Pametni uređaji - sjajni, ali nebezbedni

Povezali ste kućne uređaje na internet i sada možete njima da upravljate. Ali problem je što vrlo lako i neko drugi može njima da upravlja! To je trenutno jedan od najvećih problema Internet of Things (IoT) tehnologije, zbog čega IoT još uvek nije u većoj meru u upotrebi.

Možda ste već videli snimke na Jutjubu kako se dron približava zgradi sa pametnim sijalicama i uz pomoć malog kompjutera bežično preuzima kontrolu nad tim sijalicama, tako da osoba koja upravlja dronom može da ih pali i gasi kad god poželi. Sijalice su gotovo bezazlen primer, ali šta se dešava kada neko preuzme automobil ili neki drugi uređaj?

"Bezbednost je jedan od najvećih problema Internet of Things. Procenjuje se da će do 2020. biti oko 25 milijardi uređaja povezanih na internet. Ti uređaji nisu baš nalik na naše računare, koji mogu da teraju jako kompleksne stvari – to će biti embedded uređaji, kao što su tosteri, pametne sijalice koje već postoje i takve stvari koje imaju ograničenu memoriju i procesore. I šta će da se desi? Kod operativnih sistema i nekih softvera kod kojih se uoče propusti izdaju se zakrpe. Ko će redovno administrirati toliko uređaja i šta će se desiti sa onima koji više ne mogu da se nadograđuju tako da sigurnosne zakrpe ne mogu da se primene na njih?", kaže softverski inženjer Aleksandar Bakalov.

IoT je na početku razvoja, a Srbija u ovoj oblasti ne kaska za svetom i u Novom Sadu postoje i kompanije i pojedinci koji se time bave.

"Novi Sad je jedan od nekoliko pametnih gradova u svetu i to je nešto po čemu grad polako postaje poznat. Pre nekoliko meseci ugrađeni su senzori za parking kod Fakulteta tehničkih nauka. Kad pređete kolima preko parking senzora, regustruje se da je parking zauzet. To je primer pametnog grada", kaže Bakalov.

Sve više uređaja postaje pametno. Povezuju se jedni s drugima putem interneta, što nam olakšava svakodnevicu. Možemo putem aplikacije da ugrejemo kuću pre nego što uđemo u nju, upalimo i ugasimo svetla, proverimo da li smo isključili peglu. To može da bude sjajno, tek kada problem bezbednosti ne bude toliko veliki. Dok se to ne reši, privreda i korisnici i dalje rade na razvijanju različitih pametnih predmeta. U svetu postoji Makers zajednica, a novosadska je jedna od deset najagilnijih u Evropi! Oni funkcionišu na principima otvorenosti i razmene ideja.

"Suština Makers pokreta je da čovek sam nešto napravi, da ne koristi gotove komponente i to stalno pominjemo u našim prezentacijama – nije poenta naučiti kako se koristi 3D štampač, već od jednog kafemata napraviti 3D štampač. Problem koji se pojavio u svetu je nedostatak kreativnosti – Makers zajednica je potekla iz SAD, gde su primetili da je sa stanovišta obrazovanja svaka nova generacija jača, mnogo više se zna teorije, ali je došlo do pada kreativnosti", objašnjava nam Zoran Rončević iz Makers pokreta.

Makersi kreativnost žele da podstaknu kod srednjoškolaca, pa organizuju radionice na kojima oni sami prave pametne uređaje. Kako su povezani sa drugim Makers zajednicama u svetu, mogu da nabave hardver za pravljenje čega god.

"Ljudi i deca su uspeli da dođu u kontakt sa tehnologijom koja se tek pojavljuje i to je nešto što smatramo vrhunskim uspehom – da premostimo jaz između siromašne Srbije koja nema dovoljno novca da tu tehnologiju dovuče, da ovde imamo te fabrike, ali smo obezbedili našoj zajednici da imaju kontakt sa nekim uređajima koji čak ne postoje ni u Evropi. Tako smo prvi imali uređaj za prepoznavanje govora Alexa", kaže Rončević.

Hackster radionica

Kreativnost može da se podstakne i igrama iz Internet of Things oblasti, kojih nema mnogo u svetu. U Novom Sadu jedan tim razvija takvu igru i na proleće će sa sugrađanima testirati jedan njen deo.

Sagovornici O radija kažu da hardver nikad nije bio jeftiniji i da može da se nabavi u mnogim prodavnicama elektronike ili na internetu. Ako želite da počnete da se bavite pravljenjem pametnijih uređaja, dobre platforme su Hackster.io i Arduino.cc.

Ako želite da vidite šta prave i kako rade Makersi u Novom Sadu, posetite Novosadski sajam od 6. do 8. marta, kada će na obrazovnom sajmu Putokazi pokazati robote i uređaje koje su napravili.

Jasna Žugić