Dojo: Muzika nas sve spaja

Dunja Dačić, poznatija po svom umetničkom imenu Dojo, objavila je svoj debi album Solstice krajem prethodne godine. Ukoliko niste do sada bili upoznati sa njenim magičnim, ambijentalnim svetom, onda je sada pravo vreme za to, pogotovo što je u, kako sama kaže, naletu inspiracije za stvaranje.

Koji su tvoji prvi kontakti sa muzikom?

Krenula sam da sviram klavir kad sam imala devet godina i sviram ga i dalje. Mislim da sam znala da želim da se bavim muzikom već sa deset godina. Želela sam da stvaram nešto svoje i krenula sam od jednostavnih stvari, recimo razloženih akorda i tada je sve krenulo.

Šta te je najviše oblikovalo kao kantautora?

Pa hmm... Ne znam. (smeh) Iskreno, slušam svu moguću muziku koja postoji i sve ima uticaj na mene. Ako mi se nešto svidi, uzeću segmente iz različitih žanrova muzike, izobličiću ih i učiniti svojim.

Tvoja muzika je prilično ambijentalna i slikovita. Kada bi morala da izabereš jedno mesto ili neki predeo da je opišeš, šta bi to bilo?

Lothlórien, šuma iz Gospodara prstenova. To bi definitivno bio moj prizor.

Kad smo već u tom domenu vizuelnog, tvoji nastupi su specifični po tome što na njima uglavnom imaš vizuelizacije i projekcije. Da li smatraš da je takva multimedija budućnost svih svirki?

Pa ne bih rekla da je budućnost baš svih svirki. Svako mora da se prilagodi tome kako se oseća i tome šta odgovara njegovom radu, da li to zapravo odgovara žanru muzike kojim se bavi. Ja sam vizuelna osoba i smatram sebe filmskim kompozitorom, to je ono što bih volela da radim. Samim tim je i moja muzika filmska i dok je stvaram u glavi imam slike koje je prate. Sigurno ću nastaviti sa tim projekcijama na svirkama i menjaću ih jer mi je bitno da na taj način publici predstavim neki svoj svet.

Uzimajući to u obzir, da li onda smatraš da je izražen vizuelni identitet bitan za muzičara?

Da. Kakav god da je, šta god da izabereš – just own it. Bitno je da si to ti, da je to ono što predstavljaš i što ti osećaš. Šta god da je unutar tebe – da li su to možda šminka i kostimi ili je sasvim nešto drugačije, samo treba da dolazi iskreno. Dokle god ta osoba stoji iza toga, bitno je.

Da li postoji neka svirka koju si zapamtila kao omiljenu?

Trenutno je to svirka Bože Vreće koja se održala u Mikseru u Beogradu. Bila sam u potpunom transu. Kunem se da sam videla belu auru oko tog čoveka dok je bio na sceni i to me je potpuno slomilo. Pokušala sam da pričam sa njim, ali se to više svelo na moje plakanje od oduševljenja. (smeh) Ima sjajnu energiju i toliko je iskren i fenomenalan, uvukao je celu publiku u svoj svet.

Da li smatraš da muzika može da promeni svet?

Da, naravno! Muzika je nešto što nas spaja, nešto što je najiskrenije iz duše. To je čista emocija koja prevazilazi sve granice. Zaista je neverovatna, može da nas uteši, da nas razume, da nas odvede u druge svetove, da nam prikaže nešto što nismo do tada videli... Mislim da iskreno oplemenjuje dušu.

Navedi pet pesama za koje smatraš da mogu da promene nekome život.

Heores Bouvija, Gloria Peti Smit zato što je to za mene kad sam čula prvi put bilo nešto neverovatno, Street Spirit Rejdioheda, Silence Pi Džej Harvi i... Betovenova VII simfonija.

Za kraj, reci nam kakvi su ti planovi, da li možemo da očekujemo neke skorije svirke ili možda neko novo izdanje?

Prvu svirku imam 24. januara u klubu Gun u Beogradu, posle toga bih volela da organizujem neku svirku i u Novom Sadu. Za sada su mi u planu spotovi za koje čekam da se završe i puste u svet. Iskreno, nisam ni prestala da radim otkad sam završila album, imam neki nalet inspiracije, tako da imam dosta pesama koje čekaju da se uobliče u album. Ne želim zasigurno da kažem da ću do nekog određenog datuma izdati bilo šta, ali  sigurno ću ove godine izdati još jedan album... Ako ne i dva. (smeh)

Dunjinu muziku možete slušati na njenoj Bandcamp stranici, a ceo intervju sa njom možete poslušati u produžetku.

S.B.