Doniranje organa lakše uz novi zakon

Doniranje organa u Srbiji do sada je bilo otežano brojnim preprekama, što nas je svrstalo na samo začelje među zemljama koje su regulisale pravila transplantacije. Aktuelni zakon o donorstvu značajno ograničava mogućnost doniranja organa, a donorske kartice praktično ne znače ništa jer je potrebna saglasnost porodice umrle osobe za to. 

Sada nas čekaju izmene Zakona, a Koordinatorka projekta "Šansa za novi život" dr Jelica Alargić iz Kliničkog centra Vojvodine, kaže da će jedna od najvećih izmena biti da će svi u Srbiji biti potencijalni donori, osim ako potpišu da se protive tome, kod svog izabranog lekara.

"Mi ovde pričamo o Zakonu i pretpostavljenom pristanku. Moramo napomenuti da u drugim zemljama gde postoji pretpostavljeni pristanak i dalje se traži pristanak od porodice. Kako će to izgledati kod nas još ne možemo reći, jer radne grupe su tu da definišu način doniranja. Ukoliko u jednoj zemlji želimo da povećamo broj transplantacija, uvek smo govorili da je potrebno menjati zakon, ali je potrebna, sa druge strane i organizacija zdravstvenih ustanova, donorskih bolnica, edukacija zdravstvenih radnika i javnog mnjenja.", kaže dr Alargić.

Doktorka Alargić kaže da će zakon propisati vrlo preciznu proceduru za uzimanje organa, a da će pravila biti preuzeta iz španskog modela, koji je jedan od najefikasnijih. Ona napominje da su mladi do sada bili najbolji promoteri donorstva, što daje nadu da će ova oblast uskoro biti mnogo bolje uređena

"Kada govorimo o donaciji organa upravo su mladi ljudi ti koji su pokretači, inicijatori i upravo oni podržavaju ovui temu. Ne samo što je podržavaju svojim primerom nego su se aktivno uključili u društvo, aktivni su volonteri i promoteri.", objašnjava Jelica Alargić.

Novosađanin Radoslav Jovičić već 15 godina živi na dijalizi što je, kako kaže, život ispod svakog dostojanstva. Od svoje 21. godine čeka transplantaciju bubrega, koju je dočekao 2011. godine, ali mu je organizam odbacio organ. Sada su njegove šanse za novu transplantaciju gotovo ravne nuli. Zbog toga, Radoslav sve nade polaže u izmene Zakona o transplantaciji koje su u skupštinskoj proceduri, a koje bi znatno trebalo da olakšaju put do operacije.

Radoslav Jovičić

"Kroz dugi period koji sam proveo na dijalizi shvatio sam da je jedini izlaz transplantacija. Na žalost, u uslovima u kojima sam ja tada živo, devedesetih i početkom dvehiljaditih, 15 godina sam čekao da prvi put budem transplantiran. Taj bubreg je potrajao svega tri godine i sada sam ponovo na dijalizi. Po toj logici, kako je sada sistem namešten ako još 15 godina budem čekao na drugi bubreg, sve su šanse da to neću ni dočekati", kaže Radoslav.

On kaže da se život na dijalizi ne može nazvati pravim životom

"Život na dijalizi je vezan za grad, mesto, aparat. Svaki drugi dan se ide na dijalizu, ponedeljak, sreda, petak, i to traje po četiri sata. Nema odlaska iz grada, nema putovanja, nema inostranstva", objašnjava Radoslav.

U Srbiji na jedan organ čeka i do 2.000 ljudi, poslednji su podaci dostupni javnosti. U populaciji kojoj je potrebna transplantacija veliki je broj dece i mladih, a Srbija je poslednja država u Evropi po broju presađenih organa. Tu sliku bi trebalo da poprave izmene zakona o donorstvu, koji će biti donet, kako je najavljeno, za četiri meseca.

P. K.