Glineni golubovi ili učesnici u saobraćaju?

Svi smo na različite načine učesnici u saobraćaju, ali ne obraćamo svi isto pažnju na to. Neko pazi na saobraćajne propise, neko manje, a neko se na to apsolutno oglušuje. U tim situacijama dovodimo sebe i druge u opasnost, koja neretko završi kobnim ishodom. U poslednje vreme Novi Sad, ali i čitav region, potreslo je nekoliko teških saobraćajnih nesreća u kojima su stradali pešaci i biciklisti, što samo potvrđuje da je bavljenje ovim problemom veoma važno.

Pitali smo Novosađane koliko pažnje pridaju bezbednosti kada se nalaze u saobraćaju.

"Vodim računa ali moram priznati da mi se često dešava da prelazim van pešačkog prelaza. Zato što u blizini moje kuće nema prelaza".

"Ne prelazim na crveno i trudim se da prelazim samo na pešačkom prelazu. Mislim da je najkritičnije mesto za prelaz na Bulevaru oslobođenja. Zato što ljudi pretrčavaju često i jako je jezivo".

"Ja ne vodim računa zato što nisam vozač i pojma nemam kako to funkcioniše. Poštujem semafore ali jako prelazim na divljaka. Pet puta sam mogla da poginem".

"Zavisi od žurbe. Ako ne žurim trudim se da ispratim, jer je ovo grad gde su vozači generalno divlji i sumanuti. Ubili bi me, ne bi trepnuli".

Ovo su samo neki od odgovora. Predsednik kluba Eko kurir Dejan Vlaški kaže za O radio da se njihovim kuririma na biciklima često dešavaju rizične situacije. On smatra da je najbolje apelovati na same učesnike u saobraćaju.

"Dva kurira su udarena dok je padala kiša. Jedan vozač je bio taksista, a drugi privatno lice. U oba slučaja su pobegli sa mesta događaja. Mi ne možemo da ih zadržimo. Dešavalo se da pokušamo, a oni krenu kolima preko nas. To su neverovatne stvari", kaže Dejan i priča o još jednoj situaciji.

"Ta situacija na Podbari se dogodila našem Eko kuriru. Čovek koji je izgleda bio pod dejstvom alkohola upravljao je motornim vozilom. Prvo je udario malo dete na pešačkom prelazu i nije reagovao na to već je nastavio dalje. Tu se našao naš kurir koji se preprečio bajsom kako bi ga zaustavio, kao 'Čoveče da li vidiš sta si uradio? Udario si dete a ne reaguješ', na šta je taj čovek preko njega krenuo. Pregazio mu je bajs, ali srećom njega nije povredio", priseća se Vlaški. On dodaje da je ova situacija stigla do medija zbog toga što se slučaj dogodio oko podneva i bilo dosta prometno u saobraćaju.

Predsednik Novosadske biciklističke inicijative Marko Trifković kaže da uslovi za bicikliste u Novom Sadu nisu loši. Međutim, problem je nepovezanost ključnih mesta u gradu. Takođe, ono što Marko ističe kao veliki problem jeste održavanje biciklističkih staza koje rezultuju time da ih biciklisti ne koriste ili nisu motivisani.

"Već duži niz godina ukazujemo na Futoški put kao najproblematičniju staza u gradu. Najmanje se održava, ne obraća se pažnja, a veoma je eksploatisana staza i opslužuje veliki broj korisnika. Problem je u tome što neudobnost pri korišćenju u stvari ljudima može da stvori utisak da ta staza nije primerena za korišćenje i onda se nađu na putu", kaže Trifković.

Dejan Milojević iz Odeljenja novosadske Saobraćajne policije kaže da se ljudi i pridržavaju i ne pridržavaju saobraćajnih propisa.

"Saobraćajna policija radi i sankcioniše sve uočene prekršaje. Što se posledica tiče, najranjiviji učesnici su svakako pešaci i vozači dvotočkaša. Prilikom svake nezgode oni uglavnom imaju povrede", kaže Milojević i naglašava da svaki učesnik u saobraćaju treba da poštuje saobraćajne propise.

"Ali i da obrati pažnju na druge učesnike u saobraćaju. U nekim slučajevima se može i predvideti greška drugog učesnika, tako da se može korigovati kako ne bi došlo do saobraćajne nezgode".

U svega nekoliko dana razmaka u Novom Sadu i u Sarajevu se desilo da osobe poginu usled udara automobilom. U oba slučaja vozači su pobegli sa lica mesta. Mladi sarajevski novinar Haris Dedović kaže nam da se u BiH takve situacije rešavaju, ali da on nije zadovoljan načinom.

"Kazne su zaista premale, ako i dođe do kazne, ono što posle sledi nije zadovoljavajuće. U smislu da niko posle ne prati šta se desi sa tim ljudima. Bez obzira na to kolika se kazna dobije, tu idu neke olakšice, posle čovek vrlo brzo izađe iz zatvora ili se prebaci u neku drugu ustanovu sa manje ograničenja. U Bosni je najveća kazna izrečena za ovakav slučaj 12 godina, a ostale se kreću oko četiri do pet godina, što je prilično malo za nešto što bih ja nazvao ubistvom. Voziti 100 na sat glavnom ulicom, jednom od najprometnijih ulica u gradu koji ima blizu 300 hiljada stanovnika, više je ubistvo nego nesrećan slučaj", zaključuje Dedović.

Dejan Vlaški dodaje da do nesreća dolazi zbog nepažnje ljudi.

"Da li ovo pitanje treba da pokrećemo kada se dogodi situacija da neko pogine? Trudimo se da Novi Sad bude lepo, zdravo i prijatno mesto za život. Promovišemo bicikl kao prevozno sredstvo tokom cele godine u svim vremenskim uslovima, promovišemo sport, radimo nešto dobro, pomažemo ljudima u njihovom funkcionisanju. I onda dolazi do ovakvih situacija, da budemo kao glineni golubovi, da neko pogine... Uopšte ne razumem kako ljudi razmišljaju i kako žive sa tim pogledima na svet", kaže Vlaški.

A Marko Trifković zaključuje da bi svi učesnici u saobraćaju morali da obrate pažnju jedni na druge. Poštujte propise, prilagodite brzinu. Sačuvajte sebe i druge.

Tonski prilog poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović