Lifestyle / Tehnologija
Veštačke inteligencije ne treba da se plašimo
Veštačka inteligencija u poslednje vreme rapidno je napredovala. Čak toliko da su neka od najvećih imena u svetu tehnologije, među kojima je i mogul Ilon Mask, zatražila da se razvoj stopira na šest mesci zbog rizika po društvo i čovečanstvo. Kakva nas onda budućnost čeka? Da li sci-fi filmovi postaju stvarnost, da li veštačke inteligencije treba da se plašimo ili pak da je prigrlimo i iskoristimo na najbolji mogući način? Postavlja se pitanje šta o tome misle oni koji čine budućnost - studenti.
Student anglistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mihajlo Matković ne vidi budućnost crnom, poput one u filmskom serijalu Matrix gde se ratuje protiv mašina koje žele da kontrolišu svet.
"U ovom momentu sam nešto optimističniji po pitanju veštačke inteligencije i ne bih rekao da se plašim. Ali, naravno, vrlo mi je jasno da veštačka inteligencija može da se zloupotrebljava kao i svaki drugi izum. Mislim da se mi već borimo sa mnogim drugim stvarima, poput medijskih manipulacija, lažnih vesti i iskrivljenih činjenica. Sama mašina kao mašina koja ustaje protiv čoveka vrlo mi je dalek pojam u ovom momentu", kaže naš sagovornik.
OBRATI PAŽNJU
Kao neko ko studira jezik i književnost, Mihajlo kaže da ne vidi veštačku inteligenciju kao preveliku pretnju na tom polju.
"Ne mogu da zamislim da veštačka inteligencija može da preuzme ulogu profesora i da zameni živi kontakt. Koliko god ona može da imitira i procesuira informacije i neko znanje za vrlo kratak period, ta imitacija prosto nema suštinu i dušu. Pogotovo u kontekstu jezika i književnosti, inteligencija bez svesti ni nema toliko smisla", smatra Mihajlo.
Potrebno je naglasiti da veštačka inteligencija kakvu danas znamo nije ništa novo i da se na njoj radi još od 50-ih godina prošlog veka. Prvi koji je počeo da radi na toj ideji je Alan Turing, koji je u svom članku iz 1950. pod nazivom "Računari i inteligencija" dao predlog testa pomoću kog može da se utvrdi da li je mašina inteligentna – ako ne možemo da je razlikujemo od čoveka, radi se o inteligentnoj mašini. Prošlo je mnogo vremena od tada, a veštačka inteligencija je za kratak period brzo napredovala, o čemu svedoče razni AI botovi poput onog Bingovog i sve popularnijeg OpenAI-ovog ChatGPT-ja.
Student primenjenog softverskog inženjerstva na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Stefan Štrbac kaže da je logično da se ono što se izrodilo iz IT sektora proširi na sve druge pore društva.
"Verujem da je to jedna dosta lepa stepenica na putu za neke naredne stepenice i da će u bliskoj budućnosti veštačka inteligencija da pomaže oko redovnih stvari u kući ili našeg redovnog života i svakodnevnih obaveza koje sad moramo da radimo. Mislim da će sve te stvari moći da idu mnogo lakše, mnogo brže. Sigurno da neće doći do neke greške, ako ostavimo veštačkoj inteligenciji tome da se bavi", smatra naš sagovornik.
Na pitanje koliko je realno da u budućnosti doživimo nešto poput scenarija Matrixa, Terminatora i sličnih sci-fi filmova, Stefan smatra da se to neće desiti za našeg i života naših predaka.
"Pogotovo sad kad imamo Maskov nedavan zahtev da se stopira razvoj ChatGPT-ja i da se malo zaustavimo s tim. Tako da mislim da će to, ipak, biti kontrolisano, da neće moći baš toliko da se vine. Ako pričamo o hiljadama godina, vekovma kasnije, ne bih isključio tu mogućnost da u nekom momentu totalno promenimo pogled na svet i generalno život, da se to u potpunosti promeni baš zahvaljujući veštačkoj inteligenciji", kaže Stefan.
OBRATI PAŽNJU
Naš sagovornik dodaje i da veštačke inteligencije ne treba da se plašimo, već treba da iskoristimo potencijal koji ona nudi.
"Treba da prepoznamo gde to može da nam koristi i da pametno to nekako koristimo, da sačuvamo naše vreme. Kad imamo mnogo bolje alate koji će nam pomoći da ga uložimo u neke druge stvari koje su nam draže, nego bilo šta za šta nam je oduzimalo dosta vremena. Veštačka inteligencija nam u tome svakako može pomoći", ističe Stefan.
Veštačka inteligencija mogla bi u bliskoj budućnosti da bude od velike koristi u medicini. Primera radi, Google je nedavno na godišnjem događaju za zdravstenu negu "The Check Up" najavio da radi na ultrazvučnoj dijagnostici i terapiji protiv kancera. Student doktorskih studija biomedicinskih nauka Dragan Turanjanin ne vidi ništa loše u tome, ako će olakšati posao lekarima i poboljšati kvalitet lečenja.
"Sve što bi vodilo ka tom ishodu ja podržavam i zaista bih voleo da se sva ta tehnička, uslovno rečeno, unapređenja, koje medicina može da doživi i dese u što ranijem periodu. Mislim da će radiologija doživeti jedan od najvećih procvata u smislu integracija veštačke inteligencije, koja će moći da olakša prepoznavanje različitih diskretnih promena na odgovarajućim imidižing metodama, kao i hirurgija. I dan danas postoje praktično oni filmski roboti koji mogu da vrše hirurgiju i slično. Tako da u medicini ima prostora da se veštačka inteligencija integriše u brojne grane. Sve što može da pomogne bolesnom čoveku treba da se uvede u redovnu kliničku praksu", naglašava Dragan.
Veštačka inteligencija je svakako nešto što se već sada uveliko implementira u sve pore društva. Čak i ako se stopira na šest meseci, njen razvoj sigurno neće prestati. Na nama je da prihvatimo neizbežne promene, a kako studenti kažu, nema razloga da se plašimo. Kao i sve novitete, veštačku inteligenciju treba da iskoristimo na najbolji mogući način, a može nam biti od velike koristi.
S. Rudakijević
