Društvo / Zdravlje
Petnaest minuta našeg vremena može spasiti tri života
Zavodi za transfuziju krvi iz svih gradova Srbije, kao i udruženja koja su posvećena toj temi, stalno ističu koliko je bitno da celokupna zajednica učestvuje u akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Poseban deo ovog lanca čine mladi, zdravi ljudi, kojima se sve češće direktno obraćaju.
Petar Alimpijević, student koji je više puta dao krv, kao glavni motiv navodi humanitarni karakter, a kao potencijalni podsticaj vidi i besplatnu prijavu ispita u jednom roku.
"Pet ili šest puta do sada sam dao krv, prvi put zapravo kada sam krenuo na fakultet. Moram priznati da je to važna stvar i mislim da svako treba da se angažuje. Kada bismo svi pomalo davali krv, spasili bismo mnogo života, a to nije neka velika angažovanost. Moj lični motiv je taj što ću nekome spasiti život ili ću mu bar olakšati. Nisam imao besplatnu prijavu ispita i to mi zasigurno ne bi bio motiv, nisam za to ni znao. Sigurno da mi to ne bi bio glavni motiv, možda dodatni", kaže Petar.
OBRATI PAŽNJU
Doktorka Milica Vojnović kaže da davanje krvi utiče na kvalitet, kako samog organizma, tako i na moralnu i psihološku stranu davaoca. Ona napominje i da je sam proces bezbolan.
"Stimuliše se stvaranje novih krvnih ćelija, u smislu nadoknade krvi. Prvo tečni deo, kasnije ćelijski. Što se tiče procesa, potencijalni davalac treba da popuni upitnik. To treba da uradi istinito i zbog svoje, a i zbog dobrobiti potencijalnog primaoca. Zatim se uradi test na hemoglobin da vidimo da li je odgovarajući. Nakon toga se daju saveti kako se ponaša pre i posle davanje krvi. Ako su svi uslovi ispunjeni, onda može da se pređe na sam proces davanja krvi", objašnjava Milica.
Mladi sa kojima smo razgovarali uglavnom su zainteresovani za davanje krvi, dok se neki plaše ili to ne mogu da urade zbog zdravstvenih razloga.
"Prvi put sam dala krv u srednjoj školi i tad sam se zainteresovala za to. Ne košta ništa, svi bi to mogli da urade."
"U suštini, nisam davalac krvi. Nisam nešto mnogo ni razmišljala o tome, jer se plašim igle."
“Ne dajem krv. Mislim da ni ne smem, s obzirom da pijem beta blokatore i da imam šum na srcu."
"Dobrovoljno dajem krv svakih četiri do pet meseci. Jednostavno motivacija je da pomognem drugim ljudima, jer vodim se time bolje da ja dajem za nekog, nego da drugi daju za mene."
"Trenutno ne dajem krv, ali planiram u budućnosti da počnem."
"Krv život znači", "spasi zivot – daj krv" samo su neki od slogana za privlačenje dobrovoljnih davalaca krvi. Akcenat se najviše stavlja na mlade ljude. Kako kaže Jelena Ćulić iz odeljenja za organizaciju i motivaciju Zavoda za transfuziju krvi, njihov odziv je za sada solidan. Prema njenim rečima mladi kao motiv najpre vide ili odsustvo iz škole ili besplatnu prijavu ispita na fakultetu.
"Solidan je odziv mladih ljudi za davanje krvi, međutim, to bi svakako moglo da bude i bolje. Mnogi mladi ljudi koji daju krv u srednjoj školi ili na fakultetu nastave da budu davaoci. Vide da to zapravo nije ništa strašno, da ne boli, a da će time pomoći bolesnim ljudima i jednim davanjem krvi spasiti čak tri života. Najčešće studenti dobijaju neku pogodnost, zavisi od fakulteta do fakulteta, da li je to neki
besplatni ispitni rok ili nešto slično. Maturanti dobijaju dva slobodna dana", kaže Jelena.
OBRATI PAŽNJU
U Srbiji samo tri odsto stanovništva daje krv, a od tog broja najmanje je mladih. Poseban značaj mladih u ovom lancu je i u tome što su oni najpogodniji donatori trombocita, a samo 15 minuta potrebno je da spasemo čak tri života.
Prilog o ovoj temi poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
M. Bogosavljević
