Abortus: Između dogme i ličnih prava

Od kada je patrijarh Irinej svim ženama u Srbiji poručio da su "dužne da rađaju decu po božijem blagoslovu" ne smiruju se strasti oko prava koje žene baštine decenijama unazad – prava na abortus. Patrijarh je rekao: "Dužni smo da obnovimo naš narod i da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu po božijem blagoslovu i da na taj način ostanemo u istoriji, iako smo postradali."  

Prethodno smo čuli vladiku Amfilohija koji je uporedio Srpkinje sa Hitlerom i Musolinijem: "Srpkinje su ubile više dece od Hitlera i Musolinija", rekao je Amfilohije.

Iako je Srbija sekularna država, pravo žena na slobodan izbor branila je jedino ministarka Zorana Mihajlović poručivši crkvenim glavešinama da puste žene da rađaju onda kada one to hoće.

"Svaki dan me iznenadi ono što mogu da pročitam, a kažu crkveni velikodostojnici. Jedni kažu da su žene ubile više dece od Hitlera, s druge strane patrijarh kaže da treba da rađamo decu da bismo očuvali srpstvo", rekla je ona i naglasila da je njeno mišljenje da žene treba pustiti da same odlučuju kada će rađati.

Zbog te izjave Zoranu Mihajlović je u saopštenju napao episkop bački Irinej, rekavši da je "svesno podržala nemačku književnicu Hertu Miler koja je nedavno za ratove u Jugoslaviji optužila srpski narod i SPC".

Rasprava je otišla, očigledno, predaleko, a odvijala se tramo gde joj nije mesto: u tabloidima i na društvenim mrežama. Za to vreme ćutali su i Vlada Srbije i sve druge relevantne institucije koje bi morale da izraze jasan stav o ovom problemu.

Dvoje gostiju Oradija, doktorka Aleksandra Kapamadžija i kulturolog Željko Savić iz Ars akademije, izneli su svoje viđenje problema sa medicinskog, moralnog, demografskog i edukativnog aspekta.

Postoji u okviru ljudskih prava takozvano reproduktivno pravo, gde se eksplicitno kaže da žena može da odluči s kim, kada i koliko će dece imati. Zakon u Srbiji dozvoljava prekid trudnoće do 10. nedelje od začeća, a posle toga u izuzetnim okolnostima ukoliko je zdravlje trudnice ugroženo.

Za doktorku Aleksandru Kapamadžiju ta odredba ne bi trebalo da se menja, jer žena mora da ima pravo da odlučuje pod kojim će uslovima roditi dete, ali da treba ozbiljno poraditi na smanjenju broja slučajeva neželjene trudnoće. Ona smatra da naše društvo još uvek ne osuđuje ženu koja se odluči na takav korak i pored sve učestalijih napada od strane crkve i pojedinih politički desnih organizacija.

"Kod nas, mislim da niko ne osuđuje žene. Mislim da one same imamu ponekad grižu savesti, kako im se to moglo desiti. Poznato je uostalom da su neželjena deca lošija u životu nego željena, jer imaju zdravstvene i socijalne posledice", kaže Kapamadžija.

Željko Savić iz Ars akademije kaže da je abortus jedan od glavnih krivaca za negativnu demografsku sliku u Srbiji. On naglašava da je zahvaljujući suviše liberalnom pristupu ovom pitanju došlo do toga da žene, kako je naglasio, masovno pribegavaju ubistvu potomstva. On bi dostupnost abortusa ograničio samo na slučajeve u kojima jezdravlje žene ugroženo i kad nema drugog načina.

"Mi imamo trenutno situaciju gde nam građanstvo nestaje, jer dosta mladih dama smatra da može da abortira, da ne pita nikoga, da ne konsultuje ni partnera i to je, na žalost, naša država omogućila. Mi nestajemo! Ako gledamo sa verskog aspekta, a tu mislim na Srpsku pravoslavnu crkvu, mi moramo da vodimo računa o tome i sa moralnog aspekta", kaže Savić

Više anketa i istraživanja proteklih godina pokazalo je da se većina stanovnika Srbije slaže da u škole treba uvesti seksualno obrazovanje kao ključni faktor koji bi trebalo da dovede, pre svega, do smanjenja broja neželjenih trudnoća, a onda i polnih bolesti. Uz to, školarci bi kroz taj predmet na vreme učili šta znači seksualni odnos, koje su njegove posledice i kakvu to odgovornost podrazumeva.

Vojvođanske srednje škole su tri godine imale ad hoc seksualno obrazovanje u vreme časova biologije ili nekih drugih predmeta i ta iskustva su se pokazala kao pozitivna, iako su organizatori sve vreme bili pod napadima desničarskih i religioznih organizacija. Naši sagovornici se slažu da je edukacija ključ za prevenciju abortusa, ali im se metodologije razlikuju.

"Vi ne možete njih sprečiti da stupe u seksualne odnose, zbog puberteta i hormona. Danas je takav način života da se rađanje odlaže za kasnije godine, ali mladi će početi sa seksualnim aktovnostima svakako, rekli im mi nešto ili ne. U svakom slučaju bolje je da budu dobro obavešteni i da znaju šta i kako treba da koriste, da se ne plaše ginekologa, da znaju koje su metode efikasne, koji su znaci infekcija i da se spreče da uopšte dođe do neželjene trudnoće", objašnjava Kapamadžija

"Prethodne tri školske godine smo sprovodili seksualno obrazovanje u srednjim školama, u drugim razredima u Vojvodini i bilo je čak 80 škola uključeno. Radili su profesori iz tih škola: pedagozi, psiholozi, biolozi i svi koji su to hteli da rade. Deca su bila oduševljena, jer smo imali povratne informacije o tome, a povećala su se i znanja pošto smo pre i posle kursa radili sa njima jedan test", objašnjava sagovornica Oradija.

Željko Savić ne želi seksualno obrazovanje koje nameće, kako on tvrdi, gej lobi. Edukacija je potrebna, ali prema njegovom mišljenju, ona bi morala da bude proširena i verskim stavovima.

"U tom seksualnom vaspitanju treba da učestvuje i verski aspekt. Da podjednako svi aspekti društva budu zastupljeni. Seksualno vaspitanje, u smislu da se zaista edukuju šta znači i na koji način da se zaštite i kakve su posledice seksualnog odnosa, pa da se krene sa aspekta medicine, vere i drugih pogleda, pa će onda da dođe do neke promene", kaže Savić.

Zakon u Srbiji kaže da je žena titular odluke o tome hoće li roditi i pod kojim uslovima će to da čini. Ima li partner ikakvu ulogu u tome, što se prava tiče, retoričko je pitanje. Kada govorimo o međuljudskim i partnerskim odnosima, u velikom broju slučajeva ta odluka je stvar dogovora, iako je višedecenijska praksa pokazala da je žena ta koja najčešće sama donosi odluku. Željko Savić kaže da je takva situacija neprihvatljiva i da bi muškarci morali da budu pitani.

"Muškarac bi tu svakako morao da se pita. Samim tim što je taj plod rezultat dvoje ljudi koji su bili u nekom seksualnom odnosu ili, nadam se, ljubavnom, muškarac treba da ima podjednako pravo na tu odluku. To što žena plod nosi u utrobi ne znači da može sama da odlučuje o njegovoj sudbini", kaže Savić

Doktorka Aleksandra Kapamadžija je na pitanje o tome ko ima pravo da odlučuje o abortusu odgovorila veoma kratko i bez dodatnih pojašnjenja.

"Odluka o trudnoći treba uvek da bude samo ženina!", 

Kapamadžija kaže da postoje brojni razlozi zbog kojih pravo na prekid trudnoće ne bi smelo da se ograničava, ali da su maloletničke trudnoće možda najbolji primer.

"Maloletnička trudnoća se uglavnom završava abortusom ili rođenjem deteta koje nije ni planirano, ni željeno i može imati velike posledice po majku i dete. Njena mladost je prekinuta, one ne nastavljaju školovanje, to su nezreli ljudi koji još nisu spremni ni za zajednicu, a te zajednice najčešćenisu bračne, pa i kada jesu, one se završavaju brzim razvodom kasnije u životu. I ta trudnoća ako se nastavi rizičnija je, jer je to mlad organizam koji još nije sasvim razvijen", kaže Kapamadžija.

Podataka o maloletničkim trudnoćama u Srbiji, na žalost, nema iz brojnih razloga, a ta činjenica dovoljno pokazuje kakav je odnos države prema ovom problemu.

Što se dostupnih podataka o abortusu u Srbiji tiče, situacija je relativno alarmantna. U Srbiji se godišnje uradi oko 17.000 abortusa, iako neki istraživači kažu da taj broj ide i do 50.000. Najviše žena koje su imale abortus je u životnoj dobi od 25 do 34 godine. Žene trudnoću najčešće prekidaju posle prvog ili drugog deteta, jer žele da se vrate na posao i grade karijeru.

Oralnu kontracepciju u Srbiji koristi tek devet odsto žena, a u Evropi je taj procenat iznad 50 odsto. Za žene koje su u braku abortus nije ozbiljan hirurški zahvat već sredstvo za kontrolu rađanja.

P. Klaić

Na ovom linku preslušajte emisiju "Za i protiv: pravo na abortus"