Sećanje na tvorca pop-art kulture Endija Vorhola

Bio je i jedan od prvih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti.

   Umetnik koji je ostavio neizbrisiv trag u modernoj umetnosti, autor čija dela i danas privlače pažnju javnosti celog sveta, tvorac pop-art kulture Endi Vorhol preminuo je na današnji dan u Njujorku 1987. godine.

   Tokom svog živopisnog života taj stvaralac je odavao utisak samouverenog i bledunjavog žgoljavca koga ozbiljan svet vuče za nos, međutim iako je bio kontroverzan, ekscentričan, neozbiljan, omiljen i antijunak, nikada nije bio sposoban da nekome učini nešto nažao.

   On je intrigirao svojim delima, muzikom i filmovima, ali i privatnim životom. Šezdesetih godina postao je gej ikona i uspeo da preživi pokušaj atentata koji je, kako je pokazalo vreme, ostavio veliki uticaj na njegovo psihičko stanje.

   Bio je i jedan od prvih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti.

   Vorhol se rodio 6. avgusta 1927. u Pitsburgu, kao poslednje od troje dece u porodici Andreja Vorhola. Otac, ruski emigrant iz mesta Mikova na području današnje Slovačke, jedva je uspeo da prehrani porodicu, pa u tipičnoj priči "trbuhom za kruhom" 1914. godine odlazi u Ameriku kako bi pokušao da ostvari američki san. Kao rudar uspeva da sebi obezbedi i dalje skroman ali bolji život, pa mu se u toj borbi sedam godina kasnije pridružuje i supruga Julija.

   Nakon toga rodila su se i Endijeva braće, Pavel 1922. i Džon 1925. godine. Majka se brinula o sinovima, a u retkim trenucima slobodnog vremena pravila je veštačko cveće od papira i opuštala se uz ručni rad. Upravo je ona ohrabrivala nesigurnog dečaka u crtanju, bojenju i slikanju, nagrađujući ga čokoladicom za svaku sliku u bojanki.

   Bledunjavi dečak je tokom 60-tih od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike i na mnogo načina je sa krugom istomišljenika definisao tu deceniju. Tada je počeo da slika poznate američke proizvode, kao coca-colu, ali i poznate ličnosti poput Merlin Monro i Elizabet Tejlor.

   Godine 1963. osnovao je atelje "The Factory" i oko sebe je okupio slikare, pisce, muzičare i poznate undergraund ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini, a slike je radio u serijama, čime je postigao ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da samu umetnost pretvori u masovni produkt.

   Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti, Vorhol je zapravo načinio revoluciju u umetnosti, zbog čega je njegov rad veoma brzo postao popularan.

   Od tog perioda njegov rad se okreće oko američke pop kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Bio je okružen prijateljima i saradnicima i upravo to sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere.

   Važne ličnosti iz njujorškog undergraund umetničkog i filmskog sveta pojavljivale su se i u njegovim filmovima, što ukazuje na Vorholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima. Krajem 60-tih već je i sam bio zvezda i često se pojavljivao u štampi sa svojim super zvezdama iz Fabrike.

   Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roj Lihtenštajn, kasnije su postali sinonim za taj pokret, a Vorhol je postao poznat i kao "Pope of Pop".

   Tokom 70-tih i 80-tih bio je mnogo "mirniji" ali je i dalje doživljavao uspeh kod kritičara.

   Jedna od glavnih tema istoričara umetnosti je pitanje kako je Vorholova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu, a i on sam je to pitanje postavljao u intervjuima, razgovorima sa savremenicima i u publikacijama.

   Tokom karijere pravio je erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi crpe snagu ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje, a njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima.

   Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika zapravo i jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crtež koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreni. 

   Vorhol umire u svojoj 58. godini, a prema novinskim izveštajima dobro se oporavljao posle rutinske operacije žučne kese pre nego što je preminuo u snu od iznenadnog infarkta. Sahranjen na grkokatoličkom groblju u predgrađu Pitsburga. 

Izvor: Tanjug