.
Trenutno
Superoperater
 Petar Klaić i Jelena Mijatović
Društvo / Zdravlje

UV zračenje opasnije u mlađem uzrastu

13.06.2018.

"Hronični efekti sunčanja 'dolaze na naplatu' posle više decenija izlaganja suncu", rekla je za naš radio dermatovenerolog, doktorka Tatjana Roš. Ona je ukazala na štetnost ultraljubičastog zračenja, koje utiče na nastanak raka kože, posebno u mlađim, tinejdžerskim godinama.

.

Sezona sunčanja uveliko je u toku. U želji da imaju zavodljivi, preplanuli ten, mnogi od nas satima borave na suncu, a koliko je to štetno po zdravlje, pitali smo dermatovenerologa, doktorku Tatjanu Roš. 

"Nekad smo smatrali da je sunce blagorodno za nas i da nećemo imati dovoljno D vitamina ukoliko se ne budemo izlagali suncu. Mislili smo da je preplanuli ten znak zdravlja, a to je sve počelo pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Sedamdesetih godina su stigli solarijumi i svi su se rado izlagali suncu. Pojam sunčanja je postao vrlo popularan", kaže doktorka Roš.

Ona objašnjava da su ljudi i tada znali da ako se ne čuvaš, a izlažeš se suncu, da ćeš da pocrveniš i da će biti bolno. Da bi manje bolelo, treba  nešto namazati, potom se koža ljušti, pa sve ispočetka. "Prvi preparati su bili fokusirani samo na to da ne budemo crveni, jer je to bio problem, boli, pa ne možeš da spavaš. Ti preparati imali su reklamu npr. 'da pocrnimo, a ne izgorimo', imajući u vidu samo te, akutne efekte, koji su neprijatni za naš organizam."

Kada je prošlo više decenija, počeli su da se javljaju hronični efekti. Kako navodi doktorka, posle dugogodišnjeg sunčanja koža više nije lepa, jer se pojave fleke i duboke bore. Opšti izgled takve osobe govori u prilog značajno ubrzanog starenja u odnosu na one koji se nisu sunčali. "Nije to 'samo' sunce. Sunce ima više vrsta zračenja, ali recimo da to ultraljubičasto izaziva najveću energiju, pa može da izazove i najveće probleme", kaže dr Roš.

sunceee jpeg

Doktorka je istakla da je mnogo ozbiljniji hronični efekat to što ultraljubičasto zračenje izaziva rak kože, zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila solarijume u red karcinogena. Kako kaže, UV (ultraviolet) zraci utiču na nastanak svih oblika raka kože, ali najčešće se govori o melanomu, jer ukoliko se ne otkrije na vreme, melanom ima običaj da se proširi po čitavom organizmu i zahvati brojne organe, a u tim fazama se teško može boriti sa bolešću, te dosta ljudi umire od tog oblika karcinoma. 

Naša sagovornica je posebno naglasila da se smatra da do dvadesete godine primimo gotovo polovinu UV zračenja koju primimo u toku čitavog života. "Što je osoba mlađa, osetljivija je. Neretko srećem pacijentkinje, mlade žene, koje su koristile solarijum pre 10 ili 15 godina, upravo u tom kritičnom, tinejdž periodu, od četrnaeste, petnaeste godine, za koji se danas smatra da može da donese najveće probleme. Neke od njih ga koriste i danas, jer valjda još nisu saznale da to nije dobro. Kod nas ne postoji zakon koji ograničava upotrebu tih lampi, koje se čak ni ne kontrolišu. Njihova ispravnost i doza zračenja se ne kontroliše." 

Što se tiče dobrih strana izlaganja suncu, dr Roš kaže da vitamin D jeste važan, ali da moramo uzimati dovoljno provitamina D putem ishrane, da bi, uz sunce, naš organizam mogao da proizvede vitamin. Prema istraživanjima, potrebno je pola sata na suncu da bismo stvorili vitamin D iz provitamina i da je dovoljno da nam budu izloženi lice, vrat i podlaktice.

Stoga, doktorka smatra da nema opravdanja za to da sedimo na najjačem suncu u vreme kada "prži". "Ja uopšte više ne koristim reč sunčanje. Mi treba da imamo u vidu da sunce napada našu kožu i zato mi potamnimo, stvori nam se više melanina, to je naš odbrambeni mehanizam. Naša koža to ne radi da bismo mi bili lepši, već da zaštiti sve ono što je unutra u nama. Treba da menjamo način pogleda na to šta je estetika."

uvab png

Dr Roš savetuje da se sklanjamo od sunca, da se ne izlažemo direktno, naročito kada je visok UV indeks. Ukoliko nismo u mogućnosti da nađemo neki dobar zaklon, poput "debele" hladovine, treba da nosimo odgovarajuće šešire i odeću od specijalnih materijala koja nas štiti u većoj meri, što proizvođač posebno označava na etiketi. Kako kaže, vrlo je važno da koristimo naočare sa sertifikovanim filterom, koji blokira 99 odsto UV zračenja. 

Kremu za zaštitu od UV zračenja treba naneti 20 do 30 minuta pre izlaska na sunce. Nakon sat i po do dva, potrebno je namazati još jedan sloj u dovoljnoj količini. Ukoliko se dosta znojimo ili smo izašli iz vode, zaštita će biti manja, te doktorka preporučuje obnavljanje sloja kreme.

Prema njenim rečima, dermatolozi smatraju da nije prihvatljivo u svrhu zaštite koristiti faktor koji je manji od 30. "U kozmetičke preparate stavljaju se i niži faktori, jer se podrazumeva da oni nisu namenjeni zaštiti od sunca, već imaju antiage uticaj. Preparati u Evropi sa maksimalnom zaštitom obeleženi su sa SPF 50+ i smatra se da bilo koji veći sun protection factor postaje besmislen, jer faktor 50+ blokira 98 odsto UV zračenja. Ne postoji mogućnost da blokiramo 100%."

Doktorka Tatjana Roš opominje da na svakom kvalitetnom preparatu, da bi se po današnjim standardima smatrao dobrim, mora da postoji oznaka UVA u jednom kružiću, što znači da nas taj preparat štiti i od ultraljubičastih A zraka, koje je medicina kasnije istražila, u smislu njihovog štetnog dejstva. Od tri dela spektra ultraljubičastih zraka, A zraci najviše prodiru do zemlje. 

Jovana Golubović

.
Amazon je patentirao novu verziju svog virtuelnog asistenta Alexa, čija je osnovna funkcija briga o zdravlju korisnika, tako što registruje…
.
Nakon tragičnih posledica konzumiranja droga i smrti srednjoškolaca na beogradskim splavovima, borba protiv upotrebe droga postala…
.
U životu se često osećamo usamljeno i neshvaćeno, što može da dovede i do stanja depresije. Ova bolest je česta kod mladih…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?