Ko je naručio Dizni papazjaniju sa svim prilozima

Britanskom sjajnom glumcu Kenetu Brani ne da se prosto da režira kvalitetan film poslednjih godina. U ovoj dekadi gledali smo prilično prosečne filmove: "Tor", "Džek Rajan", "Pepeljuga", "Ubistvo u Orijent ekspresu", ali nijedno od tih ostvarenja nije uspeo da zabrlja tako maestralno kao "Artemis Fowl".

U pitanju je tinejdžerska avantura premijerno prikazana ovog proleća na Diznijevom striming kanalu, a snimana prema seriji knjiga irskog pisca Oena Kolfera. Priča prati dečaka genija koji istražuje šta se dogodilo sa njegovim kidnapovanim ocem, što ga vodi kroz magično svet vila i vilenjaka u potrazi za misterioznim i opasnim predmetom, kojeg žele da se domognu i njegovi potonji neprijatelji.

"Artemis Fowl" je zamišljen kao serijal filmova još od kad je kompanija Dizni otkupila prava za film. Knjiga ima ukupno osam, što je u gramzivim diznijevskim glavama, koje odlučuju, značilo osam nastavaka na koje će mladi širom sveta bacati novac. A, onda su angažovali Keneta Branu koji se već čitavu deceniju ispostavlja kao daleko bolji glumac nego režiser i kola su odmah krenula nizbrdo.

Važno je imati u vidu da je ovaj film zamišljen kao jedan od osam nastavaka, jer kada počnete da ga gledate, već posle izvesnog vremena zapitaćete se šta to u stvari imate pred očima. Zavrteće se slike zamišljenog sveta kojim dominiraju vilenjaci, a statiraju brojne bajkovite živuljke, a mi kao gledaoci dobijamo sijaset isprekidanih video klipova o različitim likovima i događajima koje je neko spojio u jedan celovečernji film.

Artemis (Ferdia Šou), ovde izgrađen kao veoma hladan i proračunat dvanaestogodišnji detektiv, pokušava da pronađe predmet koji bi mogao da uništi čitav svet kako bi ga zamenio za svog kidnapovanog oca i već ta potka potpuno se razlikuje od onoga što se dešava u knjizi. U knjizi je ovaj dečak u stvari super pametni negativac, ali neko u Dizniju je smatrao da publika to neće lako progutati, pa su dečaku oprali ručice i napuderisali ga da bude dobrica. No to nije jedini problem. Fowl je klinac koji ima izuzetne intelektualne sposobnosti, ali je u filmu ostao nekako dvodimenzinalan. Brana se toliko trudio da u sat i po prvog filma strpa sve što može, kako bi nas upoznao sa raskošnim svetom koji je osmislio irski spisatelj. Zbog toga radnja skače sa lika na lik, kao da nam prepričava gomilu anegdota o stanovnicima tog sveta.

Tako publika gubi glavnu nit, povremeno se pitajući ko je ovde glavni lik, šta je glavna priča i kuda  sve ovo uopšte vodi. I dok učimo ponešto o svakome, na kraju ne znamo ništa ni o kome, a ponajmanje o dečaku sa kojim bi trebalo da saosećamo, da ga bodrimo i da jedva čekamo sledeću avanturu. Za Artemisa Fowla nas na kraju nije mnogo briga, baš kao ni za njegove prijatelje, neprijatelje, usputne trolove, vilenjake i čitavu tu frenetičnu predstavu.

Pored mladog i neiskusnog Ferdija, ni mnogo iskusniji glumci nisu imali čime da se istaknju. Džudi Denč igra vilenjakinju dobivši ulogu koja joj stoji još grotesknije nego uloga mačke u propalom mjuziklu "Mačke". Artemisovog oca igra Kloin Farel kojeg vidimo samo u zarobljeništvu kako tiho sedi ruku i nogu zamotanih u nekakvu kristalnu papazjaniju. Takođe, Nonso Anozi igra Domovoi Fovlsovog slugu i telohranitelja koji ima mnoštvo nekakvih veština koje teško igde možemo da iskoristimo, toliko su beskorisne.

Ovo je, dakle prvi film od mnogih i kao takav on nam govori samo da se strpimo i da će se sve posložiti u nastavku, ali ni režiser ni Diznijev trust mozgova nisu predvideli da ovakav pristup nema uvek smisla. Jer jedno je napraviti zanimljiv uvod u priču, a sasvim drugo dati publici neki neobavezan pregled sveta o kojem želimo da ispričamo priču.

Film je film, pa i kada pravite uvod, morate ga složiti tako da ima početak razradu i kraj. Holivudski producenti više i ne šapuću kada pričaju kako moraju da prave filmove za sve gluplju i gluplju publiku. I tu svakako ima neke istine. Ali, na publiku dovoljno glupu za ovakav film moraće još dobrano da pričekaju.

Petar Klaić