.
Trenutno
Music mix by Marko
 Marko Balać
Lifestyle / Zanimljivosti

Govori tako da te Sloveni razumeju II deo

07.10.2019.

Pričaj interslovenski da te svi Sloveni razumeju, ideja je od koje je pošao vanredni profesor informatike na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu, Vojtech Merunka. On je radio na projektu osmišljavanja veštačkog jezika koji bi bez učenja i problema spontano razumeli svi Sloveni. Uloga mu je prosta - da olakša komunikaciju između predstavnika različitih slovenskih naroda, a isto tako, pomaže i pripadnicima drugih naroda, koji ne govore nijedan slovenski jezik, pri komunikaciji sa Slovenima.

.

Ovaj jezik osmišljen je tako da bude upotrebljiv u svim slovenskim zemljama i zasniva se na prirodnim karakteristikama jezika, uz pretpostavku da su međusobno dovoljno slični da bi omogućili kompromisan jezik koji bi otprilike bio razumljiv svakom Slovenu. Interslavic je nastao kao rezultat desetegodišnjeg rada češkog profesora Vojtecha Merunka i holandskog lingviste Jana van Steenbergena.

 

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Kad god se razmišlja o jeziku razmišlja se i o ljudima koji pišu i pričaju tim jezikom kaže Branka Bubanj nastavnica srspkog jezika u osnovnoj školi Đorđe Natošević.

"U jeziku se ogleda karakter naroda, istorija i tradicija. Zbog toga ljudi vole da uče strane jezike jer će na taj način upoznati drugi narod. Pokušaji da se naprave zajednički jezici odavno postoje. Ili je reč o veštačkom ili o pravljenju kombinacija raznih jezika jer je želja ljudi da što lakše i jednostavnije komuniciraju. Pošto ima dosta slovenskih jezika, među njima postoji dosta sličnosti. E sad, šta ćemo sa strancima koji žele da naseljavaju zemlje gde je u upotrebi neki slovenski jezik. Ako me sretne na ulici neko ko uči ovaj međujezik pitanje je, ako logički razmišljam, da li ću ja njega razumeti. Ne znam kako će to funkcionisati, jer je pred njim mnogo problema, i samo neki entuzijasti bi odista mogli da se bave ovim jezikom. Svaki jezik ima i svoj rečnički fond, narod odakle crpi nove reči što je koren odakle jezik potiče. Ako tog korena nema kako ćeš ti taj jezik nadograđivati? Svaki jezik je živ, on se menja i to sve zahvaljujući narodu koji ga govori. On je taj hranitelj koji daje jeziku da živi i raste. Ako nemaš zemlju iz koje jezik potiče onda je on osuđen na kratkotrajnost", kaže Branka.

Jezik nazvan međuslovenski ili interslovenski ima oko 37 hiljada reči, pojednostavljenu gramatiku kako probleme ne bi pravile specifičnosti pojedinih jezika. Polazi od 15 slovenskih jezika i iz njih po matematičkom modelu veštački bira reči. Vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Češkoj i autor međuslovenskog, Vojtech Merunka objašnjava da ideja nije da on zameni bilo koji od jezika od kojih je nastao, nego samo da pojednostavi komunikaciju.

 

"Apsolutna prva prednost je visoka razumljivost jezika bez potrebe učenja, ako znate bilo koji slovenski jezik možete spontano da ga razumete. Narodni jezici su žive kategorije, koje nose kulturu i istoriju i sve ono što je povezano sa narodom koji ga govori. Naš jezik je pomoćni instrument i mi ne želimo da on zauzme bilo čije mesto niti će imati specijalnu kulturu, mi želimo da ostanemo na osnovnoj i primitivnoj ulozi u životu modernog čoveka koji živi u ovom vremenu i mnogo putuje. Mislim da bi recimo u javnom prevozu, muzejima, turističkim destinacijama mogle da postoje informacije na međuslovenskom jer bi se onda koristila automatska razumljivost, i to bi na neki način povezivalo sve naše kulture", rekao je Merunka gostujući na O radiju u emisiji "O tome se priča".

Vojtech Merunka za emisiju "O tome se priča"

Nastavnica Branka Bubanj se pita i šta je sa rečnikom, u slučaju da se pokuša napraviti jedan zajednički jezik za sve Slovene.

"Ako ćemo tražiti slične i zajedničke reči onda će taj rečnik biti dosta skroman, u delu gramatike ćemo nailaziti na probleme jer nemaju svi padeže, neko ih ima sedam neko manje, tako da je taj deo dosta problematičan. Ako ćemo govoriti o glagolskim oblicima, opet postoji razlika. Tu je i pismo, jedni pišu latinicom, drugi ćirilicom tako da moramo imati i dva pisma. Tu su problemi sa kojima će stručnjaci imati dosta posla da se sve uskladi ako imaju nameru da naprave međujezik.  Ko će tim jezikom govoriti? Sloveni koji su međusobno u komunikaciji donekle se mogu sporazumevati, nešto razumemo nešto ne. Imala sam zanimljivo iskustvo na jednom seminaru u Bugarskoj kada sam bila u susretu sa slovačkim, bugarskim, ruskim i makedonskim jezikom. U slobodno vreme smo pričali svako na svom jeziku, jer nam je bilo interesantno da vidimo kako ćemo komunicirati. I ta jednostavna komunikacija je išla, a ukoliko neko nije razumeo neku reč trudili smo se da pronađemo sinonim ili opisno da je kažemo. U takvim komunikacijama nisam sigurna da nam je potreban međujezik", objašnjava Branka Bubanj i kaže da svako ko uči neki jezik želi da upozna narode i kulturu tog jezika.

ccc jpg

Međutim, prema rečima Vojtecha Merunke mladi Sloveni sa drugim Južnim Slovenima uglavnom komuniciraju na engleskom jeziku, a mogli bi i na lakši način  - koristeći međuslovenski jer njega ne moraju da uče. Najlakši i najprimenjiviji način bi bilo postojanje prevodioca, poput Gugl Translate opcije, ali kako je Vojtech rekao, on zahteva mnogo novca i vremena.

"Ja sam objavio nekoliko naučnih radova iz oblasti inforomatike na temu automatskog prevoda. Naš jezik, međuslovenski, bi bio dobar pomoćni međuinstrument jer bi njegov prevod bio lakši nego našeg govora na engleski. Tome doprinose i rečenične konstrukcije jer mi imamo padeže, gramatičku strukturu i možemo da govorimo kako hoćemo, ali problem nastaje jer Gugl ne može da razume takve rečenice. Naša strategija jeste popisivanje i praćenje algoritma, ali ja nemam dve godine vremena i pola miliona evra. Ali kada bih imao, imali bismo prevodioca. Ovaj jezik zahteva multidimenzionalnu analizu, na njega se ne može gledati kao na jednu liniju već kao matematifčki grafikon. Struktura mu je potencionalno multidimenzionalna", rekao je naš sagovornik.

Međuslovenski se svrstava u polu-veštačke jezike. Potiče iz staroslovenskog jezika i raznih improvizovanih jezika, vekovima korišćenih kod Slovena u svrhu sporazumevanja sa drugim slovenskim narodima, na primer, u višenacionalnim sredinama ili u novije vreme, na internetu. I gramatika i rečnik se zasnivaju na sličnostima i zajedničkim osobinama svih slovenskih jezika. Za razliku od Slovija, šematskog jezika čija se gramatika zasniva na principu esperanta, međuslovenski je prirodan jezik koji izbegava svaki veštački element. Njegovo težište više leži u razumevanju, nego u lakom učenju. Međuslovenski može da se piše ćirilicom i latinicom.

Ovaj jezik svoje vatreno krštnje imao je u filmu "Obojena ptica" iz 2019. godine u kom likovi govore međuslovenskim jezikom, zbog toga što reditelj Vaclav Mohul nije želeo da se bilo koja nacija identifikuje sa filmom koji priča priču o holokaustu i dečaku Jevrejinu koga roditelji šalju kod rođaka u neimenovanu državu Istočne Evrope. 

J.Mijatović

 

.
Svake godine pred ovaj datum se digne ozbiljna prašina. Da li slavimo Noć veštica ili Svetog Luku? Ova diskusija nije usamljena.…
.
Od raznobojnih kuća u londonskom Notting Hillu, do pogleda na njujorški Manhattan Bridge, postoje mesta širom sveta koja su poslednjih…
.
Poslednjih nekoliko meseci na našim ulicama primetan je najnoviji svetski trend. Kada bi imali pravo jednom da pogađate o čemu…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
    
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?