Tiha invazija plastike: Zagađenje koje dišemo, jedemo i nasleđujemo

U eri plastične dominacije, mikroplastika se tiho uvukla u svaki kutak našeg života. Od vode koju pijemo do vazduha koji udišemo. Ove sitne čestice plastike, manje od pet milimetara, nastaju razgradnjom većih plastičnih predmeta ili se proizvode namenski za upotrebu u kozmetici i industriji. Iako nevidljive golim okom, njihova prisutnost ima sve vidljivije posledice.

Foto: Pixabay

Profesorka Maja Petrović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu kaže da je mikroplastika postala dominantna u našem okruženju:

"S obzirom na osobine, ona može da na svojoj površini apsorbuje različite zagađujuće materije iz vodenih tokova i na taj način dodatno optereti žive organizme koji je unesu. Kroz lanac ishrane te čestice dospevaju na naše stolove. Ona je prisutna i u vazduhu, i mi udisanjem unosimo određene količine. Mikroplastika je i u zemljištu, što je posebna opasnost za određene kulture biljaka“, kaže Maja Petrović.

Biljana Borzan, stalna izvestiteljka za bezbednost hrane u Evropskom parlamentu, nedavno je upozorila da mikroplastika nije samo ekološki problem. Ona je postala pitanje javnog zdravlja. Pronađena je u ljudskoj krvi, plućima, pa čak i u mozgu. Čestice su otkrivene u majčinom mleku i posteljici, što znači da prelaze generacije i pogađaju i one koji još nisu rođeni.

Toksikolog Vesna Mijatović objašnjava sa kojim zdravstvenim tegobama je mikroplastika već nedvosmisleno povezana:

"Razvoj karcinoma respiratornog trakta sada se već vezuje za uticaj mikroplastike. Čak i određene bolesti respiratornog trakta, poput hipersenzitivnog pneumonitisa, zatim tegobe koje se vezuju za astmu, opisane su kao posledica delovanja mikroplastike na organizam“, objašnjava Vesna Mijatović.

Istraživanja ukazuju na povezanost mikroplastike sa bolestima poput alchajmera i parkinsona, kao i sa poremećajima plodnosti, razvojem fetusa i povećanim rizikom od dijabetesa. Mikroplastika je pronađena u svim ekosistemima, od arktičkog leda do dubokih morskih rovova. Morske životinje koje je konzumiraju suočavaju se sa blokadama probavnog sistema i bioakumulacijom toksina, što se prenosi kroz hranidbeni lanac sve do čoveka.

Ipak, ona nije tu od juče. Njen uticaj traje decenijama, kaže profesorka Nataša Stojić:

"Mikroplastika je svuda oko nas. To nije od juče – ona je tu bila i pre 10 ili 20 godina. Sada smo počeli da je analiziramo i trudimo se da otkrijemo koji je njen uticaj na živi svet i zdravlje“, pojašnjava ona.

Prema procenama, svake godine do tri miliona tona mikroplastike završi u okeanima, dok se na kopnu ta brojka penje na desetine miliona tona. Trenutno ne postoji nijedan zakon u EU koji reguliše prisutnost mikroplastike u hrani i piću. Međutim, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) pokrenula je najopsežnije istraživanje do sada, sa ciljem da se utvrdi stvarni uticaj mikroplastike na ljudsko zdravlje.

Pregovori u Ženevi, koje je vodio Program UN za životnu sredinu, propali su letos jer pregovarači nisu uspeli da postignu dogovor o globalnom sporazumu za rešavanje problema zagađenja plastikom. Predstavnici 184 zemlje koji su se sastali u Ženevi kako bi rešili neslaganja u ograničavanju proizvodnje plastike, upravljanju plastičnim proizvodima i opasnim hemikalijama, kao i finansijskoj pomoći zemljama u razvoju, ponovo nisu mogli da se dogovore – kao ni prošle godine na pregovorima u Južnoj Koreji.

Kada će se ovi pregovori nastaviti i na koji način bi rešenje regulisalo mikroplastiku, još je nepoznato.

P. K.