...
TRENUTNO18:00 - 00:00Music Mix by Bea

Lifestyle

Na sunce uz oprez

10.07.2020.

Odavno nije tajna da je prevencija najbolja zaštita, a tekuća godina nas je više puta podsetila i uverila u tu činjenicu. I dok su maske protiv koronavirusa postale normalan vid borbe protiv nevidljivog ali prisutnog neprijatelja, jedan prirodni fenomen, iako u znatnoj meri može da pomogne, godinama unazad nam zadaje probleme, pogotovo leti. Da bez sunčevih zraka nema života potuno je jasno, ali je takođe veoma izvesno da preterano izlaganje ovim zracima može da nas dovede u neprijatnu, čak i fatalnu poziciju. Šta se uopšte dešava kada se sunčamo?

.

Deo zračenja izazvanog termonuklearnim reakcijama najbliže zvezde stiže do naše planete za nešto više od osam minuta. Uz svetlosne zrake, Sunce nam šalje toplotu, ali i UV zrake, od kojih se izdvajaju tri najznačajnija: UVA, UVB i UVC. UVC zraci se uglavnom apsorbuju u ozonskom omotaču i ne dopiru do Zemljine površine, dok UVA i UVB zraci prolaze kroz atmosferu i glavni su krivci našem ograničenom boravku na nepokrivenoj i nezaštićenoj površini od sunca.

I za to možda da ima leka. Naučnici godinama pokušvaju da stvore kreme i ulja određenih zaštitnih faktora, koji se razlikuju po brojevima i zajednički se nazivaju SPF (sun faktor protect). Kombinacijom organskih i neorganskih sastojaka koji apsorbuju UV zrake, prave se kreme za sunčanje i dobijaju određeni zaštitni faktori. Ako je taj broj, na primer, 15 to znači da će 1/15 zraka proći kroz zaštitni sloj koji se nanese na kožu. Mnogo toga zavisi i od tipa kože, znojenja, delova tela ili kvašenja kože. Računica je, međutim, ipak malo komplikovanija i nije linearna. Pa iako će dvostruko veći faktor doneti i veću zaštitu, to ne znači da će preostali zraci, koji prođu kroz zaštitni faktor, pružiti i duplo duže vreme na suncu. Takođe, ukoliko nanesete zaštitni faktor 50, ne znači da ćete moći ceo dan da budete zaštićeni od UV zraka.

kremazasuncanje jpg

Šta kažu stručnjaci? Plastični hirurg Sanja Škrbić preporučuje što kraći boravak na suncu, uz obaveznu upotrebu krema sa što većim zaštitnim faktorom, bez obzira na tip kože koji posedujete. Najugroženiji su ljudi svetle puti, svetlih očiju, plave i crvene kose koji nikad ne tamne. Takvi ljudi imaju tip kože koji u sebi nema melanocita, a koji je odgovoran za zaštitu.

"Svakako treba koristiti maksimaln zaštitni faktor 50, koji je po američkoj nomenklaturi 100 i ako može bez sunčanja. Na plažu ne bi trebalo ići pre 16 časova", kaže naša sagovornica.

Ako nas ipak zavara umor ili neka knjiga, pa se previše izložimo sunčevim zracima, može doći do ozbiljnih posledica. Prvostepene opekotine, ili kako se stručno zovu epidermalne, odlikuju se crvenilom i bolom, a opasne su ako je zahvaćen veći deo tela, jer dolazi do dehidracije. Zato se treba što pre skloniti sa sunca, rehidrirati se, hladiti i hidrirati kožu. Nikako ne treba koristiti masti tipa Jekoderm i slične, jer one blokiraju oslobađanje toplote. Treba primeniti princip proste fizike, odnosno, preterano dovedenu enegriju treba jednostavno odvesti. Jednostavno, hlađenje mokrim peškirom. 

Ako se ipak dogodi drugi stepen opekotina, stručno nazvan dermalna površina opekotina, koja se javlja uz plikove, tada je obavezno da se javite doktoru koji će opekotine previti i obraditi. Uz sve ovo, često se dešava i sunčanica sa svojim specifičnim simptomima. Važno je napomenuti da nije bitna samo temperatura, već i indeks UV zračenja, koji bi trebalo proveravati. Takođe, često se dešava da se izgori i na planini usled veće nadmorske visine.    

suncanje jpg

Kada govorimo o aspektu zdravlja, tačno je da se 7-dehidroholestorol pretvara uz UV zrake u vitamin D3 i da nam je taj vitamin neophodan za normalno funkcionisanje organizma, pogotovo za metabolizam kalcijuma i fosfora koji je odgovoran za normalan rad mišića i kostiju. Ovaj vitamin se takođe može uneti i hranom, a najvažniji sastojci su riba, riblje ulje, puter i jaja.

I na kraju, kreme za sunčanje nisu jeftine, možemo li se nekako snaći i iskorisiti stare i neproverene mešavine raznih ulja? Kao i svuda, izgleda da nauka ne dozvoljava pretpostavke amatera, samim tim i pokušaje spravljanja najboljih "babinih" recepata za ceo dan na suncu. Najčešće se preporučuje kantarionovo ulje, koje realno ima smisla jedino ako se koristi nakon dolaska sa plaže i upotrebi se ako se narednih 12 sati ne izlaže UV zračenju, a da pre toga nismo izgoreli i dobili opekotine.

Da bi stvar bila još gora, na suncu, baš kantarionovo ulje koje u sebi sadrži fototoksične susptance hipericin i pseudohipericin, reaguje tako da otpušta slobodne radikale, izazivajući crvenilo, pucanje kože i plikove. Ako se ipak odlučite za, recimo, maslinovo ulje, njegov zaštini SPF je dva, pa ukoliko vam to odgovara, slobodno ga koristite. Naravno i maslinovo i kantarionovo, kao i druga ulja, imaju puno dobrih dejstava na kožu, ali što se tiče zaštite od UV zraka, ipak treba koristiti medicinski proverena sredstva.

Jovan Vanja Marjanović

Možda te još zanima:

.

UV zračenje opasnije u mlađem uzrastu

"Hronični efekti sunčanja 'dolaze na naplatu' posle više decenija izlaganja suncu", rekla je za naš radio dermatovenerolog, doktorka Tatjana Roš.…

.

Dobra ishrana može da zaštiti od Sunca

Sezona letovanja je počela i mnogi se za Sunce pogrešno pripremaju - u solarijumu. S druge strane, sunčanje, loša ishrana…

.

The Moth

Postanite pravi internet moljac

.

Sport kome korona ništa ne može

Do momenta kada će nas koronavirus pustiti iz svojih kandži, moraćemo da se ponašamo u skladu sa situacijom. Događaje poput…

.

Važno je ko je šta rekao

Društvene mreže olakšavaju nalaženje uzora i stupanje u kontakt sa njima. Dok je pre samo deset godina bilo nezamislivo da…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Marko
  • 11:00 Leto na O radiju

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo