Lifestyle / Zanimljivosti
Kiosk K67: Dizajn ispred vremena, danas otrgnut od zaborava
Kiosk K67 Saše Mehtiga, nastao pre više do pola veka, definitivno je našao svoje mesto u svetskoj istoriji industrijskog dizajna. Izvezen je u više od 30 zemalja širom sveta, uključujući Veliku Britaniju, Japan, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez. Izložen je u Muzeju moderne istorije u Njujorku, hipsteri u Berlinu ludiju za njim, a u nekim klubovima se koristi i kao DJ kabina.
Decenijama su ovi kiosci bili deo urbanog pejzaža jugoslovenskih gradova, a onda su, tiho, nestali sa ulica. Danas je aktivna zajednica koja čuva od senke zaborava legendarno delo Saše Mehtiga. Gordana Glišić u svom vlasništvu ima čak dva kioska, kojima je nadenula i imena - Žika i Kića.
"Dugo ih nema na ulicama, tako da taj ko ih je zapamtio sa ulica već ima poveći broj godina. Baš volim tu retro priču i htela sam da napravim nešto po uzoru na DJ pult koji je od Kioska napravljen na njujorškom Tajms skveru, jednom prilikom. Međutim, moja potraga za tim K67 kioscima je prilično dugo trajala, jer ako ih pronađem, ako ih vidim negde, ili su bili u jako lošem stanju, da prosto nisu mogli da se transportuju, a da se ne raspadnu. Ili nisam mogla da pronađem kome pripadaju", priča ona.
OBRATI PAŽNJU
Prvobitno je htela da kupi samo jedan kiosk, koji bi stajao na njenom placu gde bi organizovala žurke za društvo. Kako kaže, svaki kiosk ima svoju priču i namenu.
"Moj prvi kiosk se zove Kića, nalazi se na mom placu i malo je zapostavljen, trenutno. U pitanju je bazični model, u odličnom stanju. Išla sam čak u Zrenjanin po njega. Drugi, Žika, je jedan od najređih komada koji postoje - u pitanju je trouglasti model. Za sada ih u Srbiji, koliko znam, ima dva. Jedan je dugo stajao ispred Sava centra kao eksponat dok je drugi Žika", priča Gordana i dodaje da sa njima ima velike planove.
Kiosk K67 u Njujorku
U međuvremenu, iznajmila je još jedan kiosk koji se nalazi na autobuskoj stanici u Valjevu. Nazvala ga je Mile, no Valjevcima je poznatiji pod imenom Kioskić. Iako je godinama stajao napušten, Gordana je odlučila da ga oživi. Tu je nedavno otvorila i kafić, a Mile gostima, kako kaže, ne nudi samo piće nego ljubav za poneti, što je i u skladu sa crvenom bojom. Organizuje i retro bazare, a cilj joj je da oživi ceo prostor. Kultni status koji je Mehtigovo delo dobilo u međuvremenu, donelo je kioscima drugi život, kao i jednom od junaka naše današnje priče - Miletu. Ako je nešto staro, ne mora da znači da manje vredi, nego da samo nije sagledano sa prave strane, poručuje naša sagovornica.
"Volim restauracije, renovacije, vraćenje u život nekih starih stvari. Meni je to bukvalno terapija i ja uživam u svakom svom kiosku. Nije mi to bio zadatak, nije mi to bilo kao opet neka obaveza, više mi je, prosto, ljubav. Zaista nisam upoznala osobu, bez obzira na to koliko godina, ima da je kiosk, taj crveni kiosk, izazvao neku negativnu emociju. Ima zaista neku moć da izvuče ljudima osmeh i neku nostalgiju koja je pozitivna", zaključuje ona.
Kiosk K67 u slovenačkom Kopru
Rešenje nastalo krajem šezdesetih, u vreme kada su dizajneri bili opčinjeni mogućnostima koje je plastika, kao relativno nov materijal omogućavala, izgledalo je i tada ali i danas vanvremenski, kao da je iz nekog naučno-fantastičnog filma. Ceo kiosk težak je svega 700 kilograma, moguće ga je sastavljati na mali milion načina, što je samo dokaz Mehtigove genijalnosti. Fabrika Imgrad proizvodila je ove kioske sve do bankrota 1999. godine. Priznanje za svoj rad Saša Mehtig dobio je tek krajem 2017. godine od Društva dizajnera Slovenije.
M. L.
