Tetovaže i pirsinzi: Misija rušenja predrasuda

Živimo u svetu u kojem je sve više stvari dopušteno, normalno i ne predstavlja tabu. Tako je i kada se radi o tetovažama i pirsinzima. No, da li je i biznis, odnosno poslovni svet sličnog mišljenja? Da li posodavci imaju nešto protiv naših sličica na telu? Da li možeš biti učiteljica ako si izbušila nos ili obrvu? Ovo je dugo smatrano simbolom buntovnog i rizičnog ponašanja, ali danas sve više srećemo istetovirane doktore, nastavnike ili direktore.

Međutim, prema objašnjenju psihologa iz oblasti ljudskih resursa i zapošljavanja, određeni poslovi zahtevaju formalan i sveden izgled zbog profesionalnog odnosa prema klijentima.

Photo: www.theodysseyonline.com

Posebno se to odnosi na poslove koji podrazumevaju direktnu komunikaciju sa ljudima, recimo na šalterima, u osiguravajućim društvima, bankama, sudovima, javnim ustanovama i slično. Cilj je da se izbegne skretanje pažnje sa informacije koju zaposleni prenosi klijentu.

Ukoliko se školujete za neki od ovakvih poslova, a ipak volite savremeni body art, postoji jednostavno rešenje. Kako je za O radio objasnio novosadski tattoo majstor Oskar iz salona Tatoo Spot Chicken Leg, najbolje je prve tetovaže raditi na mestima koje lako možete pokriti odećom.

"Moj savet je da prva tetovaža bude što manja i da bude nešto što može da se prekrije kratkom majicom. Dakle nešto na rebrima, na stomaku, a ako je već u pitanju ruka, da to bude unutrašnja strana. Muškarcima bih savetovao da razmotre neko mesto na butinama ili nozi, odnosno nešto što će svakako u 90 odsto slučajeva biti već prekriveno garderobom", redlaže Oskar.

                 Photo: Support Tattoo and Piercings Tumblr

Dobre vesti stižu iz Omladinske zadruge "Pobednik". Prema rečima direktorke Valentine Krstić Budimirović poslodavci koji studentima nude poslove preko ove zadruge uglavnom nemaju ništa protiv tetoviranja i bušenja. Kako je objasnila, to su uglavnom povremeni i sezonski poslovi, i nikada do sada nije bilo prigovora ove vrste.

"Nije bilo nikakvih problema. Poslodavci nam nisu slali povratne informacije u vezi sa tim. Njima je bitno da su oni odgovorni, radni, vredni, da odrade to zbog čega su došli. Nikome do sada nisu smetali pirsinzi i tetovaže", kaže Valentina.

A iskustvo jedne mlade pedagoškinje iz Sombora, pokazuje da je besprekornim rezultatima rada moguće uticati na promenu stereotipa koji se i dalje vezuju za body art. Ana Miloš je u somborskoj osnovnoj školi danas jedna od najomiljenijih učiteljica, ali na početku nije sve išlo sasvim glatko.

"Imam dosta pirsinga na licu, veoma su upadljivi i vidljivi. Kada sam konkurisala za rad u osnovnoj školi direktorica je bila zaista fer, ali me je dobronamerno savetovala da skinem minđuše, što nisam poslušala. Međutim, pravi problemi su došli na medicini rada, gde mi je bila potrebna potvrda da sam sposobna za rad sa decom. Doktor me je tada uputio kod psihijatra i rekao da nema šanse da radim sa decom, jer je to psihijatrijsko oboljenje", ispričala nam je Ana.

Dodala je da su i kolege, kao i roditelji, imali komentare na njen fizički izgled, ali da nije odustala i već na prvom roditeljskom sastanku im je rekla da treba da sude po njenom radu. "Rekla sam im da mi daju mesec – dva sa decom, i onda ako budu imali prigovora na moj rad, a ne na moj fizički izgled onda ćemo pričati dalje. Međutim, posle se niko više nije žalio", kazala je Ana.

Posavetovala je sve mlade koji neguju sličan stil da, dok tragaju za poslom, budu spremni na negativne komentare, kao i na "gomilu predrasuda", ali da ne odustaju. Prema njenom mišljenju, te predrasude su nastajale decnijama, a da bi bile srušene trebaće još više vremena.

"U toj misiji rušenja predrasuda, mladi moraju biti duplo strpljviji, dvostruko finiji i duplo ljubazniji i nikako da idu 'đonom' u svoju odbranu. Treba da pokažu svetu i okolini da fizički izgled, kada se radi o pirsingu ili tetovaži, nikako ne određuje ličnost ili kompetenciju neke osobe", dodala je ona.

Potrebno je dodati još i da u Priručniku za borbu protiv diskriminacije na radu, koji je izdao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, piše da je nezapošljavanje osobe koja ima pirsinge na licu ili tetovaže, uz obrazloženje da se to neće dopasti klijentima, diskriminacija po osnovu izgleda koja je zabranjena Ustavom Srbije. U ovom slučaju postoji više pravnih sredstava za zaštitu od narušavanja ličnih prava.

M.L.