Društvo

Bicikl - čuvar zdravlja i životne sredine

27.02.2023.

Proleće je sve bliže, a sa njim stiže i sezona bicikala. Kada pomislimo na benefit od vožnje bicikla uglavnom prvo pomislimo na sopstveno zdravlje, kondiciju, pa i bolju liniju. Vožnja bicikla dobra je za očuvanje zdravlja i oblikovanje tela, snižava krvni pritisak, sagoreva višak masti, povećava potrošnju energije, ublažava stres i napetost, utiče na očuvanje funkcija mozga u starijoj životnoj dobi. Dakle jedna opšta korist po nas, ali i po životnu sredinu

“Bicikl je jedan od najboljih vidova prevoza u smislu uticaja na životnu sredinu kada su urbane sredine u pitanju i to iz više aspekata. Ono što ljudima prvo pada na pamet je aerozagađenje, odnosno nedostatak izduvnih gasova. Međutim, možemo da pričamo i o širem uticaju, a to su eksploatacija fosilnih goriva, šteta koja se nanosi životnoj sredini, problemi parkinga koji povlače čitav niz drugih pitanja, sama redukcija u potrebi uništavanja prirode radi obezbeđivanje uslova koji su neophodni za odvijanje motornog saobraćaja. Na kraju, tu su i pitanja raznih otpadnih materija i mikroplastike, koja nastaje od guma na putevima, održavanja puteva i slično”, kaže za O radio Marko Trifković, osnivač Novosadske biciklističke inicijative.

Marko dodaje da se ozbiljna ušteda postiže u prostoru za parkiranje, jer je na prostoru koji je potreban da se parkira jedan automobil, moguće parkirati čak dvadeset bicikala. To ostavlja prostor za druge sadržaje, poput parkova, igrališta i šetališta.

bajspixabay5 jpg

Iako se polako povećava broj biciklista na našim ulica, čini se da se broj automobila ne smanjuje. Takođe, sve je više prostora koji se iz zelenih površina pretvaraju u parkinge. Upravo je to problem koji i Marko ističe kao prepreku da Novi Sad zaista postane ekološki grad

“Jedna tabu tema u Srbiji, a mislim i u nekim zemljama u okruženju, je destimulacija motornog saobraćaja. Sama mera stimulacije korišćenja bicikla nije dovoljna. Mi moramo da destimulišemo dolazak automobilom, jer jedino tako automobil može da prestane da bude primarno prevozno sredstvo. Na primer, da parkiranje u centru bude skuplje ili da se naplaćuje ulazak automobilom u centar, da su troškovi mnogo veći za korišćenje starijih vozila u gradovima s obzirom na njihov negativan ekološki uticaj. Ljudi su skloni da se 20 minuta vrte oko javne garaže pokušavajući da nađu besplatan parking, što obesmišljava glavne benefite garaža.”,smatra Trifković.

bajspixabyj4 jpg

Marko zaključuje da gotovo svi najbolji primeri dolaze iz Holandije i da njihov primer nije teško slediti. Ipak sve se svodi na to kakva se poruka šalje javnosti i da li će se na kraju politika dosledno sprovoditi. Takođe, potrebno je imati dobar sistem za rentiranje bicikala.

“Mi imamo javni sistem za rentiranje bicikala, međutim on zaista nema svoj pun kapacitet i dosta ima komentara da to nije investicija koja se isplatila. Ono što mi gledamo je to kakav impakt to ima na naše okruženje. Generalno sistemi za rentiranje bicikala javnog tipa nigde nisu profitabilni. Oni jesu zato subvencionisani i gradovi imaju interes da njih razvijaju u pravcu ostvarenja javnog interesa. Takvi sistemi ipak moraju da ispunjavaju određene standarde da bi ljudi prihvatili da ih koriste. Ti bicikli moraju biti otporni na habanje, jer se mnogo više koriste nego redovni bicikli, moraju imati sisteme redistribucije, što znači da kada ljudi odlaze ujutru na jedno mesto neko mora da vrati te biciklove da budu ravnomerno raspoređeni, dobro održavanje - da ti bicikli budu bezbedni za korišćenje i da budu funkcionalni, lak sistem registrovanja, pristupačne cene... Milion elemenata koje je industrija već razvila, koje ne možemo da radimo sa kupovnim biciklima koji su za privatnu upotrebu. Takav sistem, kada se dobro integriše i kada se napravi dobra mreža, zaista može biti još jedan segment koji bi nam pomogao da idemo u bolju budućnost” zaključuje Marko.