Od salse do tanga, pokret koji spaja ljude i ruši predrasude

Petar Stojanović već tri decenije živi ples – od prvih koraka do profesionalnog angažmana. Poslednjih deset godina radi kao instruktor u Plesnoj školi Allegro, gde svakodnevno prenosi svoju strast prema pokretu na polaznike različitih uzrasta. Za Oradio govori o dobrobitima plesa, njegovoj moći da povezuje ljude i oslobađa od straha i predrasuda. Ples, kaže, nije samo umetnost pokreta, već i snažan terapeutski alat, način socijalizacije i izvor pozitivne energije. Od salse, baćate i kizombe, preko argentinskog tanga, pa sve do standardnih i latino takmičarskih plesova – spektar je širok, a svako može pronaći ritam koji mu odgovara. Stojanović posebno ističe značaj plesnih festivala i događaja koje organizuje u Novom Sadu, poput Kubanero salsa festivala, Baćata kongresa i Tango festivala, jer upravo oni pružaju priliku da se naučeno prenese na podijum i u zajedničko iskustvo.

Koje su najznačajnije dobrobiti plesa?

Ples donosi brojne dobrobiti: podstiče socijalizaciju, pokret i dodir, budi pozitivnu energiju, a naučno je dokazano da značajno podiže nivo dopamina. Uz to, tu su i benefiti slušanja muzike i samog ritma. Sve zajedno veoma povoljno utiče na fizičko i psihičko stanje organizma. Ples se koristi i u terapeutske svrhe. Radimo i sa sportistima iz drugih disciplina – vežbe poput footworka i partnerworka koriste se čak i u borilačkim veštinama. Najvažnije je da dođete oslobođeni straha i predrasuda. Mnogi misle da imaju "dve leve noge", a mi u šali kažemo da od te druge leve noge pravimo desnu.

Kom karakteru ljudi najviše odgovara ples?

Ne pravimo kategorizaciju ljudi. Pozivamo sve koji žele da se oprobaju u ovoj vrsti pokreta. U našoj ponudi je širok spektar plesova, a izbor zavisi od toga koji vas ples "pokreće". Salsa, baćata, kizomba, argentinski tango, regeton – svaki od njih nosi različitu energiju i karakter. Ljudi mogu da odaberu onaj koji najviše odgovara njihovom temperamentu i mentalitetu.

Kakvi su plesovi koje ste nabrojali?

Pored latino i standardnih plesova, sve popularniji su društveni plesovi. Salsa, kizomba, baćata i argentinski tango spadaju u društvene plesove, a svaki ima svoje poreklo i karakter: salsa sa Kube, tango iz Argentine, baćata iz Dominikanske Republike, kizomba iz Angole. Razlikuju se po tempu i izrazu, ali im je zajednički cilj – povezivanje ljudi.

Kao škola trudimo se da organizujemo širok spektar žurki i festivala, lokalnih i međunarodnih, gde polaznici mogu da primene ono što nauče. Suština je u pozitivnoj energiji. Kod latino i standardnih plesova uključena su i takmičenja. Latino plesovi su samba, rumba i ča-ča-ča, dok standardni obuhvataju valcer, engleski tango, fokstrot i kvikstep. Spektar je veoma širok. Posebno nas raduje što već 19 godina organizujemo Kubanero salsa festival u Novom Sadu, poznat i po plesovima na ulicama grada. Tu je i Baćata kongres, kao i čuveni Novosadski humanitarni bal, koji se održavao sedam godina i koji želimo da nastavimo. Na kraju, tu je i Tango festival, namenjen svim ljubiteljima argentinskog tanga.

Da li je danas stanje drugačije nego ranije, kada je strah ili osećaj sramote bio prepreka za ples?

S ponosom mogu da kažem da jeste. Danas je ples mnogo popularniji, a društvene mreže tome značajno doprinose – preplavljene su snimcima social dancing-a, što kod mladih budi želju da se oprobaju.

Poslednjih godina sve je više mladih koji dolaze na ples, a nestaju predrasude da ples nije za muškarce. Dešava nam se da na grupama imamo više muškaraca nego žena, što je nekada bilo nezamislivo. Društvene mreže su podigle popularnost plesa ne samo kao aktivnosti, već i kao kulturološke kategorije.

Petrovo gostovanje poslušajte u plejeru ispod:

A. Bujić