Dobrovoljne davaoce krvi treba više stimulisati

Zalihe krvi u zavodima za transfuziju uvek su značajno manje u drugoj polovini leta, u sezoni godišnjih odmora. Međutim, ni drugi delovi godine nisu više tako plodni za doniranje krvi kao što su ranije bile i u većini opština u Vojvodini iz godine u godinu sve se manje ljudi odaziva na akcije dobrovoljnog davanja krvi. Ovo je naročito primetno kod mlađih sugrađana koji sve teže pronalaze motivaciju za ovu vrstu humanitarnog angažmana. Kao i za ostatak populacije, problem leži u nedovoljnoj promociji donorstva.

Jasna Stanić volontira u akcijama davanja krvi poslednje dve godine i kaže kako je i dalje zadovoljna odzivom ljudi na akcije, ali i da je sve više onih koji imaju predrasude.

"Ja sam već duže vreme volonterka i drago mi je da vidim kako svake godine dođe neko nov i nisu uvek isti ljudi. Naravno, postoje ljudi koji su krv davali i više od 150 puta, oni su sjajni, ali ja govorim o mladima koji prvi put dolaze. Deo mojih vršnjaka ili nema mišljenje o doniranju krvi ili se plaši procedure. Ostale treba samo malo motivisati", kaže Jasna.

Kako kaže, njena generacija nema dovoljno motiva za donorstvo jer sa njima o tome retko kad neko razgovara, ali da je sigurna da bi mnogi dali krv kada bi znali gde i kako to mogu da učine.

"Najviše jedinica krvi sakupi se u akcijama koje uvek pokažu da mladi žele da pomognu. Apelujem na sve građane da se odazivaju na akcije doniranja krvi jer nijedan pacijent ne bi trebalo da čeka krv, već da krv čeka njega", kaže Jasna.

Doktorka Jasmina Tomić za Oradio kaže da su benefiti davanja krvi višestruki. Osim humanog aspekta tu je i zdravstveni, jer povremeno davanje krvi organizam osnažuje, stvara nove krvne ćelije i čini krvni sistem aktivnijim. Ona kaže da se donor postaje sa 18 godina i da sa mladima na usađivanju ideje donorstva treba raditi još u srednjoj školi. Uz to napominje i pod kojim uslovima ne možete davati krv.

"Donor ne bi smeo da ima bilo kakve hronične bolesti. To znači da nema astmu, bronhitis, tuberkulozu, epilepsiju, psihijatrijska oboljenja. Ne sme, naravno, ni da bude prenosilac zaraznih bolesti kao ni da ima neku akutnu upalu. Potrebno je da prođe sedam do deset dana, u zavisnosti od toga kog je tipa bila infekcija koju je imao. Muškarci mogu dati krv četiri puta godišnje, nakon tri meseca od poslednjeg doniranja. Žene to mogu da čine tri puta godišnje i mora da prođe četiri meseca između dva davanja krvi", objašnjava dr Tomić.

Prema njenim rečima, dobrovoljni davaoci krvi bi morali da budu mnogo bolje stimulisani jer potrebe za krvlju u bolnicama prevazilaze uveliko ponudu. Uz stimulans, potrebno je, kako tvrdi i stalno pričati o ovome i načiniti akcije davanja krvi dostupnijim.

Jasmina Tomić objašnjava još i da se davanjem krvi poboljšava cirkulacija i smanjuje rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv dva do tri puta godišnje, kao i kod žena u menopauzi. Takođe, viskoznost krvi, faktor za rizika za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, može se smanjiti redovnim doniranjem krvi.

Među donorima ove godine našli su se i maturanti Mia, Dragan i Željka, koji kažu da će se donorstvu svakako vraćati i ubuduće. Oni se slažu da je glavna motivacija za njih humanost i potreba da pomognu ljudima u nevolji, ali i da su dobar podsticaj dva slobodna dana.

Inače, organizam vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati, za tri do pet dana trombociti, za četiri nedelje eritrociti, a za oko osam nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima. Nivo hemoglobina se smanji za oko 10g/L. Sa adekvatnom ishranom, vrednost hemoglobina se vrati na pređašnju vrednost za oko osam nedelja. 

U zavisnosti od toga koliko puta ste dali krv, možete ostvariti razne benefite, kao što su: neplaćanje participacije za lekarske preglede, besplatne jednodnevne tretmane u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, ambulantno-hirurške intervencije, laboratorijske analize i mnoge druge. Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, ali kako biste se što bolje osećali tokom i nakon davanja krvi, postoji nekoliko saveta:

Pre davanja krvi, osoba bi trebalo da bude odmorna i naspavana, preporučuje se lagani obrok i četiri čaše vode sat-dva pre davanja krvi. Posle davanja krvi, zavoj ne treba skidati naredna dva sata. U toku dana treba unosti veću količinu tečnosti nego što obično unosite. Uobičajene aktivnosti su dozvoljene, međutim treba izbegavati teži fizički rad ili vežbanje koje zahteva veći napor, namanje četiri sata posle davanja krvi.

P.K.