Punk on the rocks

"Tolmin - lepo mesto za festival". E, mogli bi da naprave tablu upravo sa tim sloganom koja će vas sačekati na ulazu u ovaj mali, tihi gradić na severozapadu Slovenije. Metalci su otišli kući (Metal Days festival je trajao od 24. do 30.7.) kako bi prelepi planinski teren prepustili mnogobrojnoj i šarolikoj pankerskoj publici. Za poslednjih pet godina, Punk Rock Holiday istinski je izrastao u jedan od najbitnijih događanja u okvirima jednog posebnog muzičkog žanra koji se iznova revitalizujei privlač i mladu publiku. Zamislite na bini Descendents, NOFX, Strong Out, Agnostic Front, Donots, Millencollin, The Toasters, Bouncing Souls, Jello Biafra & GSOM, No fun at all... Da da, pankerski raj ipak postoji.

Omamljujući i prijatni planinski ambijent svakako je retkost kada pričamo o lokacijiama mnogih poznatih festivala. Upravo zato odlazak na Punk Rock Holiday predstavlja i jednu vrstu avanture jer vam pomenuti krajolici, osim odličnog životnog saundtreka, nude i super propratne aktivnosti kao što su vožnja bajsom, kupanje u reci Soči, rafting, paraglajding... Zato, u budućnosti, upotpunite ovaj ugođaj sa omiljenom vam adrenalinskom dozom dobrog provoda.

Prvi oficijelni dan festivala počeo je na najbolji način. Sunce, hiljade mladih ljudi iz celog sveta zbog kojih je pank i dalje živ i zdrav i jedna uzvrela atmosfera u vazduhu. Što bi rekli, odma' u glavu, jer su glavnu binu delile velike face: Flag, The Toasters, Bouncing Souls i Descendents.

Majkara i Bouncing Souls

Pres konferencije se održavaju preko dana tako da sam imao čast da porazgovaram sa Gregom Antoniom, pevačem benda Bouncing Souls, a posebna čast mi je bila što sam, konačno, uhvatio omiljenog člana Descendents/ALL družine, basistu Karla Alvareza (opširnije ćete čitati na sajtu O radija). Pevač Majlo je otišao na rafting (ili na koledž), a Karl mu je bio dostojna zamena. Intervjue smo završili na vreme, taman da ispratimo nastup super grupe pod imenom Flag, koji su startovali na glavnoj bini već oko lapo osam. Dobro poznati dredovi, cvike i žestoki glas Kita Morisa (Black Flag, Circle Jerks, OFF!) privukao su solidan broj ljudi koji su se, možda po prvi put, susreli sa ovim bendom. I odmah da razjasnimo stvar: to je u stvari Black Flag, samo su zbog nesuglasica oko originalnog imena (ko je tu prvi smislio ime, kome idu pare od autorskih prava, itd) sada samo Flag, a pored Morisa tu je dvojac iz Descendentsa (ne možeš bez njih), bubnjar Bil Stivenson i gitarista Stefan Egerton, na basu je osnivač grupe Black Flag Čarls Dukovski koji je zaključno sa albumom "Slip it in" (1984) zapisao važne stranice novije pank rok istorije. Ne smemo zaboraviti i Dez Kadenu, još jednu staru kuku (Black Flag, Misfits) koja je u bendu Flag zadužena za ubojite gitarske rifove i vokalne deonice. I svirka je bila u pravom old skul fazonu. Kratko, sirovo i jasno, što je danas prava retkost. Pankerski bendovi se naprosto nadmeću ko će imati bogatiju produkcije, komplikovane aranžmane koje samo oni razumeju, pa mogu zaključiti kako grupa Flag u stvari predstavlja jedan filter iz koga curi sama esencija panka. A Kit Motis ima 61 godinu, pa vi sad vidite...

Uvek sam smatrao da je mutacija ska muzike i pank roka jako ozbiljna mešavina i da nije za svakoga. Eksplozija ovakvog zvuka, koju smo doživeli sredinom devedesteih, malo mi je i zgadila ceo taj popularni pravac ili sam ga jednostavno prerastao. Napravio sam ovaj uvod kao bi se opravdao što nastup legendranih The Toasters iz Njujorka nisam gledao duže od pola sata. Jeste, postoje 35 godina. Jeste, spadaju u prve koji su doneli taj drugi talas ska muzike i pomešali ga sa pankerskim rfovima... Avaj. Sve je to bilo lepo, bend je uživao i kvalitetno svirao tako da je na pravi način obojio atmosferu u publici koja je polako dolazila sa kupanja. E, onda negde oko 23:00 prostor ispred glavne bine bio je krcat! Ne mogu da procenim, ali siguran sam da je cifra došla i do 5.000 ljudi jer su svi nestrpljivo čekali još jedne heroje iz Njujorka, večno mlade Bouncing Souls. Bend je pre nekoliko dana izbacio novi album "Sipmlicity" tako da je ovogodišnji PRH bio odličan povod da se provozamo kroz jednu pravu muzičku priču koja traje od 1989. Horsko pevanje, skakanje sa bine, igranje... Sreća i veselje. Moram dodati da su Bouncing Souls ubedjivo najbolje zvučali prvo festivalsko veče, sve se čulo do najsitnijeg detalja a bend je pokazao zašto i dalje ima snage i logike da ide napred. Ali, da se ne lažemo, 50 odsto publike čekalo je kultne Descendentse, koji su na binu izašli oko pola jedan posle ponoći i tu je bio kraj. Mislim pozitivan kraj.

Majlo, osvežen rafting vožnjom, izjavio je kako mu je ovo najlepši festival na kojem je nastupao (potpuno sam mu poverovao) a onda su set otvorili sa furioznom "Everything Suck". U publici delirijum, svi pevaju, milsim da se i obezbeđenje pomalo zbunilo kada je onolika rulja krenula na binu. Ali svi su samo hteli da dodirnu Majla, otpevaju po koju sa njim, a onda se izgube u mnogobrojnoj publici. Sve je bilo idealno dok, negde na polovini koncerta, nije krenuo jak pljusak. Naravno, niko ne ide, svi su tu samo što neke stvari postaju teže. Nema više fotkanja, ljudi skaču na tebe sa bine (malo sam se smorio od toga) i ne znaš kako da pridržiš sva ta klizava tela.

E, onda sam se dosetio. Popeo sam se na drugi kraj bine i kao neka VIP osoba lepo sam uživao u pesmama omiljenog mi benda. Svirka je na momente bila "pijana", tu i tamo se ispadalo, ali je sve to davalo pravi Descendents šmek. Članovi benda se samo pogledaju, prasnu u smeh i nastave dalje. Pored standardih himni (Coolidge, Silly Girl, When I get Old, Nothing With You), bend je izveo i nekoliko novih stvari sa aktuelnog albuma "Hypercaffium Spazzinate". Negde pred kraj, konačno sam skupio hrabrosti, prišao Majlu i sa njim otpevao refren pesme "I’m The One".

A oni su i dalje jedinstveni, stari i dobri. Nezaobilazan kompas shvatanja alternativne muzike, vodič kroz život, uputstvo za upotrebu mozga, a i kofeina. Kiša je stala negde pola sata posle koncerta a publika je zadovoljna otišla ka svojim šatorima, hostelima, hotelima i privatnom smeštaju. Neki su možda zaboli i na Beach bini kako bi im se slegli utisci (i pivo). Meni je sada tek jasno da je Tolmin idealno mesto za festival. Jasno mi je i da nestrpljivo čekam drugo veče.

Dušan Majkić