Kultura / Film
Vratili Hamleta u vikinško blato i rezultat je maestralan
Hajde da malo izvučemo tog Hamleta iz helanki i mizanscena kojim vladaju kameni dvorci, grandiozne odaje i elegantni hrtovi. Hajde da ga vratimo u 10. vek, u Dansku, odakle je inače, u hladnoću, blato i sirovo vikinško nasilje i nordijsko sujeverje, među osvajače i robove, berzerkere i žrtve.
Tako nekako je, a pade mi na pamet dok sam gledao film "The Northmen", režiser Robert Egers obrazložio snimanje ovog istorijskog umetničkog bisera.
Roberta znamo još od ranije. Napravio je najbolji horor poslednjih decenija, bez ikakve konkurencije, "The Witch" i psihološku dramu koja govori o samoći i padu u ludilo "The Lighthouse". Ko je gledao ova dva mračna i duboko atmosferična filma, zna kakvu estetiku može da očekuje u najnovijoj filmskoj instalaciji Šekspirovog "Hamleta".
Priča je vekovima poznata i hiljdama puta prepričana u pozorištima širom sveta. Brat ubija brata, kralja jedne od nordijskih kraljevina i ženi se njegovom kraljicom. Kraljev sin svedoči tom surovom činu i beži, samo da bi se vratio deceniju i po kasnije, željan osvete.
Egers je, kao što rekoh na početku, Hamleta (ovde je to Amlet kojeg glumi odlični Aleksandar Skarzgard) gurnuo u mračnu viziju nasilnog i brutalnog srednjevekovnog Skandinavskog poluostrva. Amlet, posle bega, stasava u berzerkera – vikinšku mašinu za ubijanje sklonu magičnim pečurkama sa snagom medveda i žeđi za ubijanjem koja nadmašuje životinjsku. On pljačka slovenske predele u Zakarpatju, gde dobija glas o tome da je njegov stric oteran na Island gde je postao farmer zajedno sa bivšom kraljicom, Amletovom majkom i vernim vojnicima.
Amlet dobrovoljno postaje rob, žigoše se žigom strica Fjolnira i putuje na Island do njegovog imanja na kojem će se odigrati poslednji čin krvave osvete.
Egers je dakle Hamleta vratio korenima. Tako duboko, da se gledaoci dobrano nagutaju magle, kiše i polumraka u ta dva sata dinamične drame. Film je prepun nasilja, praznoverja, vračeva (jednu od vračara igra i Bjork), vizija pod uticajem pečuraka. Scene sakaćenja dominiraju Amletovim osvetničkim putem i kao kod starog dobrog Šekspira, niko živ ne preteče, samo što ovog puta sve to izgleda kao horor iz kojeg nema buđenja.
Nikol Kidman kao kraljica Gudrun odigrala je maestralnu ulogu zle kraljice, Klaes Bang kao stric Fjolnir dostojan joj je partner. Anja Tejlor-Džoj standardno je uverljiva kao ruska robinja u koju je Amlet zaljubljen i koja čini okosnicu njegove "biti ili ne biti" dileme.
Ovo je priča o osveti, izdaji, o ljudskoj nemogućnosti da se izdigne iznad tih ubilačkih poriva i započne novi život. To je film u kojem ćete o vikinškom svetu steći mnogo utemeljeniju sliku nego u seriji Vikinzi. Nema ovde ni zrna romantike o neustrašivim ratnicima i moreplovcima. Zlo je zlo, a dobro će dobiti sve šanse da se u zlo pretvori. Baš kao u životu.
Petar Klaić
