Jedi sve i uživaj!

Šta da jedemo kada je sve puno alergena, glutena i ostalih "strašnih“ stvari koje se završavaju na – ena? Da li jedemo samo da bismo okačili fotku hrane na instagram, i da li na Balkanu postoje kulinarske zvezde? Sva ova pitanja postavljena su na konferenciji "Moja Kravica Food Talk" koja je održana u petak u Novom Sadu. 

foto: Jasna Žugić

Naravno da se sve nije svelo na priču. Hrane je bilo u izobilju: od 'leba, masti i paprike, pa do egzotičnih specijaliteta od leblebija. A ni slatkiša nije falilo. 

Na prvom predavanju "Meso? Gluten? GMO? Šta da jedem?" panelisti su došli do zaključka da treba da jedemo hranu našeg podnevlja. Možemo jesti sve, ali umereno. Pravila zdravlja se, kako kažu učesnici ovog panela, menjaju svakih šest meseci: danas nije zdravo piti mleko, a do nedavno su svi pričali kako je mleko najzdravije i tako će biti ponovo za par meseci.

Informacije o zdravoj ishrani koje dobijamo deo su marketinških kampanja, ali i modnih trendova i treba ih uzimati s rezervom. Treba jesti sve i uživati u hrani. Panelisti su se složili i da je hrana danas izgubila svoje nutritivne vrednosti u odnosu na hranu koju su jele naše bake te bi trebalo da u svoju ishranu uključimo namirnice koje sadrže više tih nutritijenata (mlada pšenica, lucerka i slično).

Dr Ana Gifing govorila je o greškama u ishrani. Neke od najčešćih su jutarnja kafa (koju ne bi trebalo da pijemo pre doručka, nego tek nakon), preskakanje obroka i konzumiranje voća za doručak. Metabolizam se menja, bez obzira na to šta mi radimo, a najviše u periodu od 25. do 30. godine, pa bi trebalo da u tom periodu više vodimo računa o svojim navikama.

"Nije isto ako sa 18 godina imamo neke nezdrave navike i ako sa 30 nastavimo sa tim navikama. Metabolizam postaje problematičan i mi idemo direktno u bolest", kaže dr Gifing.

Drugi panel bio je posvećen hrani na društvenim mrežama "Od #krmljao do kraljeva instagrama". Diskutovalo se o tome da li nam je bitnije da hranu fotografišemo i podelimo je na društvenim mrežama ili je pripremamo da bi je zaista pojeli. Kada su naši roditelji odlazili u restoran morali su da znaju koju viljušku da upotrebe za salatu, a koju za ribu. Danas, kada odlazimo u restoran treba da imamo predznanje o tome kako da fotkamo hranu, sa koje strane treba da nam bude svetlo, gde stoje salveta i pribor da ne bi odvlačili pažnju i na kojim mrežamama je najbolje da postavimo svoju fotografiju.

Panelisti smatraju da je trend fotkanja hrane rezultat nedostatka vremena. Ljudi su ranije pričali o hrani, a sada im je lakše da je slikaju i tako štede vreme. Ipak, treba praviti razliku između fotografija koje amateri kače na instagram i onih koje su snimane u profesionalnom studiju. Hrana sa instagrama ipak na kraju završi u nečijem stomaku, dok ona iz studija nije za jelo jer se vrlo često, za dobar izgled hrane na fotografiji, koriste građevinski materijali (npr. bitumen). Bez obzira na trend fotkanja hrane, ne bi smeli da zaboravimo da pre svega treba da uživamo u njenom ukusu. 

Na pauzi između dva panela naučili smo da pravimo falafel, a uživali smo u tradicionalnim vojvođanskim specijalitetima koje su pripremile žene iz Bača.

Treći panel bio je najduhovitiji. "Food is the New Fashion: Ko su gastro-zvezde regiona?" Panelisti su se osvrnuli na psovke u kuhinji koje stalno slušamo u kulinarskim emisijama šefova koje čitav svet smatra zvezdama, a zapitali su se i zašto Balkan nema svoj kuvar. Svi su se složili da bi balkanski obrok u nekom svetskom restoranu morao da sadrži dalmatinski pršut, Karađorđevu šniclu i neki bosanski desert.

Nakon priče o hrani, usledio je ručak. Konferencija će trajati do kasnih večernjih sati, a pored hrane učesnici će uživati i u muzici.

Alma Kovčić