Lifestyle
Mali domaći brendovi u borbi protiv brze mode
Iako vam, možda, kada čujete reč brend na pamet padnu kompanije sa lokalima u velikim tržnim centrima, ono što je specifično za srpsku modnu scenu su ipak, uslovno rečeno, mali brendovi. Iza njih uglavnom stoje entuzijasti, ljudi koji su u svet mode ušli iz ljubavi prema svemu tome i koji, uprkos brojnim izazovima, godinama rade na tome da osvoje i zadrže svoje mesto na tržištu.
Foto: Vasilije Ristović
Bez lokala u tržnim centrima, u kojima najveći broj ljudi kupuje, i klasičnih reklama, ono što preostaje su, pre svega, društvene mreže. No, kako kaže osnivačica brenda SoDa Tamara Miljković, ono što privlači kupce su pre svega kvalitetni materijali ali i autentičan dizajn.
"Domaći brendovi više pažnje recimo izdvajaju ka izboru materijala, nego ka samoj proizvodnji. Meni je jako drago što sam počela baš sada, kada je sve više domaćih lokalnih brendova, sve su nekako jači. Sve su to moje kolege koje rade sličan posao kao ja, bilo da proizvode keramiku ili obuću. Doživljavam ih ne kao svoju konkurenciju, nego kao da smo deo iste komune koja se bori protiv fast fashion produkcije. Ako nešto košta 500 dinara, vi treba da se zamislite da li je to realna cena", kaže ona.
Foto: Instagram / SoDa moda
Za razliku od perioda kada su "Braća Burazeri" 2001. godine krenuli sa brendom Dechko Tzar, danas je brza moda svuda oko nas. Jeftina odeća, koja se proizvodi u velikim količinama, ubija svaku originalnost na kojoj neko želi da, na primer, bazira svoj modni stil. To je idealan prostor za domaće proizvođače, smatra Nikola Radojčić.
"Ljudi često stvari etiketiraju kao komercijalu. Zapravo, mi smo samo deo mejnstrima i mislim da tu leži ključ našeg uspeha. Ne nudimo mi ljudima pošto-poto ono što oni hoće. Ne jurimo trendove već se trudimo da proizvodimo kvalitet. Mislim da je tu razlika među komercijale i mejstrima. Kada smo počinjali, nije bilo ničeg, ali od kad je ta brza moda ušla u naše živote, tu su se stvari promenile. Originalnost za kojom ljudi posežu je prosto postala previše dostupna", priča Nikola za Oradio.
Izraz brza moda se prvi put pojavio 1996. godine, kada je Zara otvorila prvu prodavnicu u Njujorku. U pitanju je jeftina i masovna proizvodnja koja prouzrokuje velike količine zagađenja, upotrebu nekvalitetnih materijala i puno toga drugog. Osnivač Yugo linije Marko Zajić smatra da su domaći modni brendovi upravo ti koji treba da predvode borbu protiv brze mode.
"Meni je jako drago da se kod nas podigla ta svest o ulaganju, u stvari, u male brendove domaće proizvodnje. Mi smo, kao država, imali razvijenu tekstilnu industriju. Ti ljudi dalje rade negde i dalje šiju neke majice i dalje postoje ovde, u našem okruženju. Dobro je da ljudi prepoznaju kvalitet koji dolazi iz njihove zemlje, da pre kupe nešto što je domaće i ponesu to negde, nego neke svetske brendove koje mogu da nađu bilo gde", priča Marko.
OBRATI PAŽNJU
Na globalnom nivou, prema podacima britanske agencije Eco Age, potrošnja brze mode se u poslednjih 20 godina povećala za 400 odsto. Srbija, na primer, godišnje uvozi 80.000 tona odeće, a od te količine 60 odsto završi na deponiji. To je ona tamna strana mode o kojoj se još uvek ne govori dovoljno. U francuskom parlamentu je nedavno, na primer, usvojen niz mera koje će jeftinu brzu modu učiniti manje privlačnom kupcima. Razlozi za donošenje teakvih pravila leže u činjenici je francusko tržište preplavila jeftina odeća iz uvoza, dok je nekoliko domaćih marki proglasilo bankrot. Da li vam ovo zvuči poznato?
M. L.
