Graham Candy: Čast je biti deo Egzita

Vlasnik hita She Moves, svestrani Novozelanđanin iz Berlina, Graham Candy, razgovarao je sa nama pre sjajne svirke koju je imao na Fusion stejdžu.

Prvi put si u Srbiji i na Egzit festivalu, kako se osećaš pre svirke?

Stvarno sam srećan što ćemo svirati ovde. Ceo bend je uzbuđen zbog svirke, jedva čekamo da izađemo na stejdž! Počastvovan sam što dolazim sa Novog Zelanda, a sviram u Srbiji. Videćemo šta će se desiti, donosimo mnogo energije, tako da žurka može da počne!

Svirao si na čuvenom Glastonberiju ove godine, kakav je tvoj stav u vezi sa muzičkim festivalima? Da li misliš da je to dobra prilika da novi ljudi čuju tvoju muziku?

Naravno. Volim da budem u studiju, ali su mi svirke dosta bitne. Smatram da je to najveća nagrada za muziku, kada ljudi zapravo mogu da je čuju uživo. Mislim da su festivali kao što su Egzit, Glastonberi, Lolapaluza i ostali sjajna prilika za mlade izvođače, jer im daju šansu da budu primećeni. Mi zaista dajemo sve od sebe na stejdžu i sve na kraju uvek ispadne zabavno.

Vrlo si svestran, baviš se između ostalog i glumom, osim što praviš muziku. Da li smatraš da je bitno za autore da istražuju druge vidove umetnosti osim one u čijem polju stvaraju?

Za mene je zdravo da se bavim i fotografijom, plesom i glumom, osim što pravim muziku, jer su to sve moje strasti. Ali s druge strane, postoje ljudi koji su strastveni samo u vezi sa jednom stvari – uzmite Džimija Hendriksa za primer – on je bio toliko zaluđen samo svojom gitarom i istraživanjem zvuka.
Recimo, kada me neko pita šta od svega čime se bavim najviše volim da radim, zaista nemam odgovor jer volim sve. Bavim se muzikom jer sam to najviše ja, to su moje kreacije i moja osećanja. Sve u svemu, svi umetnici su različiti i svako treba samo da sluša sebe i svoje potrebe.

Da li možda možemo od tebe da očekujemo u budućnosti neki multimedijalni projekat koji će ujediniti sve čime se baviš?

Svakako. Želim sa bendom da radim na kombinaciji različitih medija za nešto što bismo radili za projekat koji će imati dobrotvorni karakter. Takođe, imam u planu projekat koji će biti potpuno drugačiji od svega što sam radio do sad i niko neće ni znati da sam to ja! Imam svoju ludu stranu koju želim da iskažem na drugačiji način i nije mi potrebno da ljudi etiketiraju to kao nešto moje. Nikada nećete saznati da sam to ja!

Tvoja muzika je pozitivna i lepršava, prosto ne mogu da zamislim da se ljudi ne osećaju dobro dok je slušaju. Koja muzika čini da se ti osećaš dobro?

U poslednje vreme slušam pesmu Lost In The Light kanadskog muzičara Bahamas. Ako je niste do sada čuli, obavezno je preslušajte. Ako se ne osećate dobro, raskinuli ste sa partnerom, posvađali ste se sa mamom, samo pustite ovu pesmu i svi problemi će nestati.

Šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti? Osim inkognito multimedijalnog projekta, naravno?

(smeh) Iskreno, i dalje se smatram bebom u muzici. Tek tri godine sam na sceni, imam toliko toga da istražim i naučim. Sledeći album će biti zreliji jer ću i ja biti stariji, a i dosta stvari mi se desilo ove godine. Prošao sam kroz užasan raskid i sve te emocije planiram da pretočim u novi materijal. Sve u svemu, moja muzika će zvučati dosta zrelije i mislim da je to sjajan put za svakog muzičara, da spozna sebe i konstantno napreduje.

Sofija Balać