Društvo
Ljubav na prvi "svajp“ ili velika iluzija?
Da li se prava ljubav može pronaći samo jednim pokretom prsta po ekranu ili su aplikacije za upoznavanje postale "digitalni izlog“ za prolazna dopisivanja? Iako su takve aplikacije danas deo svakodnevice mladih širom sveta, Novi Sad, čini se, i dalje vaga između modernih tehnologija i tradicionalnog upoznavanja uživo.
Dimitrije Grujić, dvadesetdvogodišnji student iz Novog Sada, jedan je od onih koji su odlučili da šansu daju digitalnim poznanstvima. Kao aktivan korisnik Tindera duže od godinu dana, on ističe da je ključ uspeha u stavu.
"Koristio sam Tinder i druge dejting aplikacije neko duže vreme i imao sam uspeha, ali stvar je u tome kako treba ući, ne sa preteranim očekivanjem“, kaže Dimitrije.
Prema njegovim rečima, ove platforme su idealne ako tražite nešto neobavezno, ali život često priredi iznenađenja.
"Svoju sadašnju devojku upoznao sam upravo preko Tindera. I to je počelo kao nešto neobaveznije, ali smo jako brzo ’kliknuli’ i vremenom je to preraslo u nešto ozbiljnije.“
Ipak, Dimitrijev primer izgleda kao izuzetak koji potvrđuje pravilo. Većina mladih Novosađana sa kojima smo razgovarali izražava duboko nepoverenje prema ovakvim vidovima spajanja. Kao glavni razlog navode želju za prirodnim kontaktom i sumnju u iskrenost druge strane.
"Nemam iskustva sa aplikacijama za dejtovanje. Smatram da je mnogo lepše upoznati osobu uživo. Tako se pre može stupiti u ozbiljniju vezu nego preko aplikacija“, kaže jedna od ispitanica.
Njeno mišljenje dele i drugi vršnjaci koji ističu da ne poznaju ni jednu osobu koja je na ovaj način ostvarila dugotrajan odnos.
"Ne koristim ih i ne poznajem nikog ko koristi. Iskreno mislim da tamo ne može ništa ozbiljno da se nađe“, dodaje jedan od anketiranih mladića, dok treći napominje da su njegovi prijatelji pokušavali, ali su se svi vratili bez uspeha.
OBRATI PAŽNJU
Dok većina te aplikacije posmatra sa distance, pitanje je šta ih zapravo odbija? Pored želje za romantičnijim pristupom, u prvi plan izbija strah od manipulacije. Dimitrije potvrđuje da su manjkavosti sistema stvarne i da svaki "svajp“ nosi određeni rizik.
"Ima tu mnogo manjkavosti. Ljudi mogu imati profile bez verifikacije, često lažu za godine... Uvek je neka doza opreznosti neophodna", upozorava Dimitrije.
Upravo nedostatak bezbednosnih garancija stvara zid nepoverenja koji je teško srušiti. Zašto se, i pored toliko skepse, broj korisnika takvih aplikacija ne smanjuje? Psihološkinja Dragana Ivanović smatra da se odgovor krije u promeni načina komunikacije i sve većoj otuđenosti.
"Mladi danas sve više koriste aplikacije za upoznavanje zato što su se, nažalost, zbog preteranog korišćenja telefona otuđili“, objašnjava Ivanović.
Prema njenim rečima, mnogima nedostaje motivacija za izlaske i klasično upoznavanje "jedan na jedan“, pa biraju lakši put iz svojih soba.
"Tako im je lakše, neko se javi, vide se, pa to uspe ili ne. Prema mojim informacijama, nekima ipak uspeva“, zaključuje ona.
Put od prvog "svajpa“ na ekranu do prvog susreta uživo je kratak, ali je ishod uvek velika nepoznanica. Tehnologija nam je nesumnjivo olakšala prvi korak i pružila šansu da upoznamo ljude koje inače nikada ne bismo sreli.
Međutim, iskustva Novosađana i reči stručnjaka podsećaju nas na jednu važnu istinu, za pravu bliskost ne postoje prečice.
Ceo prilog poslušajte ovde:
Natalija Ćosić
