...
TRENUTNO00:00 - 10:00Music Mix by Majkić

Društvo / Zdravlje

Zagađen vazduh ubija, ima li rešenja?

05.11.2020.

Pre samo nekoliko dana svet je obeležavao Međunarodni dan čistog vazduha. Tog, 3. novembra, stigla je vest da je Beograd među najzagađenijim glavnim gradovima na svetu. Uz njega, visoku poziciju zaradili su još i Niš, Novi Pazar, Užice i Valjevo.

.

Na specijalizovanom sajtu AirVisual moglo se videti da je vazduh u ovim mestima nezdrav, sa koncentracijom PM2.5 čestica od 162 mikrograma po kubnom metru. Gradski zavod za javno zdravlje, sa druge strane, iste je večeri okarakterisao kvalitet vazduha u Beogradu kao prihvatljiv.

Ovo nije prvi put da se podaci sa nekoliko aplikacija koje prate zagađenje vazduha u celom svetu i zvaničnih institucija koje to čine u Srbiji ne poklapaju. Veoma nezdrav vazduh, zbog kojeg bismo morali da se zatvaramo u kuće i stanove i ne otvaramo prozore, sve se češće dešava. U vazduhu se oseća smrad čađi, hronični bolesnici se žale na brojne tegobe, a dešava se i da zagađen vazduh remeti čulo vida i tera suze na oči.

Postoji još jedan podatak koji nam ne ide u prilog. Po izveštaju EEA (Evropske agencije za zaštitu životne sredne) za 2019. godinu, u Srbiji od aerozagadjenja godišnje umre 15.580 ljudi. Neslavna je to brojka koja upozorava, a u kombinaciji sa pandemijom COVID-19 stanje može biti alarmantno.

Sugrađani sa kojima smo razgovarali jasno su mapirali krivce za ovoliko zagađenje. Sezona grejanja je otvorila stotine hiljada individualnih ložišta, grejanje je krenulo i u daljinskim sistemima koji sagorevaju fosilna goriva i jedni su od glavnih izvora zagađenja. Kada tu dodamo jednu od najprljavijih tehnologija za proizvodnju struje, onu na ugalj, kao i sve gušći saobraćaj, ostaje za čuđenje kako situacija nije i gora od ovoga.

vazduh3 jpg

Kada se i desi da se zagađenje popne do alarmantnih granica, važno je znati da to ne može da potraje dugo, nekada su u pitanju minuti, a nekada dani. Kako god, da bi se smanjio uticaj na zdravlje potrebno je zatvoriti se u kuće i ne otvarati prozore. 

"Preporuka je da se izbegava kretanje na otvorenom. Ne treba da luftiramo prostorije, već da sačekamo da se poprave metorološki uslovi i omogući odstranjenje zagađujućih materija. Sve dok budemo imali ovakvu vlagu u vazduhu, imaćemo i probleme sa zagađenjem", kaže doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ni pored ovakvih parametara panici nema mesta, kaže naša sagovornica. Prema njenim rečima, aplikacije i agencije na koje se često pozivamo kada vidimo nivo zagađenja, pokazuju trenutno stanje koje najčešće bude promenjeno za nekoliko minuta. U ovakvim slučajevima potrebno je posmatrati prosek za 24 sata, kako bi se stekla realna i validna slika o pravoj opasnosti, ako je ima.

"Treba pogledati na našem sajtu indeks zagađenosti. Tu postoje uputstva kako se oni računaju, kako se korsite. Treba samo znati da indeks kvaliteta vazduha predstavlja nešto što se gleda u 24 sata, a ne na osnovu trenutnih vrednosti", objašnjava Sanja Bijelović.

Na drugoj strani, iz "Grupe 27", u kojoj se nalaze brojni ekološki aktivisti iz Srbije, upozoravaju da je opasnost realna i da država mora da počne da se bavi njome. Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole i Grupe 27, za Oradio kaže da je zagađenje vazduha danas politički problem i da se njegovo rešenje u najvećoj meri očekuje od vlasti, koja se ovom temom nedovoljno bavi.

vazduh1 jpeg

"Glavni uzročnik toga što je svake sezone u svakom gradu vazduh zagađen i građani to osete i vide, jesu loše javne politike koje ne rešavaju ovaj problem. Donosioci odluka na lokalnom i republičkom nivou ne smatraju da je kvalitet vazduha nešto čime prioritetno treba da se bave, nego se bave time tek kada se građani požale i mediji počnu da izveštavaju o tome. To je suštinski i dubinski uzrok. Ako gledamo izvore zagađenja, oni su različiti. Sumpor-dioksidi najviše dolaze iz termoelektrana, industrijskih postrojenja. Borani imaju velikih problema sa topionicom baš zbog tog sumpora. Zagađenje tokom zimske sezone potiče od malih toplana, porodičnih ložišta. Saobraćaj tu manje doprinosi", kaže Mirjana.

Ona dodaje kako se nada da zagađenje vazduha treba da bude politički izazov, a ne problem.

"Prošle godine smo videli da je zagađenje ne samo politički, već i ekonomski i ekološki problem. Tema je kompleksna i ne može se rešavati samo iz jednog ugla", tvrdi Mirjana.

Rešenja postoje, kaže naša sagovornica, a mi bi trebalo da pogledamo šta nama treba.

"Treba da vidimo koji su nam problemi najveći, gde su žarišta, koliko novca imamo za rešavanje, koji su nam prioriteti i odakle počinjemo. Kako su druge zemlje rešavale, tako bi trebalo i mi da rešavamo", objašnjava ona.

Poglavlje 27 u pregovaračkoj agendi za pristupanje Evropskoj uniji razmatra sve ekološke probleme koje Srbija mora početi da rešava, a među njima je, naravno i zagađenje vazduha. Naša sagovornica iz Grupe 27 za Oradio kaže da tu nema mnogo pomaka.

"Poglavlje 27 obuhvata zaštitu životne sredine i klimatske promene i to su teme o kojima svet najviše priča. EU je donela Zelenu agendu koja je razvojna strategija do 2050. godine i u srcu joj se nalazi zaštita životne sredine. EU je odlučila da postane ugljenično neutralna i svoju privredu prilagođava tome. Ne znam kako i kada ćemo početi to da rešavamo. Jedini način je da građani dignu glas i da glasno i jasno kažu da žele čist vazduh, čistu vodu, da postoije reke i planine na kojima nisu posečene šume. Dokle god građani to ne artikulišu kao svoj prioritet, mislim da se u Srbiji neće o tome razgovarati kao o važnoj temi", kaže Mirjana Jovanović.

Zagađenje vazduha ozbiljno utiče na naše zdravlje, ali je taj uticaj postao alarmantan pojavom pandemije koronavirusa. Studija naučnika sa Kipra i iz Nemačke, koja je objavljena u časopisu "Cardiovascular Research", tvrdi da, u ukupnom broju smrtnih slučajeva od COVID-19, bar 15 odsto njih uzrok ima i u zagađenju vazduha. U Evropi je taj udeo oko 19 odsto, u Severnoj Americi 17, a u Istočnoj Aziji 27 odsto. Studija nadalje navodi da su to sve slučajevi smrti koji su mogli da budu izbegnuti da je stanovništvo disalo čist vazduh.

"Uzimajući u obzir uticaje zagađenja vazduha na kardiovaskularno i respiratorno zdravlje, veza sa smrtnošću od COVID-19 nije neočekivana", rekli su autori.

Naime, deo smrti koji se može pripisati prekomernom zagađenju, ne podrazumeva direktnu uzročno-posledičnu vezu između zagađenja vazduha i smrtnosti od COVID-19, iako je i to moguće kako navode, već je procenat smrtnosti u direktnoj vezi sa pogoršavanjem zdravstvenog stanja i pratećih komorbiditeta uzrokovanih zagađenjem.

"Verovatno je da čestice imaju ulogu u super-širenju zaražavanja 'favorizovanjem' prenosa", kažu autori studije.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.

Možda te još zanima:

.

Održiva moda čuva životnu sredinu

Održiva moda je alternativa današnjim potrošačkim navikama. Ona je način da se suzbiju hiperprodukcija i hiperkonzumerizam i da se nezasita…

.

Dozvoljena količina aero zagađenja je da ga uopšte nema!

Na društvenim mrežama ne prestaju priče oko zagađenja vazduha u Srbiji. Statusi, komentari, grupe, inicijative, samo su neke od reakcija…

.

Ekologija prioritet samo u lepim mislima

Srbija bi mogla da postane crna ekološka tačka Evrope ukoliko se nešto radikalno ne promeni u prioritetima, kako građana, tako…

.

Podaci o kvalitetu vazduha na tvom telefonu

Zagađenje vazduha je goruće tema u domaćim medijima već neko vreme. Ukoliko želite da pratite stanje vazduha u vašem gradu,…

.

Iz vazduha nas truju toplane i zapaljeni atari

Svake jeseni ista priča: toplane počinju da lože, što čine i brojna domaćinstva. U atarima gori strnjika, a saobraćaj se…

.

Igrajte se boga

Na početku imate samo zemlju, vatru, vodu i vazduh. Ukoliko potrošite dovoljno vremena, stvorićete svet.

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija

Anketa

Šta vam najviše nedostaje u "novoj normalnosti"?

Oradio logo