Društvo / Aktivizam
Mladi biraju novinare, ne redakcije – poverenje u klasične medije na istorijskom minimumu
Tradicionalni mediji sve teže stižu do mlade publike, koja želi da bude informisana, ali na alternativne načine, pokazalo je istraživanje Novosadske Novinarske škole pod nazivom "Mediji kao servis vlasti i kapitala: Budućnost medija u Srbiji - Razmatranja ključnih aktera”
Autorka istraživanja Milica Janjatović za Oradio kaže da su promene tektonske. Publika generalno nema poverenja u medije, a mladi prednjače u tome.
Odgovor na pitanje, kako onda informisati nove naraštaje, možda leži u kombinaciji novih medija i društvenih mreža. Naša sagovornica kaže kako je istraživanje pokazalo sve nedostatke medijske scene u Srbiji, ali ne i sva rešenja.
"Prethodne godine smo pravili istraživanje, gde smo se bavili stanjem u medijima, medijskim navikama građana, generalno stanjem u demokratiji. Uradili so kvantitativno istraživanje, prikupljali statističke podatke, gde god smo mogli. U drugom delu smo organizovali fokus grupe da vidimo kakvi su utisci različitih društvenih grupa i da li se poklapaju sa kvantitativnim podacima koje smo dobili.“, objašnjava Milica.
Fokus grupe su organizovali posebno sa mladima, a posebno sa starijima. Organizovali su jednu fokus grupu među profesionalnim novinarima, kao i sa pojedincima sa značajnim kulturnim i društvenim kapitalom kao što su naučnici, umetnici i ljudi koji se iz drugačije perspektive bave društvenim pitanjima i problemima.
"Rezultati su interesantni, zato što se većinom stavovi građana poklapaju sa podacima koje smo dobili kvantitativnim istraživanjem“, kaže Milica.
Što se tiče medija, istraživanja su pokazala da je poverenje građana u medije nisko. To su i ljudi u fokus grupama rekli.
„Dakle, ne veruju medijima, veruju pojedinačnim novinarima, veruju samo određenim medijima i to samo donekle. Niko se nije izjasnio da ima medij u koji potpuno ima poverenje“, tvrdi Milica. .
Mlađi učesnici fokus grupa kažu da su na društvenim mrežama, odatle dobijaju informacije.
"Oni prate i lokalne online portale što je bilo jako interesantno, jer nisam očekivala da se tamo informišu. Ipak, tako su postavili priču: ako ih zanima šta se dešava u Novom Sadu prate 021, ako ih zanima jug, idu na Južne vesti... Stariji i dalje gledaju televiziju i na Facebooku su. Univerzalno je i jednima id rugima da ne veruju medijima, nego biraju pojedinačne novinare ili čak i pojedinačne formate“, kaže Milica.
Kada se uporede podaci sa ranijim istraživanjima koje je radila NNŠ, poverenje u medije konstantno opada.
„Opšti utisak je da su kod nas mediji servisi ili vlasti ili kapitala. I to je to. Sagovornici su prepoznali da novinari nemaju mogućnost da se bave na kvalitetan način ozbiljnim temama, za koje je potrebno vreme, potrebni su resursi, potrebno je dobro obrazovanje i usmerenje novinara da bi mogao da se posveti ekonomskim temama. Takođe, mediji često biraju i nekvalitetne sadržaje za koje procene da će biti popularni i da će doneti više novca i prosto usmeravaju svoje medije da rade na taj način, čime se opet gubi kvalitet medijskog izveštavanja i gubi se ta osnovna funkcija da se prenesu informacije od javnog interesa“, upozorava Milica.
OBRATI PAŽNJU
A, budućnost? Milica kaže da je već svima nama jasno i očigledno da je veštačka inteligencija prepoznata kao najveći izazov.
„Ono što, nije nužno izazov, ali jeste promena koju su svi primetili, je građansko novinarstvo koje je potpuno postalo fenomen za sebe, posebno u Srbiji, u našoj trenutnoj društveno-političkoj situaciji. Tu posebno mlađi učesnici fokus grupa govore da više veruju učesnicima protesta i blokada koji izveštavaju, koji puštaju live snimke, prenose svoja iskustva. Više veruju njima nego medijima iako su svesni da to nisu mediji i da ne moraju da se pridržavaju kodeksa, zakona, objašnjava Milica.
Medijski profesionalci koji rade u kredibilnim medijima kažu da im je teško da dođu do sagovornika, da često budu dočekani loše na protestima jer ih mladi ljudi koji učestvuju u protestima i blokadama otpisuju jer im ne veruju.
"U tom smislu profesionalni novinari , sa kojima smo razgovarali su pomalo razočarani jer su shvatili da mladi ljudi koji predvode ovaj talas protesta često ne mogu da razgraniče kvalitetne medije i tabloide koji će zloupotrebiti njihovu priču“ kaže Milica.
Da li je za to možda kriva međugeneracijska razlika? Milica kaže da se može i tako gledati na pojavu, iako najčešće to nije slučaj u zadnjih godinu dana.
"Ipak, u pitanju su uglavnom novi mediji koje čine prvenstveno mladi ljudi. Meni su ove informacije dolazile od osoba koje rade u profesionalnim medijima, a koji su takođe mladi, tako da nisam sigurna koliko je to generacijska pojava“, kaže Milica.
Postavlja se pitanje da li to sve zajedno otvara prostor za neke drugačije, nove, medije.
"Mislim da ostavlja. To je generalno i svetski trend. Mediji će se morati prilagoditi novim trendovima. Učesnici fokus grupa navodili su inostrane pojedinačne novinare kojima veruju i koji imaju samostalne produkcije, plasiraju sadržaj na internetu, finansiraju se tako što ih publika plaća direktno. Na taj način imamo odraz poverenja koje se gradi kvalitetom samog medijskog sadržaja i to već dolazi kod nas na isti način.“, kaže Mlica.
Ona kaže da je teško predvideti kuda će novi mediji krenuti, ali ideja ne manjka.
„Jedan od učesnika fokus grupe, Vujo Ilić, politikolog, spomenuo je kolaborativni model medija po ugledu na Wikipediju, gde bi postojale priče na kojima bi mogli svi da rade, bio bi visok stepen samoregulacije, uključivali bi se i novinari i građani i stručnjaci za određene oblasti. To može da bude jedan primer u km pravcu informisanje može da ode“, objašnjava naša sagovornica.
Kada je u pitanju vrsta sadržaja, ljudi osećaju da su zatrpani informacijama, a da mediji ne filtriraju ono što je važno, nego samo dodatno zatrpavaju publiku, pokazalo je istraživaje.
„Očekuju od medija da probiraju
kvalitetne informacije i izveštavaju ih da znaju kako da se snađu u ovom svetu. Društvo je podeljeno. Deo društva napreduje, razume, interesuje se, a deo društva ne pravi razliku između istraživačkog portala i tabloida i informiše se samo preko Instagrama ili TikToka. Sve to utiče na profilisanje nekih novih medija.
Kada je reč o budućnosti medija u Srbiji, utisak učesnika je da medije ne čeka svetla budućnost ukoliko se stanje u društvu ne promeni.
"Ukoliko institucije ostanu zarobljene i zakoni se ne budu poštovali, medije čeka mračno vreme. Dodatni izazovi su skraćivanje formata, društvene mreže i dezinformacije. Preporuke su da mediji moraju više da komuniciraju sa publikom i da proaktivno slušaju potrebe građana“, kaže Milica.
Što se tiče finansiranja, predlagani su modeli pretplate građana, osnivanje medijskih fondova i model gde bi građani deo poreza usmeravali mediju kojem veruju. Međutim, postoji skepsa jer mladi nemaju naviku da plaćaju medijski sadržaj. Zato se naglašava potreba da mediji grade poverenje kroz direktnu komunikaciju sa publikom i kvalitetan sadržaj.
Celo istraživanje "Mediji kao srevis vlasti i kapitala“ možete pročitati ovde.
P. Klaić
