...
TRENUTNO15:40 - 15:50O tome se priča

Društvo / Zdravlje

Mentalno zdravlje ne isključuje prisustvo neprijatnih emocija

29.12.2021.

Poslednje dve godine proveli smo u znaku pandemije, vakcinacije, mera... Drugim rečima, konstantne brige o fizičkom i mentalnom zdravlju. Između svega toga, dešavale su se i druge stvari - život nije stao, a mladost svakako ima još izazova, osim koronavirusa. U svom tom vrtlogu informacija, događaja i želje da nekako sve ipak ide normalno, stres je za većinu bio neizbežan, a mentalno zdravlje mladih i te kako je ugroženo.

.

Nedavno je objavljeno istraživanje "Zdravlje mladih: položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji", Krovne organizacije mladih Srbije. Učestvovalo je preko 1.100 ispitanika, a više od dve trećine je odgovorilo da ima anksioznost, dok preko 30 odsto smatra da im je u poslednjih šest meseci bilo potrebno da razgovaraju sa psihoterapeutom, ali da to nisu uradili.

Postoje različiti mehanizmi koji nam mogu pomoći pri očuvanju mentalnog zdravlja. Student i omladinski radnik Aleksa Stanišić (23) osvešćivanje emocija i osobina navodi kao jedan od načina za očuvanje mentalnog zdravlja.

"Ako se dešava nešto stresno ili imam problem, idem kod psihoterapeutkinje i razgovaram sa svojim prijateljima. Delim sa drugima, gledam klipove ili čitam članke i knjige. Pomaže mi i pisanje dnevnika, to bih svakako svima preporučio, ta samorefleksija je vrlo važna. Treba da čuvamo sebe i tako što ćemo priznati svoje mane, ali i svoje dobre strane. Pogotovo te dobre stvari, jer često zaboravljamo na to", naglašava Aleksa.

dnevnik png

Fotografkinja Katarina Brett (26) takođe uživa u pisanju dnevnika, a sa nama je podelila i neke druge metode koje mogu pomoći kada osećamo da se alarm za stres upalio.

"Jedan od njih je slušanje muzike, pokušavam da dišem, da se opustim, da meditiram. Takođe, iscimam prijatelje sa kojima sve podelim. Nekada mi prija da sama rešim stvari, a nekada da to bude uz ljude. Nije to oduvek tako bilo, već od momenta kada sam upoznala svoju najbolju drugaricu, u drugom osnovne. Sa njom sam prolazila kroz neke faze bullyinga, nekako smo nas dve to ruku pod ruku, zajedno", ispričala nam je Katarina.

OBRAZOVANJE UTIČE NA MENTALNO ZDRAVLJE

KAKO SMO U SVETU KOJI SE MENJA?

Psiholog Ognjen Janjić (23) upravo tu socijalnu podršku i povezanost naglašava kao važan faktor za prevenciju. Kaže da istraživanja pokazuju da ljudi funkcionišu na zdraviji i zreliji način ukoliko imaju razvijenu socijalnu mrežu, sa kojom mogu da podele svoja iskustva.

"Mladi najpre mogu da se okruže ljudima sa kojima mogu da pričaju o svojim iskustvima, potrebama, strepnjama i strahovima. Mogu i da osluškuju sebe i da prate svoje potrebe, ali i da osluškuju druge i prate njihove. Na taj način ostvaruju tople i harmonične odnose. Isto tako, prevencija kod mladih ljudi je i znanje. Mladi treba da znaju da mogu da se obrate za pomoć osobama za koje bi mogle da im pomognu: roditelj, prijatelj, školski psiholog.... Stavio bih naglasak na komunikaciju, koja je istovremeno i sredstvo kojim se stiču određena znanja i veštine za rešavanje problema", kaže Ognjen.

druzenje png

Komunikolog i novinar Aljoša Mudri (26) brigu o mentalnom zdravlju pronašao je u otvaranju i komunikaciji sa prijateljima i stručnim licima.

"Najpre mi pomaže razgovor sa psihoterapeutkinjom. Zatim, razgovori sa prijateljima, to sam u poslednjih nekoliko godina počeo da primenjujem, nekako sam se više otvorio kao osoba. Muzika mi dosta pomaže da se opustim, a korisni su i periodi gašenja društvenih mreža, s vremena na vreme", tvrdi Aljoša.

Novinarka Irena Čučković takođe stres rešava deleći iskustva, osećanja i doživaljaje sa najbližima, ali skreće pažnju i na to da je sasvim normalno ne biti stalno srećan i motivisan.

"Baš primećujem taj momenat da moraš stalno biti, ako ne srećan, onda savršeno staložen i apsolutno svestan svega oko sebe. Ne možeš, na kraju krajeva, da utičeš na sve oko sebe. Mislim da je skroz okej biti povremeno i tužan i besan i ljut i svakakav, to je normalno."

OSAMOSTALJIVANJE JE VAŽNO ZA MENTALNO ZDRAVLJE

KORONA I PSIHA: NE TRAŽITE KRIVCA U POJEDINCU

Psiholog Ognjen Janjić naglašava da predrasuda o mentalnom zdravlju ima mnogo, ali i da je to očekivano. Kako on kaže, to je nešto što je u velikoj meri društveno uslovljeno. Jednu, ipak, posebno izdvaja.

"To je predrasuda koja i globalno postoji, a koju u velikoj meri smatram štetnom za blagostanje pojedinca. To je da mentalno zdravlje, u stvari, ne podrazumeva konstantnu i uvek prisutnu sreću. To često možemo da pronađemo. Mentalno zdravlje izjednačavamo sa srećom, a to nije tako. Ono ne isključuje prisustvo neprijatnih emocija koje su i te kako važne i koje su dobar indikator mentalnog zdravlja", naglašava Ognjen.

razmisljanje png

Nedavno je organizacija MentalHub pokrenula Inicjativu za otvaranje psihološkog savetovališta Grada Novog Sada. Milica Lazić iz te organizacije kaže da su prepoznali takvu potrebu u društvu.

"U našoj zajednici ne postoji podrška koja bi bila obezbeđena od strane države, a gde bi različiti ljudi mogli da dobiju kontinuiranu pomoć psihologa, kroz neku vrstu psihološkog savetovanja. To bi moglo da dovede i do deinstitucijalizacije, ali i do smanjenja kasnijih hospitalizacija, kao neki vid prevencije. Mi, u stvari, ovom inicijativom apelujemo na grad da otvori takvu vrstu psihološkog savetovališta, gde bi usluge bile besplatne građanima, a gde bi mogli da rade psiholozi koji su zaposleni. Tako bi se prenebreglo to što su takve usluge u zajednici najčešće vrlo skupe i nedostupone većini stanovništva", kaže Milica.

MLADI SE SVE TEŽE BORE SA STRESOM

Psiholog Ognjen Janjić napominje i da nije dobra ni preterana briga i razmišljanje o mentalnom zdravlju i da ona ne treba da pređe granice.

"Ljudi su rezilijenti u velikoj meri, oni poseduju dobre resurse i mehanizme suočavanja sa stresnim okolnostima. Reč briga je dosta nezgodna. Možda nespretno zvuči, ali ako kažemo zdrava briga, to bi bila briga koja je konstruktivna, koja motiviše. I koja čuva pojedinca i druge", navodi naš sagovornik.

Možda ne možemo pobeći od situacija koje su stresne, koje nas brinu i koje nam izazivaju nelagodu, ali možemo i moramo da dopustimo sebi da reagujemo na taj stres. Kao što su naši sagovornici rekli, to može biti slušanje muzike, pisanje dnevnika, iskren razgovor ili zagrljaj, šta god vam prija. A ako to ne radi, tu su psihoterapeuti sa kojima uvek možemo da se konsultujemo i potražimo savet. U Novoj godini rešite da otvoreno pričate o svojim osećanjima, jer je negovanje mentalnog zdravlja jedna od najvažnijih odluka koju možete da donesete.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Siguran prostor za besplatnu psihološku pomoć

“Siguran prostor” je online platforma na kojoj možete potražiti psihološku pomoć, potpuno besplatno. Mesečno je poseti preko pet hiljada ljudi…

.

Unapređenje mentalnog zdravlja kroz omladinski rad

Grupa "Hajde da…" raspisala je javni poziv za trening ",Unapređenje mentalnog zdravlja mladih kroz omladinski rad" namenjen omladinskim radnicima i radnicama. Trening je…

.

"Moj debeli drug" podiže svest o anoreksiji

Smatra se da u Evropi više od 12 miliona devojaka boluje od anoreksije. Poslednje podatke koje imamo za Srbiju su…

.

Burnout nije ni malo naivan

Postoji mnogo boljki 21. veka, ali se jedna posebno istakla u poslednje vreme, tokom pandemije koronavirusa. To je burnout ili…

.

Druženje i razgovor su najpotrebniji

Kontinuirana podrška ljudima sa mentalnim poteškoćama je važna, jer oni u zvaničnim institucijama mogu da provedu samo neko kratko vreme.…

.

Mreža podrške za mlade

OPENS je u saradnji sa nekoliko organizicija pokrenuo kampanju "Sazvežđe podrške" kako bi dao svoj doprinos smanjenju negativnih osećanja, osnažio…

  • 15:10 Pesma dana
  • 15:20 Tehnologija
  • 15:40 O tome se priča
  • 15:50 Leto na O radiju
  • 16:10 Album nedelje

Anketa

Da li se plašite novog talasa korone?

Oradio logo