Društvo / Zdravlje
Zabranom pušenja šaljemo poruku o osnovnim ljudskim pravima
Dve trećine građana u Srbiji su pušači, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Većinu čine aktivni pušači. Svakog dana se popuši više od 70 miliona cigareta, navodi Nacionalna asocijacija studenata farmacije Srbije (NAPSer). Nedavno je u javnosti ponovo pokrenuta priča oko zabrane pušenja u svim zatvorenim radnim i javnim prostorima, nezavisno od njihove namene.
Apel sa tom inicijativom upućen je zdravstvenim i akademskim ustanovama, a još 2021. godine republička Stručna komisija za kontrolu duvana izradila je nove izmene i dopune postojećeg zakona.
Prema trenutnom Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, ugostiteljski objekti, ukoliko su veće površine od 80 kvadratnih metara, a nisu zabranili pušenje, dužni su da odrede prostor u kome je pušenje zabranjeno. Sada je apel da pušenje i u ugostiteljskim objektima bude potpuno zabranjeno.
Doktorka Snežana Ukropina sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da je to jedna od ključnih mera kontrole duvana i zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
"To je mera koja može da dovede do toga da se pušenje manje vidi u javnom prostoru. Samim tim ono ne postaje sveprisutno i toliko vidljivo. Tako se i mladi manji izlažu toj pojavi i samim tim dovodi do smanjenja započinjanja pušenja kod mladih. Najvažniji deo uticaja te vrste mera u kontroli duvana jeste što smanjuje izloženost nepušača i onih koji ne puše u javnom prostoru. Naravno, važno je to i za onaj deo stanovništva koji bi češće ili duže posećivao ugostiteljske objekte, a to sada ne radi jer su nepušači”, objašnjava Snežana.
OBRATI PAŽNJU
Brojne su posledice i opasnosti koje nastaju usled konzumiranja duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu. Danijela kaže da to važi i za pušače, one koji su aktivni, ali i za one koji su izloženi duvanskom dimu, iako su nepušači.
"Tu su prisutni mnogi rizici, naročito različite vrste raka, kardiovaskularnih bolesti, respiratorni problemi. Čak se i taj uticaj pasivnog, kao i aktivnog udisanja proteže na period kasnije u ranoj mladosti i celokpunom životu. Primećeno je da čak i kada nikada ne zapalimo cigaretu, a izloženi smo duvanskom dimu, postoje određene posledice po zdravlje koje se ispoljavaju do kraja života", zaključuje Danijela.
Milan (24) kaže da mera koja zabranjuje pušenje u ugostiteljskim objektima ne bi uticala na njegovo ponašanje i odlaske u kafiće ili restorane, bez obzira na to što je pušač.
"Živim za to da se vidim sa društvom, devojkom, familijom, tako da pušenje nije nešto što bi me odvuklo od toga, da ja ređe izlazim i taj svoj užitak žrtvujem jer ne mogu da pušim negde. U poslednje dve tri godine sam nekoliko puta pokušavao da ostavim ili bar da smanjim, ali se nekako uvek vratim", kaže Milan
Ni Irena (24) ne bi prestala da izlazi u kafiće kada bi se uvela zabrana pušenja u njima.
"Često putujem i u velikom broju evropskih zemalja je zapravo zabranjeno pušenje u lokalima, pa me to nešto ne sprečava da uveče izađem ili preko dana odem na kafu. Razmišljala sam o tome da prestanem da pušim, ali bih se uvek nekako svela na neku razumnu količinu od nekoliko cigareta dnevno i onda nisam prestajala", ispričala je Irena.
Ima i onih koji su nepušači, a koji ne vide ništa loše u tome što neko puši u zatvorenom prostoru, pogotovo tokom izlaska - osim karakterističnog mirisa cigareta.
"Dim mi ne smeta, ali ono što mi smeta je smrad. To se uvuče u odeću, čak iako obučete nešto što nije neophodno prati nakon svakog nošenja, kao što su džemperi ili farke. Ako ste seli sa nekim ko je pušač ili ako ste u nekom zatvorenom prostu gde se puši, smrad je obavezan", tvrdi Radovan.
Prema poslednjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih, Krovne organizacije mladih Srbije, skoro 80 odsto mladih je bar jednom probalo cigarete. Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad objašnjava da istraživanja pokazuju da blago opada broj mladih koji konzumiraju cigarete, ali da se povećava upotreba elketronskih cigareta.
"Na žalost u našem društvu se o cigaretama govori samo u kontekstu poskupljenja, povećanja akciza i kako to može da utiče na kućni budžet. Naravno, postoji veliki broj zdravstvenih institucija i organizacija civilnog društva koje se zaista u veliko meri bave i prevencijom i konzumacijom cigareta, ali se na žalost ne daje veliki medijski prostor."
Dajna dodaje i da bi zabrana konzumacije alkohola u ugostiteljskim objektima poslala poruku koja je u direktnoj vezi sa osnovnim ljudskim pravima.
"To je pravo na zdravo okruženje, zdrav vazduh, zdravu životnu srednu. Uvođenjem ovakve mere, šaljemo poruku da nam je važan kvalitet života svih naših sugrađana i sugrađanki", ističe Dajna i zaključuje da bi se trebalo dugoročno raditi na promociji zdravih životnih stilova.
Svetski dan bez duvanskog dima se obeležava 31. maja, a Svetska zdravstvena organiazcija kaže da se posledice pušenja osećaju u zdravstvenom, ekonomskom i društvenom smislu.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
