Zatvaranje očiju pogoduje širenju ekstremizma

Tribinu o antifašizmu 2005. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu prekinuo je vođa "Nacionalnog stroja" Goran Davidović, sa istomišljenicima. Tada se verbalno sukobio sa govornicima, nazivajući ih "smrdljivim komunjarama", a osobu koja je taj napad snimala - džukelom. Samo dve godine nakon toga, kod novosadskog Doma vojske napali su i učesnike antifašističke šetnje "Stop fašizmu". Više od decenije kasnije deluje da se nije mnogo toga promenilo.

Pre par nedelja završeno je suđenje u vezi sa napadom na učesnike šetnje "Stop fašizmu", a kazna koju su Davidović i Nedeljko Pešić dobili je minimalna i iznosi godinu dana zatvora. Iz reakcije javnosti može se zaključiti da ovakva presuda njegovim istomišljenicima daje samo vetar u leđa.

Advokat Veljko Milić rekao je za Oradio da je dobra stvar to što je presuda posle 11 godina konačno doneta.

"Krivični zakonik propisuje krivične sankcije za svako krivično delo u određenom rasponu kako bi sud spram okolnosti svakog pojedinačnog slučaja mogao da proceni koja visina krivične sankcije je adekvatna", kaže Milić.

On je objasnio i da prilikom ocene kolika će biti krivična sankcija, sud uzima u obzir različite faktore, među kojima je i stepen društvene opasnosti koji je stvoren protivpravnim ponašanjem.

"Činjenica da je u konkretnom slučaju sud dosudio minimalnu kaznu koja je previđena zakonom, govori u prilog tome da je sud smatrao da ponašanje okrivljenih i nije bilo naročito društveno opasno. Presuda odražava opšte stanje u društvu, koje već duži niz godina zatvara oči pred različitim oblicima nasilja, mržnje i drugih oblika ekstremističkog ponašanja" izjavio je Milić i dodao da zatvaranje očiju pred ovim pojavama ne doprinosi njihovom suzbijanju, nego pogoduje upravo njihovom širenju.

Ekstremizam predstavlja izraz kojim se označavaju dela ili ideologije koje izlaze iz okvira koji se smatraju društveno prihvatljivim, bilo iz pragmatičnih bilo iz moralnih razloga. Iako mnoge organizacije ulažu napore da se sa tom pojavom izbore, ekstremizam je zastupljen u mnogim društvenim sferama, među kojima su i sportski događaji.

Upravo o tome bilo je reči na tribini pod nazivom "Navijačko bildovanje ekstremizma" koja je nedavno održana u Novom Sadu. Kako smatra jedna od govornica na ovoj tribini, profesorka sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov, iako se ekstremizam najpre pojavio na stadionima, ovaj fenomen se vrlo brzo proširio.

Razlog leži u tome što je vrlo teško biti u poziciji manjine, zato što to iziskuje ispitivanje i suprostavljanje onome što je mejnstrim, a to podrazumeva izlaganje u kom sebe stavimo na vetrometinu i budemo na udaru, te se ljudi povlače jer ne žele da budu izloženi.

"To je naprosto dominacija sile i to može da se izleči tek kada shvatimo da što smo glasniji bićemo i jači. Kada ćutimo imamo osećaj da smo još manji nego što jesmo, da smo mrvica, ali čim progovorimo, dobijemo tu energiju. Okej, država ne reaguje, ali sa druge strane ono što mi sami možemo da uradimo jeste upravo to, da budemo glasniji i da pričamo" rekla je Smiljana i dodala da ako je to već jedino što možemo, onda to treba i da koristimo.

Nemaju međutim baš svi metode u kojima koriste samo govor. Pre nekoliko dana italijanska neofašistička stranke Kaza Paund organizovala je u Trstu "šetnju", ali su antifašisti organizovali kontramiting. Policija je uspela da ih zadrži razdvojene na nekoliko stotina metara.

U antifašističkoj borbi ne posustaje ni Novi Sad, organizujući brojne tribine i manifestacije poput Ritma Evrope, ali i događaja Ulice protiv fašizma, koji će biti održan 18. put, 10. novembra u SKCNS Fabrici. Posetioci će imati priliku da slušaju predavanje "Antifašizam na kraljevačkoj pank sceni devedesetih", da pogledaju projekciju filma "Mladi Karl Marks" kao i da slušaju nastupe bendova The Movement, The Truth, Loš premijer, Vršnjačko nasilje i Mamurlook.

Prilog o ovoj temi preslušajte u studentskoj emisiji Pokretač, na našem podkastu.

Miljana Milekić