnika u eri tehnologije

Umetnost i mladi, to je veza koja oblikuje budućnost društva. Ona se gradi kroz obrazovanje, kreativne puteve i izazove koje donosi savremeno doba. O tome kako se stvaraju budući umetnici, kakve promene donose nove generacije i na koji način se škola prilagođava njihovim potrebama, za Oradio govori Slađana Ekres, šefica Grafičkog odseka u Školi za dizajn "Bogdan Šuput" u Novom Sadu.

Koliko je danas interesovanje mladih za upis u umetničke škole i da li primećujete promene u motivaciji i očekivanjima novih generacija?

Poslednjih godina interesovanje raste. Najveće je, tradicionalno, za grafički dizajn, a zatim i za ostalih pet smerova u našoj školi. Ono što je primetno kod novih generacija jeste da granice njihovih interesovanja nisu tako uske. Nama je to znak da razmislimo o proširenju ponude smerova i da im otvorimo nove vidike, gde bi mogli da stiču znanja iz različitih oblasti umetnosti.

Postoje li tendencije koje se ponavljaju iz generacije u generaciju, posebno u načinu na koji mladi koriste tehnologiju i društvene mreže za izražavanje svoje kreativnosti?

Stižu nam deca koja su odrasla uz računare, internet i sve što ide uz to. Već su veoma pismena u tom smislu. Današnja deca, za razliku od ranijih generacija, imaju pogodnost da kroz društvene mreže lako objavljuju ono što rade i da ih drugi vide. Njihove potrebe se razlikuju od potreba prethodnih generacija, pa i mi moramo da se prilagođavamo, da menjamo pristup času, jer su ovo brže generacije, koje imaju mnogo više informacija i od nas očekuju da im ponudimo više.

Kako izgledaju pripreme za prijemni ispit? Šta se od osnovaca očekuje i na koji način se procenjuje njihov talenat i potencijal za umetničko obrazovanje?

Pripreme traju šest nedelja. Učenici prolaze kroz dva časa crtanja, dva časa slikanja i dva časa vajanja. Od njih se traži klasika – da se vidi koliko imaju talenta, koliko vladaju kompozicijom i osnovnim parametrima koji su, po zvaničnim odredbama, važni za upis u umetničku školu. Naravno, komisija uvek može da prepozna i neki suptilan talenat kod dece koja konkurišu.

Koje mogućnosti nude različiti smerovi i kako se učenici tokom školovanja usmeravaju ka specifičnim oblastima umetnosti i dizajna?

Škola ima pet smerova. U prvoj godini učenici stiču gotovo identična znanja na svim smerovima – teoriju forme, istoriju umetnosti, koja ih prati sve četiri godine, a kasnije se usmeravaju kroz stručne predmete. Postoje smerovi Tehničar dizajna grafike (plakat, oblikovanje knjige, pismo, utilitarna grafika), Tekstilni smer (tkanje, kostimi, odevanje), Smer enterijera (uređenje prostora i industrijskih proizvoda, konstrukcije, projektovanje, modelovanje, tehničko crtanje) Likovni tehničar (tradicionalna znanja iz slikarstva, konzervacije, mozaika, stare i moderne tehnike) i oblikovanje ambalaže (projektovanje i konstrukcije).

Preporučujem da se učenici detaljnije informišu na našem sajtu, a savetujem da u listu želja upišu sve naše smerove, a ne samo jedan.

Na koji način podržavate maturante koji žele da nastave školovanje na fakultetima u zemlji ili inostranstvu i kako im pomažete da se predstave kroz svoje radove i mape?

Ne radimo organizovane pripreme, ali svaki profesor stoji na raspolaganju učenicima kojima je potrebna pomoć. Mnogi se pripremaju i za upis fakulteta u inostranstvu. Pomažemo im da na najbolji način pripreme svoje mape i da se što bolje predstave. Trudimo se i da njihov maturski ispit bude u sintezi sa onim što žele da upišu, kako bi im to pomoglo da ostvare svoje ciljeve.

Osim formalnog obrazovanja, koliko su značajne vannastavne aktivnosti i projekti poput izložbi, bazara ili aukcija u formiranju umetničkog identiteta učenika?

Škola ima izuzetno bogat program. Učestvujemo na konkursima koje raspisuju gradovi i država, ali i sami iniciramo aktivnosti. Jedna od njih je "Moja škola, moja galerija", gde učenici konkurišu radovima nastalim kroz vanškolske aktivnosti. Komisija profesora procenjuje estetsku vrednost i trud, a radovi se izlažu na izložbi, što učenicima mnogo znači za budućnost i CV.

Organizujemo i bazar, dva puta godišnje, humanitarnog karaktera. Prikupljamo priloge kojima opremamo učenički klub, kupujemo pribor i materijal. Na bazaru se prodaje ono što učenici prave tokom godine – nakit, grafike, šiveni predmeti, pa čak i second hand stvari. Roditelji pomažu prilozima i kolačima. Kruna svega je aukcija, gde afirmisani autori doniraju svoja dela, koja se prodaju na pravoj licitaciji. Tako prikupljena sredstva omogućavaju da učenici imaju sve što im je potrebno, a kada se lepo osećaju u prostoru u kojem rade, daju još više.

Kako vidite budućnost umetnika u vremenu kada se sve više govori o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na kreativne profesije?

Svi smo zabrinuti, ali mislim da za sada ne moramo da se plašimo. Nakon 30 godina rada sa mladima, mogu da kažem da mladost ideja koje oni donose ne može da prevaziđe veštačka inteligencija. Njihova kreativnost, koja samo čeka da bude podstaknuta, za sada je nemerljiva sa bilo kojom veštačkom inteligencijom.

Ceo razgovor poslušajte u plejeru:

A. Bujić

fotografije: privatna arhiva