...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Majkić

Društvo / Zdravlje

Svetozar i Lara jedini pet-terapeuti u Srbiji

15.09.2020.

Terapija sa specijalno obučenim psima nije novina u svetu, ali je svakako retkost u Srbiji. Lara, šestogodišnja labradorka, jedini je terapijski pas trenutno u Srbiji i upoznala su je brojna deca sa smetnjama u razvoju, kao i mališani u novosadskim vrtićima. Njen vodič je terapeut Svetozar Stevin iz Centra za pet-terapiju "Prijateljska šapa" i on za Oradio kaže da je potrebno mnogo truda ne bi li se "stvorio" jedan pas kojeg terapeuti mogu da koriste u lečenju.

.

"Lara je labrador, ali terapijski psi ne moraju da budu te rase. Ipak, oni se najčešće koriste, zbog svog temperamenta i karaktera. Njih krasi mir i tolerancija. Moraju da prođu specifične obuke i testove kako bi uopšte mogli da postanu terapijski psi", priča Svetozar.

Takvi psi su prilično skupi, pre svega zbog ozbiljne obuke koju prolaze. Svetozar kaže da je pre svega toga potrebno pronaći pravog psa, jer nisu svi pogodni za ovu vrstu posla.

"Ne postoje samo terapijski psi, koji rade sa decom ili sa osobama sa invaliditetom. Tu su i psi pomagači i vodiči slepih. Zajedničko im je da su u pitanju posebno odabrani psi, po strogim kriterijumima, jer ne može svako štene iz legla da se izabere", objašnjava Svetozar.

Bilo mu je potrebo šest meseci da bi pronašao Laru koja je ispunjavala sve zahteve koje je prethodno postavio.

"Našao sam štene posle pola godine, ona je imala tri meseca, prošla je dve procene bihejvioristkinje Dunje Kovač, koja se jedina time bavi u Srbiji. Ona je stručno procenila Laru, a posle toga su usledile osnovne obuke u Srbiji koje se tiču, uglavnom, poslušnosti. Posle su išle obuke u Slovačkoj, Hrvatskoj i Italiji“, objašnjava sagovornik Oradija.

terapija jpg

Prema njegovim rečima, tim okupljen oko Lare ne radi terapije samo u Novom Sadu, već su nedavno počeli da rade i u Subotici i Somboru. Takođe, terapija ne može da se izvodi bilo gde, nego samo u za to predviđenim, kontrolisanim prostorijama.

"Prostorija mora da bude dobro poznata psu, jer on radi na vrlo određen način. U zavisnoisti od problematike koju dete ima, planiramo terapiju koja traje četrdesetak minuta. Prisutni smo, pored Lare, još i defektolog i ja. Roditelji u početku nisu prisutni, a dolaze na tretman tek po našem pozivu. Potrebno je stvoriti poverenje između deteta i terapeuta, što traje oko dve do tri nedelje. Tek kad se steknu uslovi i roditelji mogu da dođu da vide šta mi tu radimo", kaže Svetozar.

A kakvi benefiti se očekuju od ove vrste tretmana?

"Ako pričamo o deci koja imaju motoričke probleme, psi su tu kao motivatori da vežbe koje dete treba da radi, hod ili ustajanje, bude dodatno podstaknuto. Uglavnom su to vežbe u kojima dete treba sa Larom da prošeta do nekog dela opreme. Dete koje se drži za povodac ili za psa ide ka cilju, a ako ima neispravan hod, mi ga ispravljamo usput, jer ono ne obraća pažnju na nas, već je koncentrisano na psa. To je jedan primer", objašnjava Svetozar.

lara jpg

Pet-terapija je nastala pedesetih i šesdesetih godina u Engleskoj kada su psi i ostale životinje počele da se koriste u duševnim bolnicama i sa zatvorenicima. Ljudi koji su se bavili tim stvarima počeli su da šire spektar terapija koje mogu da se rade na ovaj način.

"U Americi je to veoma razvijeno, ali mi smo na žalost daleko od toga. U Srbiji je Lara jedini terapijski pas, a postoji i pas Prva, ona je pas pomagač devojčici sa dijagnozom iz spektra autizma, koju je naš tim za ovu ulogu obučio. Sada smo došli do toga da želimo da raširimo ovu priču, kako bismo mogli da pružimo podršku deci i roditeljima na drugačiji način", kaže Svetozar.

Naš sagovornik je za sada jedini terapeut koji je vodič terapijskog psa u Centru za PET terapiju "Prijateljska šapa", ali kaže da ova vrsta terapije nije jedina koju nude.
 
Samo jedna osoba može da bude vodič psa, a tokom PET tretmana mogu biti uključeni i defektolog, logoped, ili neki dr.stručnjak iz domena pedagoškog rada sa decom. Mi ne sprovodimo samo pet-terapiju, već se bavimo mnogo širom podrškom deci. Pokušavamo da roditeljima na malo drugačiji način pružimo podršku, a deca kod nas mogu da dođu i na kineziterapiju, reedukaciju psihomotorike i na radnu terapiju", zaključuje sagovornik Oradija

P.K.

Možda te još zanima:

.

Grupna psihoterapija za bolji pogled na probleme

Čak 67 odsto mladih u Srbiji bilo je izloženo nekom obliku nasilja i taj procenat progresivno raste poslednjih godina. Bilo…

.

Bes na sve strane: kontrola ili pucanje

Koliko ste puta sebe zatekli u provali besa zbog neke situacije na ulici, u saobraćaju, u redovima, u gužvama raznih…

.

Šta je to Art terapija?

Art terapija - sredstvo isceljenja, blagostanja i razvoja biće održana u Kulturnoj stanici Eđšeg u četvrtak, 17. oktobra. Cilj prezentacije…

.

Anksioznost nije tabu!

Prema analizama i studijama koje ja radila Svetska zdravstvena organizacija, svaka četvrta osoba u toku svog života boluje od nekog…

.

Psihoterapija: Bolje i onlajn nego ništa

Tretman mentalnog zdravlja, kao i sve drugo, sve se više seli u onlajn svet. Ljudi traže više informacija o mentalnom…

.

Atmosfera težine

Klotljudi jedan je od najžustrijih i najodlučnijih bendova sa beogradske scene. Tiho su gradili svoj identitet, prvenstveno kvalitetnim i nezaboravnim…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 05:00 Music Mix by Majkić
  • 11:00 Leto na O radiju

Anketa

Šta vam najviše nedostaje u "novoj normalnosti"?

Oradio logo